Odgovor na pitanje da li bes može (bar nekad) da se predvidi je – DA, ako na neke stvari obratite pažnju.
Kako ćete to uraditi?
Tako što ćete pratiti signale i primetiti u koje vreme i na kojim mestima se dešava ispoljavanje besa.
Ako je to, na primer, uvek u isto vreme, moguće je da je dete (kada idete u prodavnicu ili park) već umorno, ili su mu čula prenadražena od previše aktivnosti (ako idete iz jaslica ili vrtića). Ako su ista ili slična mesta u pitanju, onda dete reaguje na nešto iz okruženja što ga dodatno stimuliše.
Znači, bilo bi korisno da pokušate da uočite kada i gde se izliv besa najčešće dešava. Mesta na kojima je gužva, buka, vrućina – prodavnice, igraonice, tržni centri, parkići prepuni dece i zvukova – za malo dete su previše stimulativna. Ako se na sve ovo doda na primer žeđ, glad ili pretopljenost, a dete je još malo da to kaže rečima, ono će vrlo brzo početi da negoduje, da se vrpolji, kenjka, da traži da odete odatle… Dete se tada oseća bespomoćno i ponašanjem u stvari šalje poruku – Previše mi je, ne mogu više – i očekuje spas, odnosno da ga sklonimo od izvora stimulacije.
Takođe, obratite pažnju i na boju kože. Ako se zajapurilo moguće je da je na korak od bure. Ovo su prvi signali koji često promaknu roditelju. Ako usledi dodatna stimulacija, koja ide iz najbolje namere od strane roditelja kada, na primer, ponudi detetu igračku ili neku grickalicu da ga „zabavi“ ili mu skrene pažnju, dolazi do burne reakcije, bacanja svega iz ruku, udaranja, šutiranja, bežanja, vriske… Dakle, to je bila kap koja je prelila čašu.
Na šta treba obratiti pažnju?
Još jedno mesto je „kritično“, a to je gradski prevoz. Ovde su signali još uočljiviji.
Previše ljudi (malo dete koje je u visini nogu odraslih upravo to prvo vidi kada uđe u autobus, što može biti neprijatno, pa i zastrašujuće), previše zvukova, previše mirisa... Na ovo poslednje će posebno reagovati deca koja su senzitivnija – intenzivni mirisi su kod njih često okidač za ulazak u bes.
Čim primetite ispoljavanje nezadovoljstva – kenjkanje, vrpoljenje, plakanje, skidanje kape ili cipelica, štipanje, šutiranje – prvo raskomotite dete (pretopljenost je takođe čest okidač, jer se malo dete oseća bespomoćno – niti ume da kaže da mu je vruće niti ume da se skine). Ponudite vodu, a ako je u kolicima izvadite ga i podignite u visinu vaše glave i očiju. Ukoliko je to zbog gužve neizvodljivo onda se spustite, čučnite i blagim glasom mu se obratite – Biće sve u redu.
Ako se dete ne smiruje nego se reakcija pogoršava, a treba još dugo da se vozite, bilo bi dobro da ipak izađete. Dete će se brže umiriti na ovom samom početku ulaska u bes, nego ako se on „razbukta“. To je zato što će se nivo hormona stresa adrenalina i kortizola (koji se luče upravo kada dete prolazi kroz bes), previše podići i tada nećete uspeti lako da ga smirite.
Ako ipak ne možete da napustite vozilo, a već ste ga raskomotili i ponudili vodu, ne pričajte mu mnogo, jer ga tako dodatno stimulišete. Dovoljno je da zadržite miran glas i da kažete samo nešto kratko – Sad ćemo izaći, ili Proći će, ili Tu je mama/tata.
Setite se da previše priče i pokazivanja „vidi ovo, vidi ono“, sa željom da se skrene pažnja – neće pomoći, nego će na već razdražena čula to biti dodatna stimulacija.
Šta svakako treba da izbegavate u ovim situacijama?
Koliko god vam bilo teško ili neprijatno zbog ljudi oko vas, imajte u vidu da je detetu od vas potrebna pomoć i osećaj sigurnosti kako bi se umirilo. Insistiranje da se smiri, „teranje“ da sedi mirno u kolicima ili vašem krilu, pretnje, zastrašivanje, ljutit ton, vikanje – samo će pogoršati stanje. Ispoljavanje besa će se nastaviti (ne svesnom voljom deteta, nego kao posledica previše izlučenih hormona adrenalina i kortizola), dete će se još više uznemiriti, a kod vas će se podići tenzija i lako ćete skliznuti u stres. U tom stanju nećete moći da pomognete ni detetu ni sebi i sve će trajati mnogo duže.
AKO ŽELITE DA IZBEGNETE TIPIČNE GREŠKE RODITELJA U SITUACIJAMA KADA DETE IMA IZLIVE BESA – SADA VAM JE DOSTUPNO VIDEO PREDAVANJE! SVE INFORMACIJE SU OVDE.
O autoru: Dragana Aleksić je profesionalni family coach (sertifikovani PCM coach, Wingwave coach, NLP Master…) Fokusirana je na rad sa porodicom, posebno na efikasnu komunikaciju roditelja sa decom, kao i na lični rast i razvoj pojedinaca.
Autor je individualnih i grupnih programa – Umetnost komunikacije sa decom, Emotivni detoks (za lični rast i razvoj, eliminisanje blokada na nivou emocija, uverenja i podsvesnih obrazaca), Back to office (za mame koje se vraćaju na posao posle porodiljskog odsustva).
Više o Dragani možete saznati ovde O programu Emotivni detoks pročitajte ovde Informacije o individualnom radu sa roditeljima su ovde
Posetite aleksicdragana.com Kontakt telefon: 069 11 92 851 |