Takođe, tu je beba koja u potpunosti zavisi od nje, okolina koja (najčešće) reaguje sa velikim ushićenjem, uzbuđenošću i srećom, očekivajući takva osećanja i od nove mame. Međutim, neretko se desi da takva osećanja kod nje izostanu.
Simptomi PPD traju duže od dve nedelje, ne prolaze spontano (sami od sebe) i zahtevaju pomoć stručnjaka.
U praksi sam viđala i radila sa ženama koje su više od svega zbunjene, uplašene, zabrinute, umorne, pa u svom unutrašnjem samogovoru često stvore i osećaj krivice jer se ne osećaju kao „najsrećnija mama na svetu“. Kada se uz sve to doda i anksioznost jer beba često plače, bolovi, problemi sa dojenjem, lični ili imperativ sredine za dojenjem, lična očekivanja od sebe i od drugih, vrlo lako žena može da prepozna razna osećanja koja niti su prijatna niti prolaze sama od sebe, a teže ka depresivnom raspoloženju.
Postporođajna depresija, ili skraćeno PPD, je stanje koje se može javiti posle svake trudnoće (ne isključivo posle prve) i sadrži različite simptome.
Niko nije sasvim siguran šta je uzrok PPD, ali se u raznoj literaturi spominju hormonalne promene, psihološko stanje majke pre i u toku trudnoće, kao i loša psihosocijalna podrška.
Svi gore navedeni faktori su usko isprepletani i međusobno zavisni.
Uobičajeni simptomi PPD su:
-
Bezvoljnost
-
Osećaj zarobljenosti
-
Lični osećaj neadekvatnosti (oko brige deteta i snalaženja u celoj situaciji)
-
Usamljenost (osećaj da vas niko ne razume dovodi do osećaja usamljenosti)
-
Promenjen afektivni ton- često plačete, bez nekog vidljivog razloga
-
Povlačenje u sebe
-
Osećaj gubitka kontrole
-
Anksioznost
-
Snažan osećaj krivice
-
Razdražljivost
-
Stalne misli o smrti i samoubistvu
Sa druge strane imamo stanje zvano „baby blues“ ili „posporođajnu tugu“ koju češće majke osete u prvim satima, danima posle samog porođaja. Ono je mešavina osećaja velike sreće i neodređene tuge…Ovakav miks osećaja prolazi spontano, nakon dve nedelje kada se majka u svom domu uskladi sa novim obavezama i samim ritmom dana.
Simptomi PPD traju duže od dve nedelje, ne prolaze spontano (sami od sebe) i zahtevaju pomoć stručnjaka.
Šta dalje? Kako sebi pomoći?
U ovakvoj situaciji jako je bitno stvoriti mrežu ljudi koji vam pružaju podršku, otvoreno pričati sa partnerom i bliskim prijateljima ili porodicom o osećanjima koja se imaju.
Tražite pomoć onda kada vam je potrebna. Ne znači da je neko manje dobra i sposobna majka, ukoliko traži pomoć. Razgovori sa drugim majkama mogu biti od neprocenjive važnosti, kada se iskustva uporede.
Smanjite očekivanja od sebe! U ovim momentima, na prvom mestu si ti i tvoja beba. Neka partner ili porodica preuzme obaveze oko kuće, kuvanja, pranja i ostalo. Tvoje je da se brineš o svojim potrebama a pre svega o detetovim.
Ukoliko i dalje ne osećate promenu u svojim stavovima i osećanjima, raspoloženju, neophodan je razgovor sa psihologom! U tu svrhu, psiholog Sanja Tikvicki nudi uslugu BESPLATNE prve seanse za sve majke koje imaju poteškoće u ovom postporođajnom periodu. Možete je kontaktirati putem njene Fejsbuk stranice Ovde i sad ili na mejl ovdeisad@yahoo.com