Korona virus: Mame u karantinu – kako to stvarno izgleda

Ove mere dolaze i kod nas, hteli mi to ili ne, i to vrlo brzo. Već je uvedeno vanredno stanje i naloženo starijima od 65 da ne izlaze iz kuća. Kako su zatvorene i škole, naredne dane ćemo sigurno sve više provoditi u domovima. Dok to ne zadesi i Srbiju, pitali smo naše mame u inostranstvu kako je njima. Kako stvarno izgleda kada ste ograničeni na boravak u kući u porodicama sa decom koja su inače vrlo aktivna i sa mužem koji je obično odlazio na posao?

Marina Lazarević, mama jednog dečaka od dve godine, Španija

Španija je baš juče (14.03.2020.) ograničila kretanje u čitavoj zemlji koje na snagu stupa u ponedeljak 16.03. a pre dva dana je uvedeno vanredno stanje. Ja sa porodicom živim u Kataloniji, u Taragoni koja nije među najugroženijim opštinama trenutno, sada je to Madrid koji nam je ipak daleko, ali ima 20-ak obolelih i ovde, dok je u Kataloniji taj broj oko 900. Naravno, u cilju sprečavanja širenja, sve mere koje važe u zemlji se odmah primenjuju svuda. Zatvoreno je sve – škole, univerziteti, sve prodavnice osim prehrambenih, sportski centri, svi parkovi (ili su zaključani ako imaju kapije ili su po spravama za decu postavljeni lanci i natpisi da se ne koriste zbog prevencije širenja korona virusa), svi restorani, barovi itd. Otvorene su samo prodavnice hrane i apoteke. Ovako će biti najmanje narednih 15 dana. 

Španija: Zatvoreno je sve – škole, univerziteti, sve prodavnice osim prehrambenih, sportski centri, svi parkovi…

Od prošle nedelje suprug radi od kuće a imamo dete koje će za mesec dana napuniti dve godine. Rad od kuće je bila prva mera koju su uvele i same kompanije po preporuci vlade. Ja lično inače radim od kuće te to za mene nije novo i navikla sam, ali za onoga ko se sa time sreće po prvi put, može biti stvarno izazovno. Ne može se odmah očekivati isti nivo produkcije, neophodno je malo reorganizacije. Iskreno, sa dvogodišnjim detetom je nemoguće raditi. Ono je malo i traži konstantnu pažnju. Njegovo samostalno igranje stvarno kratko traje. Tokom radnih dana je morao da bude sa babom tokom najvećeg dela radnog vremena kako bismo mi mogli da radimo i obavimo osnovne kućne poslove kojih odmah ima malo više, naravno. Od sutra ne sme ni da se izlazi iz kuće, tako da će biti baš zanimljivo.

Ono što nam je najteže palo za sada jeste nemogućnost kretanja. Teže je nego što sam mislila, a tek je drugi dan praktično. Od kada su zatvorili škole mi ne idemo u park gde smo inače provodili svako pre podne (ja obično radim posle podne dok je dete kod babe). Uvek sam govorila da nam izlazak napolje i odlazak u park rešavaju sve probleme (tantrume npr.) ali sada kada to nemamo odmah se oseća više nervoze u kući. Kako bismo minimizirali kontakte sa ljudima, mislili smo da možemo do plaže ali se i one zatvaraju da ne bi tamo bilo okupljanja. Jedina opcija nam je terasa i babino i dedino imanje gde nema nikoga pa dete može da se istrči (isto nemoguće od sutra). U ovakvoj situaciji je dvorište spas, naročito za malu decu! Stvarno blago onima koji imaju dvorište.

Sebi sam uvela vežbanje kod kuće umesto u teretani, ima stvarno mnogo videa na internetu, vežbanje kod kuće je neophodno razmrdavanje i svakom bih to savetovala. Krenite odmah.  

Naredne nedelje se nastavlja rad od kuće i izolacija. Odlučila sam da tokom vikenda skuvam malo više hrane, nije loše zamrzavati kako ne biste kuvali baš svaki dan. Takođe, planiram dan unapred neke zabavne igre za dete uz pomoć velike biblioteke igara u rubrici „Uradi sam – igre za decu“ na sajtu NajboljaMamaNaSvetu.com.

Dakle, nije lako ali je moguće i izvodljivo. U svakom slučaju ostanak kod kuće je najbolja prevencija i podržavamo!

