Svi znamo da postoje velike individualne razlike u ciljevima koje različite osobe postavljaju pred sobom. Neko sebi postavi za cilj nešto što se druga osoba ni ne usuđuje da zamisli ili poželi. I u tome između leži jedno od mogućih objašnjenja zašto su neki ljudi uspešniji od drugih. U psihologiji i pedagogiji ambicioznost se često dovodi u vezu sa tzv. nivoom aspiracije.
Šta je to nivo aspiracije i šta ga određuje?
Razlike u dostupnosti ciljeva koje ljudi sami sebi postavljaju nazivamo razlikama u nivou aspiracije. Ljudi biraju zadatke, ciljeve, pa čak i zanimanja, s obzirom na to koliko napora treba uložiti da se oni izvrše ili postignu.
Na nivo aspiracije utiče mnogo faktora. U glavne spadaju:
- procena osobe koliko će mu cilj pružiti zadovoljstva,
- koliko ima šanse da ga ostvari,
- te uspeha ili neuspeha koji je ranije doživela u pomenutoj aktivnosti.
Dalje, na nivo postavljenih ciljeva utiče i to na koga se ugledamo, koga uzimamo za uzor, tj. sa kim se uporedjujemo. Ako se osoba uporedjuje sa nekim koga smatra manje vrednim ili manje sposobnim od sebe, a taj postiže visoke ili više rezultate nego sama osoba, i to pri tom u nekoj aktivnosti koju ona ili društvo veoma cene, osoba će podići svoj nivo aspiracije.
Dalji faktori su:
- opšti nivo aspiracije u sredini u kojoj osoba živi,
- važnost koju zadatak ima za pojedinca,
- zainteresovanost za zadatak koji se treba izvršiti, pojedine osobine ličnosti.
Veze između nivoa aspiracije i osobina ličnosti ukazuju na to da je nivo aspiracije povezan sa inteligencijom. Takođe, povezana je i sa osobinama kao što su: radoznalost, istrajnost, fleksibilnost, kao i sa određenim osobinama temperamenta.
Dakle, kako vaspitati dete sa visokim nivoom aspiracije, tj. sa ambicioznošću da sebi postavi uspeh kao cilj u životu?
Odgovor na ovo pitanje ćemo dobiti ako pogledamo po čemu se razlikuju porodice u kojoj odrastaju deca sa visokim nivoom apsiracije od onih sa niskim nivoom aspiracije.
Visok nivo aspiracije javlja se u porodicama koje ističu standarde uspešnosti i podstiču svoje dete da samostalno reši svoje zadatke. Za razvoj visokog nivoa aspiracije potrebno je da roditelji imaju aktivnu ulogu u postavljanju detetu različitih intelektualno razvojnih zadataka, zatim je potrebno ohrabrivati dete i ulivati mu osećaj samopoštovanja.
Istraživanja pokazuju da su majke dece sa visokim nivoom aspiracije posebno orijentisane ka stimulisanju aktivnosti svoje dece, njihovom stremljenju ka težim zadacima, samostalnom izboru prijatelja, razvijanju takmičarskog duha i iznad svega, nastoje da što manje ograničavaju svoju decu. S druge strane, majke dece nižeg nivoa aspiracije, ispoljavaju veću restriktivnost, ne ohrabruju samostalnost dece, zbog čega ona pokazuju zavisnost od roditelja.
Dakle, zaključak koji se nameće je da trebate:
- razvijati samopouzdanje kod svoje dece stalnim ohrabrivanjem i pohvaljivanjem
- razvijati takmičarski duh kod svoje dece ali na osnovama fer pleja
- razvijati nezavisnost i samostalnost kod svoje dece
- vrednovati uspešnost kako kod sebe tako i kod drugih ljudi
- poštovati njihov izbor oblasti u kojoj žele da se takmiče i postižu uspehe
- aktivno ga intelektualno stimulisati, na sve moguće načine koji su vam dostupni
Uspeh je moguće naučiti. Ako nismo te sreće da su nama roditelji svojim vaspitanjem postavili temelje za uspeh u životu, na nama je da iskoristimo znanje koje su nam psihološka istraživanja pružila i da kroz vaspitanje sopstvene dece učinimo sve u našoj moći da ih predodredimo za uspeh.
Koliko vam je važno da vaša deca budu ambiciozna?