“Ako sedneš na nošu dobićeš čokoladu”
“Hvala što si sredila sobu. Sad možemo u park.”
“Kupiću ti balon ako obećaš da ćes da budeš dobar kod doktora”
Koja je razlika između podmićivanja i nagrade?
Podmićivanje podrazumeva ponudu nečega dragog detetu kako biste ga naveli da uradi ono što mu vi kažete (prvi i treći primer su podmićivanje). Nagrada (drugi primer) je nešto što se dešava nakon obavljanja zadatka.
Da li je bitno, dok god vaše dete sarađuje?
Zavisi od toga šta želite da ga naučite. Da li želite dete koje će hteti da radi stvari samo ako će na kraju nešto da izvuče? Dete koje će svaki put kad treba nešto da uradi prvo da se pita “šta ja time dobijam?”
Ili biste hteli da ga naučite da će kada sarađuje ili vredno radi biti zadovoljno obavljenim poslom? Da rad dolazi pre igre? Da je pravedno uzeti u obzir i potrebe druge osobe? Da ste vi kao njegov roditelj zadovoljni kada vam pomogne i da zbog toga imate više energije i vremena za njega? Naravno, neke od ovih stvari ono ne može da razume u ovom uzrastu ali je važno uspostaviti pravila i zasnovati porodičnu kulturu i vaspitanje na pravim vrednostima.
Za vaspitanje je najefikasnije povremeno nagrađivanje usmereno na trud. Na ovaj način učite vaše dete da teži uspehu jer ga istinski motivišete.
Bilo ko od nas u žurbi ili želji da motiviše dete može pribeći podmićivanju ili nagrađivanju, ali oprez u načinu na koji prenosimo naša lična uverenja i metode se ipak isplati. Sasvim je razumljivo da kažete “Pročitaću ti priču čim obučeš pidžamu” ili “Kada su igračke na mestu idemo u park” ali podmićivanje i to naročito materijalnim nagradama svaki put kad hoćemo saradnju može skupo da nas košta. Vraćajući se na gornje primere, nuđenje čokolade može da izazove trenutnu reakciju trčanja do noše ali vaše dete tako neće naučiti kako se stvarno koristi noša. I balon poklonjen pre odlaska lekaru neće motivisati dete da održi obećanje, jer kad već ima nagradu u rukama zašto bi? Deca ovog uzrasta žive u sadašnjici jer još uvek ne poseduju dovoljno kognitivnih veština i ne vladaju kontrolom impulsa koji bi im pomogli da razmišljaju unapred. Zbog ovoga ono ne može ništa da obeća, kakva god bila nagrada.
Uostalom, podmićivanje dece je sigurno mač sa dve oštrice. Deca su veoma lukava i zbog toga ih nikada nemojte potcenjivati. Vrlo brzo će početi da traže veće nagrade kako budu rasla ili odbijati da rade bilo šta ako ih na kraju ne čeka nikakva nagrada. Isto tako, ako konstantno dajete nagrade za dobro ponašanje i onda je jednog dana ne date, vaše dete može da odustane ili prestane da se trudi.
U najvećem broju slučajeva, najbolje je da vašem detetu pričinite zadovoljstvo pohvalama za njegov trud. Ponekad bi ste mogli da ponudite malu nagradu kao prirodnu posledicu detetove saradnje. I psiholozi se slažu da je za vaspitanje efikasnije povremeno nagrađivanje, i to ono usmereno na trud pre nego na dostignuće. Na ovaj način naučićete vaše dete da teži uspehu jer će biti istinski motivisano.
Izricanje pohvale
Svako voli pohvalu nakon dobro odrađenog posla, čak i deca. Sasvim je prirodno da procvetate od sreće za svaku malu stvar koju vaše dete uradi – sve je slatko, zabavno i uči nove stvari svakodnevno. Kako da odolite da mu ne kažete koliko je pametno?
Ali isto kao i sa nagradama, treba biti oprezan i pri hvaljenju. Spontane reakcije iznenađenja sigurno neće nikome nauditi ali ako hvalite svaki pokret vašeg deteta možete upasti u zamku prevelikih očekivanja. Naime, ovolike hvale mogu kod deteta stvoriti osećaj da ga volite samo kad nešto dobro radi i može početi da se plaši neuspeha. Na ovaj način može postati zavisno od mišljenja drugih osoba i suviše uplašeno da bi probalo nove stvari.
Pozitivne pohvale
Umesto da stalno ponavljate “Kako lep crtež!” potrudite se da detetu uputite realne komplimente kao “Kako si koristio lepe boje!”. Isti princip je potrebno primeniti na svim poljima i govoriti veoma konkretne stvari kao što su: “Svaka čast što si bio miran dok sam pričala telefonom”, “Vidiš kako možeš sam da obučeš jaknu!”, “Bravo, setila si se da zatvoriš vrata” i sl. Ovakvim pohvalama pokazujete detetu da cenite njegov trud i ne upućujete prazne reči hvale kojima uopšte ne moraju da poveruju. Osim toga, dete na ovaj način počinje da veruje u sebe i svoje sposobnosti.
Još jedna važna stvar je da ne treba ignorisati trenutke kada je dete “dobro”. Ako obraćate pažnju na svakakve greške, ne zaboravite da “kompenzujete” pohvalama prikladno ponašanje.