Žena koja je i majka, svojom novom ulogom ne gubi potrebu za ostvarenjem i ispoljavanjem svojih kapaciteta i kompetencija kroz sve ostale uloge koje ima, iako se one prioritetno menjaju. Ona i dalje želi da bude i partnerka, supruga, karijeristkinja, sestra, ćerka, prijateljica, neko ko ima hobi, interesovanja, neko ko želi da uči i napreduje, doprinosi svojim radom i ispoljavanjem ideja. Vrlo često, preuzimanjem uloge majke, žena izgubi korak sa sredinom, ali i sa samom sobom. Faktori za to su brojni i različiti u svakoj individualnoj priči, ali ono što ih spaja su stav i očekivanja društva, kao i lična očekivanja, mogućnosti, podrška okoline, sposobnost prepoznavanja i zadovoljenja svih svojih potreba koje se mogu javiti pored onih koje nosi majčinstvo. Neznanje ili pogrešno stečeno znanje, loše iskustvo, traume, transgenercijski prenos nefunkcionalnog modela, pojedinačno ili združeno mogu biti sputavajući faktori. A, ukoliko postoji sve obrnuto, znanje, dobro iskustvo i zadovoljavajući stepen psiho-emotivne zrelosti mogu biti glavni oslonac žene u stupanju u ulogu majke.
Majčinski instinkt
Počnimo od toga da pre svega treba demistifikovati “majčinski instinkt”. Majčinski instinkt ne postoji. Instinkt podrazumeva prisutnost kod svakog člana vrste, a instinkt za majčinstvom se ne javlja kod svake žene. Abortus, čedomorstvo su samo neki od dokaza da instinkta nema. Žene koje ne žele decu se i danas, mada mnogo manje nego ranije, osuđuju. Veruje se da sa njima nešto nije u redu ili da se iza te odluke krije neki poremećaj. Nije tako. One jednostavno ne žele decu iz njihovih ličnih razloga. Sasvim je validno nečemu reći ne, a da iza nema prikrivene, poteške zaleđine. I te žene nisu za žaljenje i njihov život nije promašen i prazan, kako većina misli. To je njihov život i njihovo pravo.
Takođe, postoji i stav o sebičnosti savremenih žena koje rađaju jedno ili maksimum dva deteta, stav koji ne uzima u obzir današnje okolnosti i organizaciju društva. Po poslednjoj statistici u Srbiji se rađa 1,42 deteta po porodici. Statistika je surova, baš kao i odnos prema ženama od kojih se traži više nego što mogu ili što žele. Pod sebičnošću podrazumevaju da žena-majka želi da radi, da uživa sa partnerom, da ide u bioskop i pozorište, da izlazi i druži se, da ima kvalitetno vreme za sebe, baš kao i za druge. Zaboravljaju da samo zadovoljna majka je dobra majka. Dobra majka se definiše kroz odnose sa decom, a ne kroz broj porođaja.
Za ulogu majke se pripremamo mnogo pre nego što dođe do majčinstava. Na nju utiče naša ličnost, vaspitanje koje smo stekli u svojoj porodici, zrelost, obrazovanje, životni stavovi, okolnosti u kojima živimo, odnos sa partnerom, kultura, običaji…naš stav o majčinstvu. Majčinstvo nije nešto što je priroda sama po sebi podesila, ono zahteva pripremu i stalno učenje. Ono je veliko iskušenje za nas same, ono nas obogaćuje, ali i frustrira. Nudi mogućnost da rastemo i razvijamo se u bolje osobe ukoliko spremno uđemo u tu ulogu, sa kapacitetom za adaptaciju.
Savršena majka ne postoji
Ideja o “savršenoj majci” je ona koja najviše sputava ženu jer je apsolutno neostvarljiva. Ljudska bića nisu savršena, pogrešiva su, a uvek imaju šansu da svoje greške isprave, da uče i napreduju. Upravo to ih čini izuzetnim. Teret koji žena nosi ukoliko je pod pritiskom da kao majka u svakom trenutku zna tačno šta treba da radi i da to čini besprekorno, loše se odražava i na odnos sa detetom i na nju lično. To može biti okidač brojnih problema i u svim drugim odnosima, a može i stvoriti mogućnost javljanja simptoma.
