Da li ste znali da 85 posto svetske populacije ima nisko samopouzdanje? Ako vaš tinejdžer ima problema sa niskim samopouzdanjem, dobro je objasniti mu da nije jedini.
Osoba sa niskim samopouzdanjem teško da će uspeti da ostvari svoje ciljeve i stalno ima tendenciju ka negativnoj perspektivi sveta. Uglavnom ima negativan stav o sebi i o tome šta će postići u životu.
Sa druge strane, osoba koja ima visoko samopouzdanje jaka je i spremna da se upusti i rizikuje kako bi ostvarila svoje privatne i profesionalne ciljeve. Samopouzdana osoba vodi računa o svom fizičkom, emocionalnom i mentalnom zdravlju. Voli i prihvata sebe sa svim vrlinama i manama baš takvu kakva jeste, jer zna da niko nije savršen. I kao takva, spremna je na svakodnevni rad i usavršavanje kako bi postala najbolja verzija sebe. Otvorena je da voli i prihvata ljubav drugih.
Mnogi ljudi vezuju samopouzdanje za nešto što dolazi spolja kao što je finansijski ili poslovni uspeh, bračni status, ugled u društvu, spoljni izgled…Problem je u tome što se sve ovo vrlo brzo može promeniti na gore.
Zato je važno da što ranije, još u detinjstvu postavimo čvrste osnove na kojima počiva samopouzdanje. Odnosno, da počnemo iznutra. Da pomognemo detetu da osvesti svoje resurse, talente, šta voli kod sebe, u čemu je dobro.
Međutim, većina nas nije odrasla u porodicama gde se o samopouzdanju puno pričalo. Ukoliko roditelj nije imao visoko samopouzdanje u detinjstvu da li može da bude dobar model svom detetu? Kako pomoći tinejdžeru da poveća samopouzdanje?
U nastavku teksta pogledajte par korisnih saveta. Dobra vest je da je samopouzdanje nešto na čemu se može raditi i ono se možete izgraditi i poboljšati!
Prepoznajte negativna uverenja kod deteta
Nešto poput "Ma, ja to ne mogu da naučim i uradim", "Taj plan mi neće uspeti", ”Nisam dovoljno pametan, lep, sposoban”, ” Niko ne želi da čuje šta ja imam da kažem“…
Prvi korak je da pomognete detetu da osvesti pozitivna uverenja, odnosno način na koji se obraća sebi. Vremenom, negativne poruke koje su nam upućivali u detinjstvu postaju naš unutrašnji glas, način na koji se obraćamo sebi. I to najčešće prekornim tonom.
Uverenja su stvar izbora, a ograničavajuća uverenja ograničavaju naše izbore.
Pretvaranje negativnih uverenja u pozitivna
Možete sa detetom da uradite sledeću vežbu: Neka vaš tinejdžer navede od 5 do 10 negativnih uverenja o sebi, a onda neka svako prebaci u pozitivno. Istaživanja pokazuju da su afirmacije jedan od načina da se oslobodimo negativnih uverenja.
Objasnite vašem tinejdžeru da ponavlja sledeće afirmativne izraze i da zamišlja sebe kako to zaista radi. Može da izgovori i zamisli nešto poput ovoga – "Ja to mogu", "Uspeću ako poradim na tome" ili "Ljudi će me čuti i shvatiti".
Što je dete mlađe, lakše će se osloboditi negativnih uverenja i usvojiti pozitivna obzirom da nisu ukorenjena kao kod odraslih, a deca su mnogo otvorenija i spremna da uče i da se menjaju.
Postavljajte detetu pitanja koja pokreću na razmišljanje i dovode u sumnju negativna uverenja. Nešto poput ovoga: „Šta bi se desilo ako bi to ipak mogao“? „Šta te sprečava da to uradiš“? „Šta ti je potrebno da bi to mogao/ uspeo“? „Možeš li se setiti makar jedne situacije kada si to uspeo da uradiš“?
Postavljanje granica
Neka vaš tinejdžer nauči da kaže NE kada mu nešto ne odgovara i prestane da stalno čini usluge i ustupke drugima ukoliko je na njegovu štetu ili se ne oseća dobro.
