Iz iskustva znam da ne biste prihvatile ponudu, jer poznajem mame. Znam da one vole i žele sve da imaju pod kontrolom. Što će reći, mame misle da je njihov zadatak da se neprekidno brinu o svima i svemu. Jer, ako ne radite sve, da li se uopšte možete zvati mamom?
Drage mame, tu sam da vam dokažem da nije tako. I sama sam bila pobornik istog razmišljanja – sve ja mogu i sve ja moram. Srećom, rešenje postoji i tu je ispred vas. Zove se DECA. Da, to su ona mala (i ne tako mala) bića za koja radite sve.
Šta bi bilo kada bih vam rekla da ako prestanete da radite svaku malu stvar za njih i pustite ih da nauče da se brinu o sebi, vi u stvari radite vaš posao mame? Da, upravo tako.
Naravno, ne pričam da deca odjednom treba da rade sve. Ali, treba da imaju obaveze, one koje smatrate da mogu da ispune. Domaćinstvo treba da održavaju svi njegovi članovi.
Osim toga – da li je vaša majka sve radila za vas? Hm, nije? U redu, da li ste bili neprekidno pod staklenim zvonom, zaštićeni od svih kućnih obaveza? Sigurna sam da ne. Ako vaše deca nauče da sama namažu paštetu, stave prljav veš na pranje, a opeglani u fioke, skupe svoje igračke – to je odlično, zar ne?
Znam da ćete pomisliti “ne, oni će to uraditi ali biće katastrofa i sve naopako, imaću još više posla”.
Pazite, to može biti tako u početku. Možda će biti i negodovanja, ali vremenom, korak po korak, biće sve bolje. Deca će shvatiti da imaju obaveze, a i naučiće da vode računa o sebi i svojim stvarima.
Nisam ni sumnjala da ste odmah osetili grižu savesti. Ne opterećujte se, vi ne radite deci ništa loše. Šta ima loše u tome da nauče da učestvuju u stvarnom životu domaćinstva.
Nedavno mi je prijateljica, zaposlena mama dvoje dece uzrasta 11 i 8 godina, rekla da su nabavili psa. Ona je sebi, uz sve obaveze koje ima na dnevnom nivou, dodelila na ravne časti obavezu oko šteneta, koje nije dovoljno poraslo da ide u šetnju. Kako kaže nije joj padalo na pamet da zamoli, već dovoljno odraslu decu, da skupe nered koje štene ostavi prilikom obavljanja nužde. Ona je mislila da treba decu da poštedi toga, i da preuzme na sebe sve. Greška – dodatno se opteretila, iako su deca bila savršeno sposobna da se brinu o malom psu.
To je savršeni primeri koji dokazuje da mame bez obzira na to koliko zauzete bile, misle da moraju da preuzmu sve obaveze, jer razmišljaju “ja sam mama, to je moj posao, ja treba da radim sve, želim da se pobrinem za svoju decu!”.
Slobodno tvrdim da nije u redu da mame budu pod tolikim stresom, jer tako ne čine dobro ni sebi ni svojoj porodici.
Kad se zapitamo šta decu mogu da rade, iznenadiće vas poduži spisak:
-
Mogu da postave sto
-
Mogu da stave tanjire za pranje u sudoperu
-
Mogu da odnesu prljav veš u veš mašinu
-
Mogu da usisaju
-
Mogu da izbace đubre
-
Starija deca mogu da iseku povrće za salatu
-
Starija deca mogu da opeglaju neke stvari
Zaboravila sam na jednu caku: Morate (da naučite) da pustite decu da pomognu.
Pustite ih. Pustila sam ih i ja. Pa šta ako zabrljaju? Vremenom će biti sve veštiji. Tako se i kod mene pokazalo. Postala sam rasterećenija, ponosna na svoju decu, jer se trude i hoće da pomognu. To je fantastično kod roditeljstva, zar ne! Podižemo sposobne i vredne ljude. Bravo za nas!
Autor: Nama Vinston (Nama Winston)
Izvor: mamamia.com.au