“Neću to da obučem, hoću ovo” je rečenica koja se u nekim porodicama često čuje. Ponekad dete neće da izađe iz kuće dok nije obuklo ono što je naumilo. Čak iako je mama sve unapred spremila dete to jednostavno ne želi da “ponese”. Kako je pri izlasku obično svaki minut važan da bi se stiglo na vreme svakako je potrebno izbeći ovakve situacije. Ali kako? I kada deci uopšte postaje važno šta će da obuku?
Razvoj samostalnosti
Imajte na umu da su deca odlični posmatrači, kao i da veoma rano žele da pokažu svoju nezavisnost od roditelja. Iz godine u godinu dete razvija osećaj samostalnosti i mnogo je znakova koji to pokazuju:
- Do 3.godine nezavisnost se odnosi pre svega na praktična pitanja. U ovom uzrastu dete želi sve da radi samo (da se oblači, da jede i sl.) da bi pokazalo mami i sebi da je “veliko”.
- Između 4. i 5. godine postaje važno i njegovo mišljenje, pre svega o stvarima koje ga interesuju – gde ići, šta jesti i, u mnogim slučajevima, šta obući.
Razvoj ukusa
Do 3.-4. godine dete ne zanima previše tip odeće koju nosi. Ono, ipak, može da pokaže naklonost ka jednom odelu u odnosu na drugo. U ovom periodu glavni kriterijumi su udobnost i funkcionalnost.
Oko 5. godine većina dece je razvila sopstveni ukus u oblačenju. Vreme provedeno u obdaništu pruža detetu priliku da posmatra drugu decu i primeti razlike i karakteristike njihovog oblačenja. Ovi detalji doprinose formiranju ukusa pa se detetu dopadaju određene forme, boje, tip odela.
Uobičajeno je da se primećuje više kod devojčica koje, ne samo da imaju urođenu predispoziciju ka lepom, već im i društvo od malih nogu usmerava pažnju na izgled (“kako si lepa”, “kako imaš lepu haljinu”, “ličiš na pravu princezu”).
Zavisi i od roditelja
Bilo da se radi o devojčicama ili dečacima sve više i više roditelja pridaje veliki značaj spoljašnjem izgledu i odeći koju će dete da obuče. Faktor “moda”, konstantna izloženost reklamama i upoređivanje sa drugima stimulišu ovaj rastući trend uz rizik da ga prenesu na dete koje bi moglo da se oseća uslovljenim do te mere da ne želi da ide u školu ili na rođendan ako nema baš taj duks ili te cipele kao njegov drugar.
Kako bi se izbeglo da interesovanje za modu postane opsesija i izvor brige za dete potrebno je biti umeren od samog početka i kontrolisati ovaj impuls postavljajući sebi pitanje – koliko je “biti u trendu” potreba odraslih a koliko dece?
Nemojte nametati sopstveni stil
Još jedna česta greška je verovanje i očekivanje da će detetu uvek da se svidi izbor roditelja. Odlučivanje za jedno a ne za drugo odelo predstavlja način na koji dete pokušava da izrazi svoju različitost. Iz ovog razloga dobro je da se ima u vidu i detetovo mišljenje (ali i vaše) i da se i ono uključi u izbor odeće.
Ne dopuštajte mu sve
Poštovanje i obraćanje pažnje na ukus i želje deteta ne znači da ono treba uvek da odlučuje šta se kupuje i šta će da obuče. Radi se jednostavno o tome da ga treba uključiti u izbor pokazujući mu da vam je stalo do njegovog mišljenja. Važno je, pre svega, ne pretvarati svaku situaciju u bitku.
Evo nekoliko saveta koji mogu da pomognu:
- Nemojte da insistirate na nekom komadu odeće koji se detetu ne sviđa samo zato što je to “poklon od bake”.
- Ne pridajte previše važnosti spoljašnjem izgledu presvlačeći dete nekoliko puta kako biste pronašli pravu kombinaciju.
- Ukoliko dete insistira da obuče novu/belu/svečanu stvar za igru u parkiću nemojte mu popustiti. U ovakvoj situaciji uvek objasnite da može da se isprlja i upropasti stvar koju onda više neće moći da nosi.
Deca ipak jesu razumna bića, ukoliko im pričate odgovarajućim jezikom. Pokušajte da se dogovorite zajedno i imaćete od malena bolju komunikaciju bez konflikta.
Da li vaše dete pravi problem oko toga šta će da obuče? Koliko je moda prisutna u njegovom životu i ko su glavni uzori?