Svi znamo koliko je teško raspravljati se sa detetom. Morate ponekad da budete onaj “loš policajac”. Koliko puta se desilo da ste raspravu počeli kao stabilna, odrasla osoba, a završili je na potpuno drugom nivou jer ste jednostavno “poludeli”? Pištite kao ekspres lonac, jer ste se krčkali predugo. Da do toga ne bi dolazilo, moramo da naučimo da rasprave budu konstruktivne i komunikacija uspešna. To je jedna važna veština, koju će dete usvojiti od vas i koja će mu umnogome pomoći u životu.
Takođe, svaka veština vezana za konstruktivnu komunikaciju od vas zahteva da budete jaki. Kada mirno započnete raspravu sa detetom, ona mora da ostane takva, da ne podlegne manipulativnim taktikama i ljutnji. Dakle, morate da budete jaki i dosledni, jer ste upravo vi putokaz za dobro i loše u životu, a vaše dete putnik koga usmeravate.
Priznajemo da se teorija i praksa često razilaze, ali zapamtite, da sve ono teorijsko – saveti i smernice, zahtevaju čestu primenu u praksi i tada postaju jake i važeće. Nikada nije kasno da to upotrebite.
Rasprava samo kada smo staloženi
Kada ste ljuti, i kada vam se čini da ćete svakog momenta eksplodirati, sklonite se. Idite u drugu prostoriju, dozvolite sebi par minuta da se smirite. Ništa ne postižete ukoliko silovito krenete u raspravu, a vaše dete isto tako vama uzvraća. Sila na silu ne daje dobre rezultate.
Ako mislite da će vreme koje provedete u smirivanju sebe, imati za rezultat da dete zaboravi o čemu je trebalo raspravljati, ne brinite. To se neće desiti, jer uvek možete da ga podsetite. Deca vrlo dobro pamte. Važno je da svi budete mirni.
Slika: elizabeth pfaff/flickr.com
Izbacite iz rečnika rečenicu ‘Rekla sam ti!’
Ovakve rečenice ne postavljaju dobar primer detetu. One ne objašnjavaju, ne motivišu, nisu konstruktivne. One ne ukazuju na uzrok i posledicu, ostavljaju samo maglu shvatanja da je dete nešto loše uradilo. Bez jasnih i preciznih objašnjenja dete ne može ništa pozitivno da nauči iz greške koju je napravilo.
Recimo, ako vaše dete ima određeno vreme do kada treba da se vrati kući, nemojte samo narediti, već objasnite da brinete za njegovu bezbednost. Tako će razumeti da svako zato ima svoje zašto.
Slušajte pažljivo
Kada razgovarate s detetom postarajte se da ono zna da ga slušate. Ponovite rečenice za njim sa razumevanjem. Pokažite da poštujete vreme koje je odvojilo da bi razgovaralo sa vama. Objasnite zašto je vaše mišljenje takvo u odnosu na datu temu. Poštovanje je bumerang, vraća se momentalno, kao i poverenje.
Slika: Neha Viswanathan/flickr.com
Pitajte dete šta želi
Da “ko pita ne skita”, važi i u roditeljstvu. Ukoliko vaše dete želi da ostane uveče duže napolju da bi bilo kul kao i ostala deca, objasnite mu da postoje i drugi načini da bude kul. Možda bi neka nova veština bila više kul od toga da ostane napolju do kasno na uštrb sna. Predložite svoje ideje pa zajedno dođite do prihvatljivog rešenja. Deca prolaze kroz stadijum kada je “biti kul” najvažnija stvar na svetu. Veoma pipava tema za sve roditelje. Upravo tada roditelj mora da bude dobar putokaz.
Kompromisi su poželjni
Dokle god je dete bezbedno, kompromisi su dobrodošli. Oni su dobri i kada porodica treba da dela kao tim. Dete će se osećati uvaženo i ponosno, jer je deo donošenja odluke.
Recimo, ako vaše dete želi da ostane napolju do 11, a vi želite da se vrati do 9, kompromisno rešenje bi bilo da se vrati do 10. Svako će se osećati kao pobednik na ovoj klackalici. To je poenta fer komunikacije.
Nađite zajednički jezik
Kada govorite istim jezikom i kada se postarate da ste na istim talasnim dužinama, jasno dajete detetu do znanja da mu čuvate leđa. Dete tada zna i oseća da ga razumete.
Nikada ne igrajte detektivsku igru ‘ko je kriv’
Uvek tražite konstruktivno rešenje, pre nego što ćete tražiti krivca. Kada dete oseća da je napadnuto, ili se oseća kao krivac njegova reakcija može da bude takva da će početi da beži od razgovora i da se povuče u sebe. Zajedno rešite problem na koji ćete uvek da gledate kao na izazov. Tražite rešenje zajedno. Tako će se sve strane osećati dobro.