Marina je suvlasnik i direktor sajta NajboljaMamaNaSvetu.com, možete je pratiti i na Instagram strani @marinalazarevic

Dijana Radetić, mama dva školaraca od 12 i po i skoro 8 godina, Kuvajt

Kuvajt je blaže mere predostrožnosti počeo da uvodi još 1.marta na 14 dana. Moram da napomenem da su deca internacionalnih škola u poslednjoj nedelji februara imala jednonedeljni raspust. Tokom ovog raspusta se slave dva velika državna praznika pa onda ni neke firme ne rade. Većina stranaca koji ovde rade, kao i lokalnog stanovništva su to vreme iskoristili da odu negde na odmor. Prva mera predostrožnosti je bila da škole ipak ne počnu sa radom 1.marta i da se zabrani ulazak u Kuvajt iz zemalja koje su tada imale najviše zaraženih. Deca su počela da dobijaju školske zadatke preko interneta. Ipak, ostatak dana smo mogli da se krećemo i družimo bez problema. Sve ostalo je funkcionisalo regularno, jedino smo primetili da nešto više ljudi nose maske.

Školsko učenje kod kuće nije lako a sve zavisi i od školskog sistema. Naša deca pohađaju francusku internacionalnu školu. Kada poredimo sa ostalim internacionalnim školama, fokus u francuskoj školi je još uvek na knjigama. Brojali smo dane do isteka dvonedeljne pauze, ali kako je rastao broj zaraženih počela su i različita govorkanja o produženju ostanka dece kod kuće. Kako je rastao broj zaraženih i u drugim zemljama tako je lista zemalja sa zabranom ulaska u Kuvajt rasla i komplikovala život „expata“. Konačno, 10.marta je objavljeno da se ostanak školaraca kod kuće produžava na još dve nedelje. Niko se tome nije obradovao ali kada je zdravlje u pitanju nema šale. Napravili smo plan kako da se organizujemo za nastavljanje školskog života od kuće ali i malo zabave.

Kuvajt: Jedino nam je preostalo da sa 25-tog sprata posmatramo obalu.

Igrao se porodično tenis, tako smo završavali taj 11.mart. Dok su neki skupljali loptice i pakovali stvari, ja sam bacila pogled na vesti. Te vesti su bile dovoljno neobične da bih insistirala da odemo u kupovinu, iskustvo stečeno devedesetih i za vreme bombardovanja. Kada smo ušli u prodavnicu, trebalo nam je dva sata da izađemo. Svi su u panici pohitali da pokupuju zalihe jer se proturila lažna vest da ništa neće raditi od 12.marta. U samo jednom danu je otkriveno 20-oro zaraženih te su zbog toga preduzete oštrije mere. Od 12.marta skoro svi staju sa radom osim supermarketa, apoteka, nekih banaka i firmi.

Sada i moj suprug ostaje kod kuće. Iako ja imam dosta iskustva u radu od kuće i onlajn, preostali ukućani nisu uigrani pa smo se našli u zategnutoj situaciji. Svi smo pokušavali da razbistrimo glavu i vidimo šta ćemo i kako dalje da radimo. Taman smo isplanirali šetnju po obali kada smo saznali da to nije dozvoljeno iako zvaničnih obaveštenja za ograničenje kretanja još uvek nema. Jedino nam je preostalo da sa 25-tog sprata posmatramo obalu. 13.marta je prestao i putnički avio saobraćaj.  Svakoga dana dobijamo od ministarstva poruke sa preporukama o ponašanju i o zabrani okupljanja.

Za hranu ne brinemo, ima je u izobilju. Čini mi se da je pravo vreme da nećejedi i probirljivci nauče lekciju. Mojoj deci sam saopštila da ne možemo da otvorimo 3 vrste džema u isto vreme i da neću praviti drugi kolač dok se ne pojede prethodno napravljen. Ono što manjka je kretanje, ali sva sreća pa sam i kurs za personalnog trenera završila pa ne samo da kao nutricionista brinem o ishrani, nego i o fizičkoj aktivnosti. Svi radimo vežbe, neki predano a neki kilavo.

Zamislite dva školarca kod kuće, konstantna međusobna svađa u pauzi za odmor, a onda i borba nas roditelja da se ne provodi sve vreme na ekranu. I pored toga igramo šah, monopol, tablić…

Nadamo se da će se sve završiti kako treba i da će svi zaraženi da ozdrave.