Pozitivna mreža podrške je važna
Šta to znači? Dete bi trebalo da provodi vreme sa osobama koje su mu bliske, koje su pozitivne, koje ga podržavaju, koje se fokusiraju na detetove dobre strane – bilo da su u pitanju članovi porodice ili prijatelji. Posavetujte ga da se drži dalje od ljudi u čijem društvu se oseća loše i od onih koji stalno govore o negativnim stvarima ili ga previše kritikuju.
Samopouzdanje igra značajnu ulogu prilikom odabira društva ili izbora partnera
Ukoliko nedovoljno poštuje ili ne ceni sebe, vaš tinejdžer će u budućnosti verovatno privući partnera koji ga takođe neće poštovati. Gradeći i jačajući svoje samopouzdanje moći će da napravi kvalitetniji i zdraviji izbor ljudi u svom okruženju.
Pozitivno razmišljanje
Svako veče možete sa detetom da uradite ovu jednostavnu vežbu: navedite i vi i dete prvo – tri lepe stvari koje su se desile tog dana, drugo – na čemu ste zahvalni u svom životu, treće – na čemu ste zahvalni sebi.
Objasnite detetu da se ne brine o lošim stvarima koje bi možda mogle da se dogode u budućnosti (istraživanja su pokazala da se većina stvari o kojima brinemo nikada ne desi), da se ne fokusira na ono što je negativno, na situacije i ljude zbog kojih se nervira, da se ne vraća stalno na ono loše što se nekada dogodilo.
Važno je da iz negativnog iskustva nešto nauči i da ne ponavlja greške u budućnosti.
Talenat i rad
Neka dete sastavi listu svih stvari koje voli kod sebe – od upornosti, kreativnosti, toga da lepo piše, da je dobar prijatelj, pa do boje očiju, kose… Možda vaš tinejdžer ima izražen smisao za humor, možda je saosećajan, ume da sluša i dobro podnosi stres.
Neka dete zapiše na papiru svoja dosadašnja postignuća, resurse, talente, šta sve ume i može, na šta je sve ponosno; i neka mu to kao podsetnik stoji na stolu ili na nekom mestu gde može u svakom momentu da vidi svoju listu.
Svako je u nečemu dobar. Mladoj osobi je potrebna podrška kako bi otkrila svoje jake strane i talente, a osim toga važno je i da radi na tome da ih dalje razvija. Neka deca će najbolje sebe da izraze kroz umetnost (sviranje, ples ili slikanje) druge će zanimati nauka, treće fizički rad (drvodeljstvo, elektronika).
Pomozite detetu da pronađe hobi ili aktivnosti u kojima uživa, gde će pronaći prijatelje sa istim interesovanjima. A možda taj hobi preraste u buduće zanimanje i „ozbiljan“ posao.
Prihvatanje komplimenata uz zahvalnost
Naučite dete da prihvati komplimente jer to potvrđuje ono što je fenomenalno kod njega. I odrasli ljudi sa niskim stepenom samopouzdanja imaju poteškoća da prihvate pohvalu; oni pretpostavljaju da je osoba koja ih pohvalila pogrešila ili da im laska.
Dakle, učite dete da na kompliment ne reaguje tako što će kolutati očima uz: "Dobro, u redu je". Neka promeni način prihvatanja pohvale. Neka reaguje pozitivno, uz "Hvala" i iskren osmeh.
Kad god se pogledaš u ogledalo – nasmej se
Ovo važi i za nas starije kao i za tinejdžere. Psiholozi su taj potez nazvali "teorija povratnih informacija" o svom licu, a odnosi se na činjenicu da izraz na licu može podstaći mozak da pokrene ili pojača određene emocije.
Dakle, osmehujmo se sebi u ogledalu, možda će nam baš ova vežbica pomoći da se osetimo srećnijim i sigurnijim na duže staze.
Kako se uči strpljenje?
Većina mladih se plaši neuspeha, zbog čega ne žele ni da pokušaju da nešto urade. Važno je objasniti im da neuspeh ustvari i ne postoji, već da negativan rezultat predstavlja učenje da sledeći put urade nešto drugačije. Sticanje samopouzdanja ne događa se preko noći. Samopouzdanje se neguje, ono raste – malo po malo svakog dana, meseca, godine.
