Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje – davno nas je upozorio Aristotel. Ali nismo ga poslušali, jer istraživanja pokazuju da je većini ljudi više stalo do toga da iskažu mudrost, a ne emocije. Ako i razumemo svoja osećanja, često ne razmišljamo zbog čega su tu, ne umemo da ih izrazimo ili nam nije u interesu da ih preispitamo. Ili smo možda najpametniji na svetu ali nam je emocionalna inteligencija “na tankom ledu”. I zato nam je teško da se približimo i sebi i drugima, kao i da izgradimo dublje i kvalitetnije odnose.
O tome šta se još dešava u odsustvu emocionalne inteligencije, zbog čega je ona važna, koliko nam olakšava i ulepšava život, kako prepoznajemo osobe kod kojih je razvijena, razgovarali smo sa psihoterapeutom dr Zoranom Milivojevićem. Sagovornik kaže da je emocionalno inteligentna osoba ona koju doživljavamo kao prijatnu, simpatičnu, uspešnu i pametnu.
To su oni ljudi koje zovemo životnim pobednicima – precizira Milivojević, autor knjige “Emocije – psihoterapija i razumevanje emocija”, koja je na 16 fakulteta u regionu uvrštena kao udžbenik. Ukratko, emocionalno pismene osobe imaju značajne prednosti u odnosu na druge. Bolje poznaju sebe, promišljaju svoja osećanja, umeju da razlikuju razumne emocionalne reakcije od iracionalnih, u boljem su kontaktu sa sobom. Zbog toga više razumeju druge i lakše se kreću u socijalnom svetu, ostvarujući uspehe u svim sferama. Otpornije su na stres, pa istraživanja pokazuju da su zadovoljnije, mentalno i telesno zdravije.
Šansa za manipulaciju: Znanje o emocijama i bolja procena drugih mogu da se upotrebljavaju, ali i zloupotrebljavaju. – Za mnoge ciljeve čovek mora da se poveže sa drugima. Tu pomaže emocionalna inteligencija, jer osoba zna kako da uključi nekog ko je poseban, ume da mu pristupi, sporazume se sa njim, motiviše ga… Ali upravo zahvaljujući njoj, sposobna je i da izmanipuliše drugog, što znači da ima skriveni cilj i predstavlja stvari na neistinit način. To vam je sudbina svakog znanja – ko zna više od drugih, to može da iskoristi za obostranu korist ili za iskorišćavanje – objašnjava psihoterapeut Milivojević.
Znati da kažeš “ne”
Nije jednostavno izmeriti koeficijent emocionalne inteligencije, ali je istraživanje kompanije “Telesmart”, u kojem je učestvovalo milion ljudi, pokazalo da osobe koje njom mogu da se pohvale imaju neke zajedničke osobine. Prepoznaju se po snažnom, emotivnom rečniku, svesne su svojih vrlina i mana, odlično procenjuju druge osobe, prihvataju promene, nije ih lako uvrediti, znaju da kažu “ne”, sklanjaju se od negativnih i “otrovnih” ličnosti, jasno im je da je savršenstvo nerealni zanos…
Mada je nama često prva asocijacija na emocionalnu pismenost empatija, saosećanje dolazi kao rezultat prisustva svesti o sopstvenim osećanjima.
Kada je neko u stanju da prepozna i imenuje svoje emocije, tugu, radost, bes, da ih poveže s događajima u spoljašnjem svetu, tada mnogo bolje razume sebe, svoje reakcije, vrednosti i način na koji gleda na sebe i druge. Poznavati svoja osećanja je preduslov da bolje razumemo osećanja drugih, kako oni tumače situacije i reaguju na njih. To se ne odnosi samo na jasno izražene emocije, već i na one prikrivene i sakrivene. I zato je prepoznavanje svojih osećanja preduslov za ono što zovemo empatijom – prepoznavanje kako drugi doživljavaju neke situacije. A kada neko dobro “čita” druge, sposoban je da se bolje odnosi prema njima i gradi kvalitetnije odnose – objašnjava Milivojević.
Iako su bebe od sedam meseci u stanju da prepoznaju emocije ljudi koji ih okružuju, a u petoj godini deca već znaju da razlikuju lažna od pravih osećanja, dok su sa 11 svesna postojanja mešovitih emocija, emocionalna inteligencija je nešto što se u najvećoj meri uči. Zato je, naglašava psihoterapeut, bolja upotreba termina emocionalna pismenost. I objašnjava:
On podrazumeva da svako može da se opismeni. Kada ljudi nauče šta neko mora da misli da bi se pojavilo određeno osećanje, tada mogu da zaključe kako je procenio neku situaciju. Zato je važno da se stiču znanja o emocijama, a zatim primenjuju na sebi. Ali oni koji smatraju da osećanja samo komplikuju život, bore se protiv njih i pokušavaju da budu samo “razumni”, najmanje uče o emocijama i najmanje su spretni u interakciji sa drugima, privatno ili poslovno.
Milivojević navodi i da je važno da se prema osećanjima napravi distanca, kako bismo mogli da ih preispitamo, da procenimo da li su primerena ili nisu, učeći iz grešaka kada su neadekvatno izražena.
Filipinci najinteligentniji – Istraživanja pokazuju da najviši koeficijent emocionalne inteligencije imaju stanovnici Filipina i Salvadora, a najniži Rusi, Belorusi, Litvanci i Singapurci. Kada je u pitanju profesija, za psihologe, psihijatre, socijalne radnike, menadžere i prodavce se tvrdi da su emocionalno pismeniji od ostalih.
Emocionalno opismenjavanje
Jedna od najčešćih dilema je da li je emocionalna pismenost preduslov drugih tipova inteligencije i može li emocionalno inteligentna osoba da kuburi sa, recimo, socijalnom veštinom. Psihoterapeut objašnjava da je inteligencija kao takva definisana kao sposobnost, dok emocionalna uključuje i odnose sa drugima.
Zato emocionalno pismeni ljudi imaju razvijene socijalne veštine. Oni su vešti u komunikaciji sa drugima, dok neko ko “ne ume” sa ljudima svakako nije emocionalno inteligentan. Neka istraživanja pokazuju da oni koji zastrašuju druge vrše psihičko nasilje nad vršnjacima u školi, zahtevaju da uvek bude po njihovom i imaju nizak koeficijent emocionalne inteligencije. Zato i postoje programi u školama za “emocionalno opismenjavanje” dece, kako bi bolje razumela druge, uspešnije pregovarala u konfliktima i sticala manje neprijateljstava – naglašava sagovornik.
Izvor: novosti.rs