Odakle potiče sklonost nekih ljudi da ljubav povezuju sa osećanjem lične vrednosti?
Potiče od vaspitanja u porodici. Porodica je mesto gde se formiraju naši bazični stavovi o sebi, drugima i svetu. Roditelji su jedini izvor ljubavi koji imamo kada smo mali, u periodu kada nam je ljubav najpotrebnija i kada smo u potpunosti zavisni od njih fizički, psihički i egzistencijalno. Roditelji svojim ponašanjem prema nama šalju povratne informacije o tome koliko smo dobri i da li zaslužujemo njihovu ljubav. Obično roditelji privremeno uskraćuju ljubav detetu kada ono ne čini nešto ili čini nešto što roditelji zabranjuju. To je uobičajen sistem kažnjavanja. Roditelji često govore: Budi dobar ili te neću voleti i sl.
Neki roditelji zaista vole svoju dece ma šta ona činila, i znaju da to pokažu čak i kada kažnjavaju dete zbog nekog prestupa. S druge strane postoje roditelji koji ne umeju da vole ili nisu zainteresovanu za svoju decu. Ma šta njihova deca radila, koliko god se trudila oni jednostavno ne pokazuju ljubav i divljenje prema njima. To može biti slučaj sa jednim ili sa oba roditelja. Deca ovakvih roditelja se naviknu na odsusutvo ljubavi i tumače to svojom zaslugom, krive sebe. Sama sebi kažu: Ako me niko ne voli znači da ne vredim, nisam dobar. Znači, osobe koje nisu stekle osećaj sigurnog objekta, postojanja roditelja koji je uvek tu, koji voli i brine o detetu, postaju nesigurne i imaju problema sa osećanjem lične vrednosti.
Osobe lišavane ljubavi sklone su da budu nesigurne, posesivne, anksiozne i depresivne kada sumanjuju u nečiju ljubav. Neke od njih sklone su zavisnosti od partnera i razvijanju simbiotskih veza u kojima gube svoj lični identitet i slobodu. Ako budu ostavljene sklone su da sebe obezvređuju i upadnu u depresiju.
Kako se osloboditi ovog balasta?
Osobe sa ovom vrstom problema treba prvo da preispitaju svoje disfunkcionalne stavove i uverenja o ljubavi kako bi rešili ove probleme. Kod većine ova vrsta uverenja može biti u potpunosti neverbalizovana i implicitna i kada nauče da ih verbalizuju i jasno formulišu biće u stanju da ih preispitaju i promene.
Neka od tipičnih iracionalnih uverenja koja stvaraju anksioznosti su: Ne mogu da živim bez ljubavi, Moj život nema smisla ako me osoba XZ ne voli, To što sam ostavljen je dokaz da ne vredim, Ne mogu da podnesem život bez ljubavi i sl.
Kada osobe otkriju i promene svoja iracionalna uverenja o ljubavi, soptvenoj vrednosti i smislu života, one redukuju ego anksioznost (anksioznost povodom lične vrednosti), uče da prihvatuju sebe i da se smisao života ne može svesti isključivo na ljubav i odnose sa drugima.
Autor: Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut
Izvor: vaspsiholog.com
Slika: photoangel/flickr.com