U javnosti se uveliko govori o štrajku prosvetnih radnika, platama, sistemu obrazovanja, odgovoru ministra i sl. Iz komentara na ove tekstove izbija opšte nezadovoljstvo nastavnika i profesora zbog loših uslova rada i primanja ali i zabrinutost roditelja za budućnost njihove dece. Svi smo svesni činjenice da bi se malo toga promenilo čak i kada bi svi zahtevi štrajkača bili ispunjeni. I svi znamo koliko je obrazovanje važno da bi naša deca imala bolju budućnost. Saznajmo koje reforme su stvarno neophodne iz velikih istraživanja sprovedenih u poslednjih 5 godina.
Krenuli smo od sledećih pitanja: “Šta je to što karakteriše uspešne sisteme i održava ih na vrhu?”, “Da li je moguće popraviti stanje u školstvu koliko god loše ono bilo?” i “Koliko je vremena potrebno za prve vidljive rezultate?”.
Istraživanja na svetskom nivou nam jasno govore da uprkos velikim investicijama i veoma ambicioznim pokušajima reformi, poboljšanja mnogih školskih sistema su minimalna. Na internacionalnim takmičenjima manje od 1% afričke i dece iz srednjo-istočne Evrope ima učinak viši od singapurskog proseka. Ovo je još iznenađujuće kada se vidi da Singapur troši manje na osnovno obrazovanje od 27 (od ukupno 30) OECD zemalja.
Ali, zašto su neke zemlje konstantne u svojim rezultatima i napreduju i popravljaju se brže od drugih?
Najiscrpnije istraživanje je sprovedeno od strane McKinsey & Company između maja 2006 i marta 2007.godine i nastavilo se zatim do 2010. Cilj istraživanja bio je da shvati zašto najbolje svetske škole imaju toliko bolje rezultate od većine drugih i zašto neke reforme imaju ogromni uspeh dok većina drugih razočara.
Vidljivo poboljšanje je moguće u kratkom vremenskom periodu i u bilo kom obrazovnom sistemu.
Najbogatije zemlje godinama sprovode najrazličitije reforme na svim nivoima, od veličine odeljenja, broja nastavnika, preko finansiranja škola, njihove organizacije itd. Ipak, i pored ulaganja ogromnih ekonomskih sredstava rezultati učenika se skoro nisu promenili. Na Novom Zelandu nakon decenije kompletne reorganizacije i loših rezultata zaključuje se da je naivno pretpostaviti da će se kvalitet predavanja popraviti samo zato što je promenjena struktura školstva. Naime, ne može se promeniti učenje đaka bez poboljšanja nastave.
Jedna od najpodržavanijih reformi u velikom broju zemalja je bilo smanjenje broja učenika po razredu. Na zapošljavanje većeg broja nastavnog kadra je čak 29 (od 30) zemalja OECD-a izdvojilo najveći deo budžeta. Ovim potezima sada dokazano znamo da, osim u prvim razredima, smanjenje broja učenika u odeljenju nema veliki uticaj na rezultate učenika (smanjenje sa broja 23 na 15). Studije efekata ove reforme su, međutim, pokazale da najveći uticaj imaju “varijacije u kvalitetu nastavnika” jer što je veća potreba za brojem nastavnika – manja je selektivnost ko će da postane nastavnik.
Fokus na kvalitet nastavnika
Učenici imaju veliku korist od kvalitetnih nastavnika i, isto tako, loš nastavnik ostavlja teške posledice u razredu kome predaje. Ovaj uticaj je najizraženiji u razredima osnovne škole pa tako, u Engleskoj, dete koje sa 11 godina ima loše rezultate u školi ima samo 25% šansi da do 14. godine dostigne standard. A do 14. godine, šanse da ovo dete završi školu sa minimumom potrebnog znanja su pale na samo 6%. Sve u svemu, čak i u dobrim sistemima, deca koja ne napreduju brzo prvih godina školovanja, jer nisu izložena predavačima dovoljno dobrog kalibra, imaju malu šansu da nadoknade izgubljene godine.
Ipak, neke zemlje imaju više uspeha od drugih. Singapurski učenici imaju vrhunske rezultate iz matematike i prirodnih nauka uprkos činjenici da Singapur troši manje po učeniku osnovne škole od skoro bilo koje razvijene zemlje. U Finskoj, deca kreću u školu sa 7 godina i u prva dva razreda provode u njoj 4 ili 5 sati dnevno. I ipak, do 15. godine najbolji su na svetu u matematici, prirodnim naukama, čitanju i rešavanju problemskih zadataka. Čitavih 50 poena više od njihovih vršnjaka u susednoj Norveškoj. U SAD Boston je u roku od 6 godina uspeo da poboljša rezultate svojih učenika sa 25% na 74% u matematici i sa 43% na 77% u engleskom jeziku.
