Ako ste ikada izašli iz supermarketa sa više proizvoda u kesi i manje novca u džepu nego što ste planirali – ovaj tekst je za vas. Niste ludi, samo ste uradili ono što su se prodavci i trudili da uradite kroz male mamce tj. marketinške trikove koji nesvesno deluju na nas. Ako to želite da izbegnete, obratite sledeći put pažnju na ove stvari koje supermarketi rade svima nama:
[shortslider ids=’47272, 47273, 47274, 47275, 47276, 47277, 47278, 47279, 47280, 47281, 47282, 47283, 47284, 47285, 47286, 47287, 47288, 47289′ titles=’Teraju nas i uče da crvenu boju povezujemo sa popustima, Prave prevelika šoping kolica, Postavljaju voće i povrće odmah na ulazu, Prave se da su voće i povrće savršeno sveži i prskaju ih vodom, Zavaravaju nas cvećem, Izgladne nas mirisima, Teraju nas da prođemo baš svuda, Zavaravaju nas da idemo brže kada zapravo ne idemo brže, Kriju sir na kraju radnje, Usavršili su formulu s desna na levo, Zloupotrebljavaju našu decu, Uveravaju nas da su stvari jeftine kad nisu, Na fin način nam predlažu koja hrana ide sa kojom, Meso i ribu često izlažu na beloj pozadini, Sređuju stvari da izgledaju bolje da bismo kupili više, Farbaju zidove u crveno kako bismo tamo proveli više vremena, Puštaju muziku da bismo više potrošili, Postavljaju svakodnevne potrepštine na usputna mesta’ descs=’Supermarketi često stavljaju znake „akcija“ ili „popust“ već pre ulaska u radnju, ili u kataloge, tako da je kupcima taj format poznat pre nego što uđu u prodavnicu. A onda, unutra, te iste etikete uopšte ne moraju da označavaju popust ali je verovatnije da će kupci, pošto su već nesvesno formirali asocijaciju, pre kupiti proizvod.
Slika: Jonas K./flickr.com
|Kolica za kupovinu, koja su izmišljena 1938.god, su namerno mnogo veća nego što to zahteva prosečna porodična kupovina za nedelju dana. Ovim nas supermarketi ohrabruju da kupimo više nego što nam je potrebno.
Slika: Smylers/flickr.com
|Voće i povrće je obično pozicionirano na ulazu u supermarket. Iako ovo za kupce nema mnogo smisla, jer će sve druge stvari posle staviti na to voće i povrće, svež miris i vedre boje bude pozitivna osećanja. Plus, ako kupimo zdrave stvari na početku, veća je verovatnoća da ćemo kasnije više potrošiti i na onu manje zdravu hranu.
Slika: rick/flickr.com
|Voće i povrće se obično izlaže uz dodatnu dekoraciju, u lepim gajbicama tako da izgleda kao da je upravo ubrano. Pored toga, u supermarektima ih obično prskaju vodom tokom dana kako bi izgledali što svežije.
Slika: liz west/flickr.com
|I cveće je obično pozicionirano na ulazu, obično na otvorenijem pultu nego hrana. Ovo podseća kupce da su u lokalnoj radnji, umiruje osećaj nervoze zbog veličine prodavnice i ohrabruje nas da u njoj provedemo više vremena.
Slika: Nick Stanbridge/flickr.com
|Mnogi supermarketi postavljaju svežu hranu i tek ispečena peciva bliže ulazu tako da njihov miris aktivira salivaciju a što rezultira većom kupovinom. Ili ih postavljaju na krajevima, tako da moramo da prođemo kroz celu radnju (i usput uzmemo nešto) kako bismo došli do hleba.
Slika: Sarah/flickr.com
|Osnovne namirnice, kao što su hleb, mleko i jaja su raspoređene na različitim krajevima kako bismo se što više šetali.
Slika: XiXiDu/flickr.com
|Neki supermarketi koriste manje podne pločice, obično među rafovima sa skupljom robom, kako bi kolica pre „kliknula“ o njih. Tako mi nesvesno usporavamo i tu trošimo više vremena.
Slika: SCA Svenska/flickr.com
|Sveži mlečni proizvodi, kao sir na primer, se obično nalaze u pozadini tako da morate da prođete kroz čitavu radnju da ih uzmete i tako naravno uzmete i ponešto usput.
Slika: Hsing Wei/flickr.com
|U većini supermarketa kupovinu obavljamo sa desna na levo, te smo iz tog razloga prirodno nastrojeni da stvari kupujemo i na rafovima koji su sa naše desne strane putanje. Tamo se nalaze skuplji proizvodi.
Slika: thinkpanama/flickr.com
|Skupi proizvodi su poziconirani u nivou oka (1,6m od zemlje), dok su proizvodi koji treba da se svide deci pozicionirani u nivou njihovog oka. Najjeftiniji proizvodi su postavljeni na dnu police jer je najmanja verovatnoća da ćete tu gledati.
Slika: David Sifry/flickr.com
|Kada ste u žurbi, verovatnije je da ćete odabrati proizvode na popustima, na krajevima rafova, a ne najbolju opciju. Baš na tim krajevima se nikada neće naći najjeftiniji proizvodi.
Slika: Nicholas Wilson/flickr.com
|Namirnice koje su međusobno kompatibilne su postavljene blizu kako bi nas to podstaklo da kupimo više onoga što smo planirali.
Slika: Lou Bueno/flickr.com
|Meso i riba se često prodaju na beloj pozadini, jer tako izgledaju svežije.
Slika: Tim Murtaugh/flickr.com
|Vizuelni detalji, kao što su drvene police i lepo osvetljenje, nas ohrabruju da potrošimo više na kvalitetnije proizvode.
Slika: i5design/flickr.com
|Tople boje okupiraju našu pažnju i podstiču razmišljanje. Istraživanja pokazuju da ljudi dugo razmišljalju koji voćni sok da kupe, te su zato ti rafovi crvene boje.
Slika: shiilo75/flickr.com
|Lagana muzika nas nagoni da duže ostanemo u prodavnici a klasična da više potrošimo. Eksperimenti su pokazali i da puštanje francuske muzike u delu gde se nalaze vina povećava prodaju francuskih vina.
Slika: Mark H. Anbinder/flickr.com
|Svakodnevne potrepštine su često smeštene između redova rafova jer je tako veća verovatnoća da ćemo ih impulsivno pokupiti jer će nam svakako kad-tad trebati, čak i kada ne planiramo da ih kupimo.
Slika: Anders Adermark/flickr.com‘]
Da li vi nasedate na slične trikove supermaketa?
Izvor: BuzzFeed via BBC, Business Insider, Space Hijackers i Telegraph.