Šta je “dovoljno dobra majka”?
“Dovoljno dobra majka” je termin koji funkcionalno zamenjuje savršenu. To je majka koja je sposobna da prepozna i adekvatno zadovolji i detetove i svoje potrebe, koja je prisutna ovde i sada. Ume da pruži ljubav i da je jasno, bez zadrške iskaže, zna da uputi pozitivnu kritiku, baš kao što ume da pohvali i bodri svaki napredak. Ona je svesna da je pogrešiva a teži da bude što bolja, pored svih ispunjenih majčinskih zadataka ne zaboravlja neka od sledećih ličnih prava:
- pravo na sopstvene ambicije, snove, želje, emocije, potrebe
- pravo da nešto ne zna
- pravo na privatnost i svoj “život”
- pravo da bude mrzovoljna, neraspoložena
- pravo da bude umorna i kad okolina ne vidi razloge za to
- pravo da se majčinstvu uči, nepretvarajući se da joj je sve urođeno
- pravo da kaže “Ne želim. Ne mogu. Neću.“
- pravo da rečenicu počne sa “Ja imam pravo…“
“Dovoljno dobra majka” je ona koja ume da se pobrine za sebe. Evo jednog slikovitog primera: “Upravo ste se ukrcali u avion. Dok stjuardesa pokazuje kako se ponašati u slučaju nužde, glas preko zvučnika objašnjava: U slučaju gubitka pritiska u kabini, maska za kiseonik će ispasti iz pregrade iznad vašeg sedišta, povlačenjem maske na dole, počeće protok vazduha. Odmah pomozite deci da stave maske. Zatim, pomozite partneru da stavi svoju masku. Pogledajte oko vas, ukoliko postoje stari ili uplašeni, pomozite i njima. Kada ste proverili sve oko sebe, ukoliko vam je ostalo imalo snage, stavite masku sebi na lice i dišite.”
Zvuči logično?! Koliko god se to činilo plemenitim, zanemarivanje sopstvenih fizičkih, emotivnih i socijalnih potreba može vas učiniti ljutim, napetim, nervoznim, netrpeljivim ili tužnim. Istraživanja pokazuju da ovakav životni stil može dovesti do ozbiljnih problema, kao što su depresija ili fizička bolest.
Ovo nikako ne znači da zbog svojih potreba treba da zanemarite obaveze i odgovornosti, ni svoje ni tuđe. Vaša prava ne treba da ugrožavaju tuđa. Majčinstvo je svesna odluka zbog koje dete ne treba da ispašta. Prebacivanje krivice na okruženje, posebno na partnera, takođe je neprihvatljivo. Otvorena komunikacija, preispitivanja i fleksibilnost su dobar put u ovom procesu.
Važno je da vodite računa o sebi kao ženi u celini. U tome vam može pomoći sistem podrške. To pre svega može biti partner, vaša porodica porekla, bliski prijatelji, kolege. Budite otvorene za saradnju, za tuđu pogrešivost, baš kao i za svoju, spremne da prihvatite pomoć bez osećanja da ste zbog toga manje sposobne ili vredne. Zadovoljstvo u majčinstvu, kao i u svemu drugom, dolazi vašim trudom i ulaganjem.
Autor: Aleksandra M. Đorđević, diplomirani pedagog i porodični savetnik
Izvor: psihoterapijsketeme.rs – sajt integrativnog psihološkog onlajn savetovališta “Psihoterapijske teme”, koji se bavi psihološkim, pedagoškim, psihoterapijskim i savetodavnim temama i nudi različite vrste pomoći i usluga. Pročitajte tekstove o vrstama pomoći i o različitim pristupima rešavanja problema. Naučite nešto o tipičnim, rasprostranjenim mentalnim problemima našeg doba. Pogledajte rubrike ovog sajta i možda se prepoznate u nekim od njih. |