Razlike između ovih sistema su naravno značajne jer se radi o različitim kulturnim i političkim kontekstima koji svoj uspeh pripisuju raznovrsnim faktorima. Ali, ipak postoje i značajne jednakosti. Kako bi poboljšali obrazovanje ovi sistemi su skoncentrisani na tri važne stvari:
- znaju da ubede prave ljude da postanu nastavnici (kvalitet obrazovnog sistema ne može da prevaziđe kvalitet njegovih nastavnika)
- znaju da obuče ove ljude na pravi način i razviju ih u efektne predavače (jedini način da se poboljšaju rezultati je da se poboljša predavanje)
- oni uspostavljaju sistem i ciljanu podršku kako bi svako dete imalo koristi od obrazovanja (jedini način da sistem dosegne najviši učinak je da se podigne standard svakog učenika).
Kako privući prave ljude da predaju?
Najbolji sistemi targetiraju najbolje studente i među njima traže svoje nastavnike. Finska je poboljšala status nastavnika u osnovnim školama povećavajući platu za samo 100 evra mesečno. U ceo proces uključena je i moć marketinga a tehnike pripreme kadra preuzete su iz biznisa. Ali od svega se izdvajaju dve važne stvari koje ove škole rade:
- razvili su efikasne mehanizme za selekciju profesora za obuku nastavnika
- daju dobre početne plate.
Ove dve stvari imaju veliki uticaj na ljude koji žele da postanu nastavnici i obično su odsutne u lošim sistemima obrazovanja. U uspešnim sistemima zanimanje nastavnika je među tri najpoželjnije karijere.
Mehanizmi za biranje kadra za obuku nastavnika
Moć jednog obrazovnog sistema da privuče prave ljude da postanu nastavnici je i usko povezana sa statusom ove profesije u toj zemlji.
Važnost ovog dela postaje sasvim jasna kada znamo da loš izbor ovih ljudi može da izazove do 40 godina loše nastave! Kako ih izabrati? Dobri mehanizmi za njihovu selekciju podrazumevaju više stvari: pre svega moraju da poseduju određene karakteristike koje mogu da se uoče i pre nego što se odluče za ovu karijeru, moraju da budu veoma obrazovani, da poseduju jake međuljudske i komunikacione veštine, volju za učenjem i motivaciju da predaju. Proces selekcije, prema tome, treba da testira ove osobine i izabere kandidate koji ih poseduju. Singapur i Finska imaju najefikasnije mehanizme i obe ove zemlje traže visoku stručnu spremu svojih kandidata, komunikativne veštine i motivaciju. Da bi bili izabrani, kandidati moraju da prođu kroz nekoliko faza i njihov izbor se vrši pre nego što uđu na fakultet, ograničava se broj mesta i daju se stipendije.
Obrazovanje nastavnog kadra
Nekoliko je načina da se pomogne nastavnicima da poprave svoj način predavanja, uoče nedostatke u svom radu i budu motivisani da uvedu izmene u njega. Važno je sticanje praktičnog iskustva tokom studija i na početku rada, prisustvo “trenera nastave” u školama koji rade direktno sa nastavnicima, izbor dobrih direktora koji utiču na poboljšanje predavanja, mogućnost učenja od kolega posmatranjem i razmenjivanjem iskustava. Jer, samo ovako se, u stvari, ulazi u samu učionicu.
Rad za svakog đaka
Rezultati PISA testova pokazuju da svaki student može da uspe, bez obzira na sredinu iz koje potiče. A uspeh svakog studenta je važan za uspeh celokupnog sistema. Najuspešniji sistemi postavljaju jasna i visoka očekivanja svojim đacima.
Osim toga, od velike važnosti je i merenje uspeha standardizovanim testovima. Razlog je prost – ne može se očekivati od istih ljudi koji rade na poboljšanju obrazovanja da sude da li je ono uspelo. Nakon posmatranja rezultata obezbeđena je intervencija na nivou škole i pomoć lošijim đacima kako bi se sprečilo njihovo zaostajanje.
I, na kraju, ipak je potrebno naglasiti da retko kada reforma školstva može da uspe bez efikasnog rukovodstva, kako na nivou celog sistema tako i na nivou samih škola. Izmene na rukovodećim pozicijama i promene načina rukovođenja obrazovnog sistema su neophodni prerekviziti za poboljšanje, iako takve promene ne vode same po sebi ka uspehu.
Uspešni obrazovni sistemi nam pokazuju da put ka uspehu predstavlja velike izazove ali i da je moguće da se on pređe. Prvi rezultati mogu biti vidljivi i nakon 5 god. Koliko god putevi ka ovom cilju bili različiti i uslovljeni kulturom i političkim kontekstom jedne zemlje ništa nije tako važno kao to da svaki đak uspe. Ne zaboravimo da je obrazovanje građana jedne države u snažnoj vezi sa njenim ekonomskim uspehom.