Dijana je nutricionista i svoje savete deli na Instragram strani @nutricionistadijanaradetic

Jovanka Lazarević, mama tri tinejdžerke, Švajcarska

Iako u Švajcarskoj još uvek nisu primenjene toliko oštre mere kao u Italiji i Španiji, krenulo se tim putem. U petak 13.03. donešena je odluka da se zatvore škole i univerziteti ali očekujem još restriktivnije mere i čak se nadam da će se to desiti što pre. Moj suprug je Italijan i mi smo svi državljani Italije iako živimo ovde. Svakodnevno pratimo njihove vesti i situacija je veoma veoma ozbiljna. Najgore je što ljudi ovde misle da to njih ne dotiče, izjavljuju da ih baš briga za virus, da i onako nije opasan za većinu ljudi. Mislim da se žrtve jako olako shvataju. Puno ljudi se ne pridržava ni najosnovnijih mera – udaljenost, da nema rukovanja i grljenja i sl. Kako je egoizam opšteprisutan, ne preostaje ništa drugo nego drastične mere. 

Bern, Švajcarska: Puno ljudi se ne pridržava ni najosnovnijih mera – udaljenost, da nema rukovanja i grljenja i sl.

Što se moje porodice tiče, jedva smo dočekali da zatvore škole, ukinuli su i javne nastupe tako da nema ni takmičenja na kojima je trebalo da učestvuju naše ćerke. Sada su kući, videćemo za par dana kako se razvija zdravstvena situacija. Meni je sa tinejdžerima u kući lako, moram nekada da opomenem da se malo smanji muzika zbog komšija ali to je to. Najveći problem je zadržati ih u kući i objasniti da ne treba sada da izlaze sa društvom iako imaju više slobodnog vremena nego inače. Ali opet, shvataju i organizuju stvari da rade u kući. Moraćemo da uvedemo pravila za gledanje filmova i sl. inače se lako pretera.

Muž i ja radimo od kuće bez problema tako da više ne koristimo javni prevoz. U šetnju može da se izađe, bar za sada, a mi smo pored reke gde nema skoro nikoga tako da možemo da udahnemo čist vazduh. Hranu smo obezbedili proteklih nedelja, napravili smo određene zalihe za svaki slučaj (tinejdžeri jedu dosta), tako da smo mirni bar neko vreme. Mi smo karantin počeli u subotu 14.03., ne viđamo se sa prijateljima do daljnjeg i pratimo situaciju. Prvi dan smo iskoristili za prolećno čišćenje, deca su iz sobe izbacila četiri kese pune papira i naravno još puno stvari kojima tu nije mesto.

Uz to, članovi moje porodice sviraju različite instrumente – neko gitaru, neko flautu, neko klavir – a neko i peva. Svakodnevica nam je ispunjena muzikom. Volimo da igramo pantomime, karte i druge društvene igre. S obzirom da one ipak imaju školske obaveze a mi posao, ostaje nam da organizujemo slobodno vreme najbolje što možemo. Neće biti lako, ali je neophodno za zdravlje svih nas i ljudi oko nas.

Porodica je u Srbiji i čitajući neke vesti stekla sam utisak da se i tamo stvari olako shvataju. Bilo bi dobro da Srbija nauči od drugih zemalja da ne vredi čekati i uvoditi mlake mere, svaki dan je važan i što se pre uvedu striktne mere to će se pre prekinuti zaraza. Čuvajte se. 

Jovanka je suvlasnik i urednik sajta NajboljaMamaNaSvetu.com a pored toga voli da fotografiše svet oko sebe i možete je pratiti na Instagram strani @jovankatoscanelli

Spomenka Vukojičić, mama dečaka od tri i devojčice od pet godina, Minhen, Nemačka

Pre dva dana, u petak 13.3., Bavarska je odlučila da zatvori sve škole, vrtiće i univerzitet. Otkazani su svi veliki događaji, a privremeno su zatvoreni bioskopi, pozorišta, Filharmonija i muzeji.

Zabranjena su okupljanja preko 100 ljudi i još uvek se vodi polemika o zatvaranju restorana i barova. Kretanje nam još uvek nije striktno zabranjeno, ali verujem da će svako ko situaciju shvata iole ozbiljno, zbog sebe, svoje dece ali i drugih ljudi, maksimalno ograničiti svoje kretanje. Zaposleni su uglavnom savetovani da, ukoliko je to moguće, rade iz svojih domova, dok će za decu od ljudi  koji moraju da rade (zdravstvo, policija i slično) biti organizovani takoreći vrtići za hitne slučajeve. Lufthansa je otkazala veliki broj svojih letova.

