Naučnici upozoravaju da bi usled konstantnog porasta populacije, a samim tim i potrošnje, uticaj sistema proizvodnje hrane na okruženje mogao da se uveća za 50 do 90% do 2050. godine. Ovo bi bi značajan udarac na naše okruženje i životnu sredinu jer bi se prešla granica bezbednog iskorišćavanja zemljinog bogatstva.
Zbog ovih neospornih činjenica se sve više postavlja pitanje: koji tip ishrane spašava našu planetu? Da li je dovoljno da postanemo fleksitarijanci, koristeći minimalne količine životinjskih proizvoda ili moramo ipak u potpunosti da ih izbacimo?
Biti vegetarijanac
Broj vegetarijanaca u svetu je sve veći, 35% njih kao razlog navode zabrinutost uticaja tipa ishrane na okruženje. Prema jednoj studiji Oksford Univerziteta, kada bi svi na svetu prešli na isključivo biljnu ishranu, došlo bi do umanjenja:
-
Emisije gasova kao posledice proizvodnje hrane za 49%.
-
Iskorišćavanja zemljišta u svrhu proizvodnje hrane za 76%.
-
Eutrofikacije vode, cvetanja vode za 49%, gde materije iz đubriva dospevaju u vodene površine uništavajući ekosistem i raznolikost živog sveta.
-
Iskorišćavanje vode za 19%.
Ali, isključivanje grupa namirnica životinjskog porekla takođe može da dovede do ugrožavanja životne sredine jer se u ovom slučaju veganska proizvodnja namirnica usmerava na uzgajanje masti i proteina biljnog porekla. Na primer, uzgajanje badema koje se smatra odličnim izvorom biljnih masti i proteina, zahteva korišćenje veće količine vode za navodnjavanje, kao i upotrebu đubriva i pesticida.
Biti fleksitarijanac
Reč fleksitarijanstvo je složenica dve reči fleksibilno i vegetarijanstvo. Biti fleksitarijanac znači da se u većini slučajeva osoba pridržava biljne ishrane, s tim da povremeno konzumira i namirnice životinjskog porekla. Ovde se ne govori o striktnim pravilima kada i koliko se uzimaju namirnice životinjskog porekla, nego svaka osoba prema svojoj fleksibilnosti primenjuje ovaj način ishrane. Fleksibilnost se ogleda u raznolikosti pa se obrok sa životinjskim namirnicama svodi na jedan obrok dnevno, jednom nedeljno ili količinski ograničeno u toku nedelje (na primer 250 do 500g), neki se u većini slučajeva pridržavaju isključivo biljne ishrane, dok namirnice životinjskog porekla unose samo pri nekim okupljanjima (poslovni sastanci, porodične proslave, prijateljska druženja).
Studije su ustanovile da kada bi svaka porodica samo u Velikoj Britaniji zamenila jedan obrok sa crvenim mesom obrokom ispunjenim isključivo biljnim namirnicama, uticaj na životnu sredinu bi bio isti kao da se sa ulica sklonilo 16 milliona automobila. Druge potencijalne koristi ovog načina ishrane:
-
Umanjenje emisije gasova za 52%.
-
Umanjenje ili čak eliminisanje potrebe za intezivnim uzgojem stoke, što ima značajan uticaj na okruženje. Uzgoj nekih domaćih životinja ima manji negativan uticaj, nego seča šuma zarad proizvodnje kafe i kakaoa.
-
Kontrolisan uzgoj stoke može da umanji eroziju zemljišta i emisiju gasova. Stajsko đubrivo prehranjuje zemljište nutrijentima i mikrobima gde dolazi do vezanja ugljenika. Tako se umanjuje potreba za veštačkim prehranjivanjem i emisijom gasova u atmosferu.
Kako da spasimo našu planetu?
Ishrana isključivo biljnim namirnicama u većini slučajeva ima veći pozitivan efekat na životno okruženje, ali prelazak na ovaj način ishrane može biti komplikovan proces.
Ishrana pretežno namirnicama biljnog porekla sa ubacivanjem manje količine namirnica životinjskog porekla je ostvariva i prijemčivija za većinu ljudi.
Zagovornici ovog pogleda sugerišu da se crveno meso ograniči na jednom nedeljno uz umerenu količinu mesa peradi, ribe, mlečnih proizvoda i jaja, a tako bi na osobnom nivou umanjili emisiju gasova kao posledicu načina ishrane za 35%.
Naravno postoje i drugi načini umanjenja štetnih efekata na životnu sredinu. Svako je odgovoran za očuvanje sredine u kojoj živi, te prema svojim merilima treba da izabere izvodljiv način zaštite svog okruženja.
Sve u svemu, biti umeren znači sačuvati svoje zdravlje, ali i zdravlje planete zemlje.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan