Komunikacija sa detetom školskog uzrasta je komplikovan proces jer dete prima različite informacije od vas kroz reči koje izgovarate, ton kojim govorite (glasan, nežan, intenzivan, šapat…), gestikulaciju, položaj tela, facijalne ekspresije. Vaše dete kroz komunikaciju sa vama gleda, sluša i reaguje. Ono pri tome i procenjuje vreme kada će odgovoriti ili reagovati. Olakšavajući detetu ovaj, naizgled, jednostavan proces, moguće je postići mnogo bolju komunikaciju.
Slika: thejbird/flickr.com.
Govor tela
Reči koje izgovarate često nose manju težinu nego neverbalni delovi vaše komunikacije. Jako je važno imati na umu utisak koji ostavljate izrazom lica i govorom tela.
- Odvojite trenutak i pogledajte vaše lice u ogledalu. Kako izgledate? Jeste li namršteni ili nasmejani, delujete li uzdržano? Kad se približite detetu s blagim i nasmejanim licem, ono će biti osetljivije na poruku koju želite preneti.
- Razmislite o vašem stavu. Da li stojite nad svojim detetom ili se spustite na njegovu visinu kada razgovarate?
Obratite pažnju
Vaše dete će znati da vam je do njega stalo kroz pažnju koju mu poklanjate s ljubavlju, ali kada dete krene u školu provodićete manje vremena zajedno i biće potreban dodatni napor kako biste održali takav odnos. Intenzitet i način na koji mu poklanjate pažnju menjaće se kako vaše dete bude sazrevalo i kako se njegove potrebe budu menjale.
U uzrastu od pet godina dete će uživati u komunikaciji kroz maženje, golicanje ili zagrljaje. U tom uzrastu ono će se razveseliti ukoliko mu namignete, potapšete po ramenu, promrsite kosu ili dignete palac u znak odobravanja. Rituali pozdravljanja pri odlasku u školu mogu biti jako važni – mahanje pri ulasku u školu ili kroz prozor učionice daće im do znanja da mislite na njih.
Dete će vam nesumnjivo staviti do znanja da želi vašu pažnju. To će uraditi kroz plač ili vam jednostavno reći: Mama, tata… pogledajte me!! Možda će se poslužiti suptilnijim metodama pokazivanja najnovijeg crteža, pevanja pesmica ili recitovanja.
To nije samo puko privlačenje pažnje. Vaša pažnja potrebna je detetu kako bi izgradilo samopoštovanje i samopouzdanje. I zbog toga, odvojite vreme, iskoristite poziv deteta za vašom pažnjom i pokažite interesovanje.
Prenesite poruku na najbolji način
Približite se detetu.
Ako želite pravilno da prenesete poruku vašem detetu potrebno je da mu se probližite i fizički. Ako ga zovete iz daljine ili iz druge prostorije, dete ne može ni da čuje ni da razume celu poruku zbog daljine i/ili buke koju samo pravi igrom. Takođe će propustiti i ostale podatke, kao što je izraz lica koji pokazuje da li ste ozbiljni ili se šalite. Pored toga, tako neće videti ni gestikulacije koje koristite.
Koristite ime vašeg deteta na početku rečenice.
Ovo će privući pažnju – ljudi generalno pomnije slušaju poruke koje uključuju i njihovo ime, tako im je jasnije da je poruka upućena isključivo njima. Ako se ime izgovori na kraju rečenice, dete će manje pažnje posvetiti samoj poruci koju želite da prenesete, jer možda neće shvatiti da je poruka upravo njemu upućena. “Ana, vreme je za kupanje” će imati mnogo bolji učinak nego “Vreme je za kupanje, Ana”.
Neka uputstva budu pozitivna.
Na primer, vaše dete će reagovati bolje ako mu kažete ono što želite da učini, a ne ono što želite da prestane da radi. Pokušajte “Ema, molim te okači svoj kaput”, umesto “Ema, ne spuštaj kaput na pod”.
Dajte detetu priliku da odgovori.
Mladom mozgu je potrebno nekoliko sekundi za obradu onoga što ste rekli i pretvaranje uputstva u akciju.
Budite jednostavni.
Vaše dete može da zapamti samo tri predmeta u jednoj rečenici. Na primer: “Teo, molim te, skini kaput, okači ga i onda dođi ovde” uglavnom će rezultirati dobrom reakcijom. Dok će: “Teo, skini kaput, uradi domaće zadatke, nađi olovke i onda dođi ovde”, verovatno biti previše.
Budite jasni.
Dobro je dati izbor – to će izgraditi nezavisnost deteta. Na primer: “Lana, da li želiš grašak ili špagete za večeru?”. Međutim, ne postavljajte pitanje ako zapravo dajete instrukciju. Pitanje “Hoćeš li da ideš sada u krevet?” omogućava detetov odgovor – „ne!“.
Kako vi najčešće prenosite poruke vašem detetu? Šta biste mogli da popravite u vašoj komunikaciji?
Izvor: roditeljstvo.com.