Mi smo porodica koja je navikla da se puno kreće i istražuje

U Minhenu se inače pojavio prvi slučaj virusa u Nemačkoj, ali za sada je najugroženija oblast severozapada Nemačke. Međutim, obzirom da je u poslednjih nekoliko dana broj obolelih naglo počeo da raste i u Minhenu, grad je organizovao „drive in“ testiranje, gde po preporuci doktora naravno, možete otići svojim autom u određenu ulicu, otvoriti prozor i tu će vas doktori istestirati na licu mesta. Time su malo rasteretili bolnice i očekuju se otvaranje još takvih mesta u gradu.

Što se tiče karantina sa dva mala deteta, u početku nam nije bilo svejedno zbog takve odluke, jer smo mi porodica koja je navikla da se puno kreće, istražuje i naravno kao i svi imamo svoje neki ustaljeni tempo van kuće. Ali, obzirom da je jedino bitno da se širenje virusa suzbije, rado ćemo ostati kod kuće i posvetiti se nekim zajedničkim aktivnostima. Iskreno, nismo mnogo hrane kupili jer još uvek niko nije pominjao da će zatvarati markete (jedina je opcija da će možda preći na praznični režim rada).

Ja sam uspela prethodnih dana da pripremim dosta kuvane hrane unapred i većinu toga sam ostavila u zamrzivač, kako ne bih svaki dan morala da kuvam. Planiram da jednom nedeljno odradim kupovinu za celu nedelju, za slučaj da nam ne zatvore i markete, što se nadam se neće desiti.

Pre par dana smo sa decom prvi put počeli da igramo „Ne ljuti se čoveče“, a jutros smo uveli i Domine

Pre par dana smo sa decom prvi put počeli da igramo „Ne ljuti se čoveče“, a jutros smo uveli i Domine, tako da se nadam da ćemo uz malo društvenih igara, poneki crtani, bojenje, crtanje i knjige lakše prevazići naredni period. Takođe, obzirom da ja redovno idem u teretanu a deca na gimnastiku, danas smo na Youtube-u tražili neke vežbe koje možemo zajedno da radimo i to im se zaista dopada. Ono što nam je najveći blagoslov u ovom trenutku, jeste dvorište i trenutno planiramo da naručimo nekoliko stvari za njega, tipa ljuljaški, peska ili neke penjalice, kako bismo malo prekratili dane (i to se nadam da će nam stići pre nego što nam se potpuno zabrani kretanje). Mislim da će nam ovo vreme sjajno doći za veliko prolećno čišćenje kao i razvrstavanje stvari koje su male i koje više ne koristimo, a za šta inače nemamo vremena pored standardnih obaveza. Iskreno, jedan deo mene se i raduje ovom  periodu, gde ćemo malo više vremena provesti zajedno, bez žurbe, možda pogledati neke nove filmove i pročitati knjige. 

Činjenica je da sam možda suviše optimistična, i znam sigurno da će biti trenutaka u kojima neće biti baš lako, ali sa druge strane, ja još uvek ne radim i nemam tu obavezu, tako da ću probati svoj mozak da usmerim u tom pravcu da sam sada na nekoj vrsti godišnjeg odmora i da sam samo mama. Dvorište će nam takođe veoma pomoći. 

Ono što nam je najveći blagoslov u ovom trenutku jeste dvorište

Opet da napomenem da nama u Nemačkoj kretanje nije zabranjeno, ali evo obzirom da sam upravo dobila informaciju, da je omiljeno Minhensko izletište (na obližnjem jezeru) puno ljudi i da su kafići i restorani takođe puni, je najveći dokaz da ljudi situaciju koja se dešava (posebno u Italiji nažalost) još uvek ne shvataju ozbiljno. Verujem da će i Nemačka uskoro doneti odluku o zabrani kretanja.

Mi svojevoljno, do daljnjeg, ostajemo u karantinu uz maksimalno ograničeno kretanje i nadamo se da ćemo uskoro opet svi moći da dišemo punim plućima i da letimo u zagrljaje svojim voljenima. 

Do tada, šaljemo veliki zagrljaj svima i čuvajte se!!!

Spomenku možete da pratite na Instagram nalogu @ourlifeingermany 

Pročitajte i: Šta sve treba da znate o korona virusu da biste zaštitili sebe, svoju decu i porodicu?