Pronaći ravnotežu
Izgradnja samopouzdanja je pitanje održavanja ravnoteže. Kao što nisko samopouzdanje može da naškodi, tako i previše samopouzdanja može sprečiti mladu osobu da postigne šta je naumila.
Bez upoređivanja s drugima
Objasnite svom tinejdžeru da ne treba da se upoređuje sa drugima, da je važno da posmatra vlastiti život, ne život najboljeg prijatelja, starijeg brata ili neke slavne ličnosti. Uvek će biti neko lepši, pametniji i bogatiji, ali će uvek biti i onih manje atraktivnih, manje inteligentnih i manje bogatiih od nas. Ono što je važno je da pratimo svoj napredak, koliko smo svakog dana bolji, da se fokusiramo na svoje ciljeve i snove.
Prepoznati nesigurnost
Zbog čega je detetu neprijatno ili zašto se stidi? Da li su razlog tome bubuljice, drug u školi ili neko drugo negativno iskustvo? Neka dete zapiše sve što ga čini inferiornim, čega se stidi ili mu smeta. A zatim neka promisli šta može da uradi da promeni tu situaciju (ukoliko zavisi od njega), šta mu je potrebno u tom trenutku da bi se osećao bolje, a onda neka pocepa papir! Osećaj je tako dobar! Psiholozi preporučuju ovu metodu kako bi dete upoznali sa problemima i ukazali mu kako da ih prevaziđe.
Priznavanje svojih grešaka
Niko nije savršen. U nekom trenutku našeg života, svi smo grešili! To je stvarnost. Najbolja stvar koju adolescent može da uradi je da prepozna grešku, i preduzme ono što je potrebno da je izbegne u budućnosti. Kako savršenstvo ne postoji naučite dete da bude ponosno na dobro obavljen zadatak, a ne da teži apsolutnom savršenstvu.
Podstičite decu da rade ono što vole i što ih čini srećnima
Ovo će im se naročito dopasti – da uživaju i rade ono što vole i zbog čega se osećaju dobro. To može biti omiljeni sport, izlazak sa prijateljima, izlet u prirodi, slušanje muzike. Omiljene aktivnosti nam pomažu da se opustimo, da dovedemo sebe u dobro stanje, da se povežemo sa ljudima, a to pozitivno utiče i na naše samopouzdanje.
Izlazak iz zone komfora
Ponekad je ovo sjajno rešenje – prihvatanje nepoznatog. Postavljajte deci izazovne zadatke od malena. Nemojte raditi umesto njih pretpostavljajući da neće uspeti ili zato što želite da ih poštedite napora ili sitne neprijatnosti. Nova iskustva, situacije, izazovi su neophodni kako bi dete rešavajući problem ili susrećući se po prvi put sa nekom situacijom shvatilo da može i ume uprkos neprijatnosti ili strahu koji oseća. Kada reši tu situaciju dete će imati više samopouzdanja i vere u sebe.Tako će sledeći put, sa novim, možda još većim izazovom ponovo malo pomeriti svoje granice i izaći iz zone komfora.
Teško se odvajamo od onog što nam je poznato, čak i kada je negativno i loše za nas.
Na primer, kada želimo da počnemo da vežbamo, iako znamo da je to dobro za naše zdravlje, naš izgled i samopouzdanje, skloni smo da to odlažemo ko zna koliko dugo. Jer na to smo navikli, a neka nova navika i visoko samopouzdanje zahtevaju da promenimo način razmišljanja, ponašanja, da neke stvari uradimo po prvi put, da “bacimo sebe malo u vatru”.
Da budemo pozitivni i srećni, a možda na to nismo navikli ni mi a ni naše okruženje.
Pomoć drugima
Čin pomaganja nemoćnim i slabim osobama ne samo da će koristiti drugima, već će izgraditi samopouzdanje kod tinejdžera – videće da ima mnogo toga da ponudi!
Jačanje samopouzdanja je unutrašnji posao koji zahteva vreme i rad. Objasnite detetu da ne pokušava da promeni sve odjednom. Neka prvo uvede male promene, pa kad se ta rutina ustali, može dodati nove.
Najvažnije je da da sebi vremena, da bude strpljiv i nežan prema sebi, da prati svoj napredak i da svakodnevno radi na jačanju svog samopouzdanja.