Iako se obično ne razmišlja o uticaju vrste porođaja i dojenja, ova dva iskustva su i te kako povezana. Način na koje mama donese svoju bebu na svet može veoma da utiče na uspešnost dojenja. Evo šta svaka mama treba da zna kako bi u Srbiji porastao procenat dojenih beba do 4og meseca (statistika Unicefa kaže da je trenutno taj prcenat samo 22%).
U zavisnosti kako utiču na sam početak dojenja porođaje delimo na 3 tipa:
- Prirodni vaginalni fiziološki porođaj
- Vaginalni porođaj uz medikamente (indukcija, epidural) i/ili uz hirurški rez (epiziotomija)
- Carski rez
1. Prirodni vaginalni fiziološki porođaj
Nakon prirodnog porođaja (bez indukcije, epidurala i epiziotomije) kod bebe stavljene na mamin abdomen, nakon 15 min se javlja nagon za sisanjem, nakon 34 min počinje sisanje šake a nakon 55 min beba sama hvata bradavicu i počinje da sisa. Zato je izuzetno bitno da se beba u ovom periodu ne razdvaja od majke!
Kod mame nakon ovakvog porođaja :
- Laktogeneza počinje na vreme
- Mama se fizićki i emotivno oseća spremnom da brine o bebi odmah nakon porođaja
- Nivo oksitocina i prolaktina je viši nakon prirodnog porođaja
Beba prilikom prirodnog porođaja:
- Nije izložena medikamentima te početni reflex sisanja nije ugrožen
- Dobija kolostrum sa znatno višim nivoom beta-endorfina
- Nije razdojena od majke nakon porođaja i ima više efektivnog sisanja odmah nakon rođenja
2. Vaginalni porođaj uz medikamente (indukcija, epidural) i/ili uz hirurški rez (epiziotomija)
Epiduralna anestezija vrlo često zahteva da mama bude u ležećem položaju tokom celog porođaja. Može da izazove nagli pad krvnog pritiska kod mame koji onda dovodi do smanjenog dotoka kiseonika bebi. Epidural prati i niz drugih intervencija (plasiranje katetra, infuzija, CTG) a kasnije može da dovede do mučnine, drhtanja, svraba, glavobolje. Kod mame koja je primila epiduralno anesteziju nivo beta-endorfina (koji pomaže bebi da se brže i lakše oporavi od stresa rođenja) je znatno smanjen. Početni reflex sisanja je znatno umanjen, bebe su uspavanije i manje voljne da aktivno sisaju.
Kod izvedenog hirurškog reza ili epiziotomije opravak mame znatno duže traje i mama je fizički i emotivno manje sposobna da se brine o svojoj bebi. Takođe su limitirani položaji za dojenje (zbog bola u predelu međice), što nije ni malo zanemaraljivo jer u zavisnosti od veličine grudi, oblika bradavice kao i nekih fizičkih limitacija kod bebe (kratak frenulum, povišeno nepce, itd.) određene poze mogu biti neadekvatne.
3. Carski rez
Kod carskog reza (sa spinalnom i totalnom anestezijom) karakteristična je razdvojenost mame i bebe, laktogeneza je odložena. Češća je pojava postporođajne depresije, smanjena je mogućnost za brigu o bebi i limitirani su položaji za dojenje.
Kod bebe, početni reflex sisanja je potisnut, češča je pojava hipoglikemije, uspavanost bebe zbog anestezije kao i povećan stres.
Šta mama da radi?
Iako se po svemu navedenom zaključuje da priordni fiziološki porođaj mami daje najveću šansu za uspešno dojenje, nije uvek moguće uticati na vrstu porođaja. Ono što svakoj mami može da pomogne čim oseti poteškoće su sledeći koraci:
- Potražite pomoć savetnice za laktaciju
- Kontakt sa bebom (“koža na kožu”) će vam pomoći da se opustite i povežete sa vašom bebicom
- Ako je moguće nudite bebu da sisa često kako bi stimulisala laktaciju.
- U slučaju da prethodni korak nije moguć, započnite sa pumpanjem, po mogućtsvu koristeći bolničku pumpu (koja je preporučljivija u ovoj fazi) ili ličnu ručnu pumpicu.
- Ne koristite flašice ili veštačke dodatke ishrani
Zašto savetnica za laktaciju
Ako se i u jednom trenutku razmišljate da li vam je potrebno savetovanje savetnice za laktaciju koja će vam pomoći da uspešno dojite vašu bebu evo dva dobra razloga da je kontaktirate:
- Majčino mleko ima više od 300 hranljivih sastojaka za vašu bebu dok veštačko mleko ima samo 30. Majčino mleko bebi daje zdravlje!
- Majčino mleko ništa ne košta. Cena veštačkog mleka porodicu godišnje opterećuje sa dodatnih 1000 -1500 evra po bebi.
Uz prave savete i vi možete dojiti vašu bebu!
