Sve dok beba ne postane dete koje samostalno jede, kupanje je događaj koji okuplja porodicu. U vreme kupanja obično su svi tu. Dođu tetke, babe, komšinice, pa i koji komšija i prijatelj. Fasciniranost bebama koje uživaju u slobodnom kretanju, i posmatranje okica koje cakle od zadovoljstva – naglašavaju da to jeste glavni događaj dana kada sav stres roditelja i plač beba nestaje.
Sve teče, sve odlazi niz vodu, simbolično čišćenje od grehova – samo su neki od asocijacija da voda, pa i česmovača – čini da svi problemi prestanu. Tada vreme staje. Svi smo usmereni na bebu. Tada nastaju prvi glasovi, zvučni osmesi, a okice sijaju prepune istinske radosti.
Prvenac
Sa prvim detetom smo obično preplašeni oko svega, a naročito oko kupanja. To je centralna radnja koja dokazuje uspešnost nas kao roditelja. Da li su tu svi mogući termostrati? Da li je prostorija dovoljno ugrejana? Da li je odgovarajuća temperatura vode? Da li je kadica dobro nameštena? Da li su tu šampon, ulje, kupka, bokal, peškir, garderoba, štapići za uši i ostali tupferi, kreme za telo, krema za guzu, pelena? A gde je ta cuca? Vrlo stresno.
A onda pogledamo bebino zadovoljno lice, osetimo opuštanje koje nas podseti da je sve u redu i da je sada red da uživamo. Praćakanje rukicama i nogicama, odgurivanje o zidove kadice, plivanje na stomaku i dodirivanje vode bradom, povremeno gnjureći – nezaboravni su momenti.
Ali i pored svega i dalje proveravamo temperaturu vode dok se preznojavamo jer smo ugrejali prostoriju kao za piliće, ali i od uzbuđenja i čvrstog držanja bebe. Jedan roditelj donosi bokal za polivanje dok drugi sapunja bebu i priprema je za mlaz vode ispiranja. Ta taktika, nasleđena od patronažne sestre koja nam je davala savete za ovaj odgovoran posao nije baš lep završetak kupanja. Trzaji bebinih ekstremiteta kao instinktivna reakcija šoka, bebino pokušavanje da dođe do vazduha ipak budu brzo zaboravljeni ušuškavanjem u peškir. Mazanje kremicama, obavezna masaža, vežbice od fizijatra i oblačenje – sve obavljeno. Roditelji mokri – beba podmirena.
Drugo dete
Sa drugim detetom već radimo kao roboti. Rutina je nešto što smo naučili i savladali do savršenstva, vreme je samo za uživanje sa bebom. Počinjemo laganom pripremom na kauču, skidanjem čarapica i pelene. Puštamo bebu da slobodno mlatara rukicama i nogicama i da s nestrpljenjem čeka spuštanje u vodu. Brčkanje i praćakanje je glavno interesovanje i za roditelje. Nema više opterećujućih misli oko toplote i potrepština, glavno je uživanje sa bebom. Smeh odzvanja u kupatilu dok se svi guramo i zauzimamo najbolja mesta oko kadice. Jedan roditelj fotografiše svaki pokret dok se drugi zabavlja sa prvencem i sa bebom. Selfi iznad kadice. Prskanje oko kadice. Sapunica na nosu. Voda na pločicama. Radost. Lagano ispiranje. Bez suza. Lakoća uspavljivanja i tišina nakon svega. Blagi bebin osmeh na licu pokazuje zadovoljstvo, dok se roditelji polako povlače. Savršen kraj dana.
Nije važno da li temperatura vode malo hladnija i da se sve mora odraditi u nekom vremenskom roku, pravite sapunicu, prskajte se, neka beba ciči od sreće. Neka ritual kupanja i simbolično donese smirenost, toplinu u vašim srcima. Neka to bude savršen deo dana koji vam puni baterije za sutradan.
Autor: mama Snežana Šundić Vardić, mamaidete.blogspot.rs
Ovaj tekst je deo serijala priča „Magija majčinstva“ koji je nastao u saradnji sa brendom Johnson’s Baby.
Sve tekstove iz serijala možete pročitati ovde: Magija majčinstva uz Johnson’s Baby.