Moje tri najbolje drugarice su jako brzo nakon porođaja saznale da je stigla beba. Ne bih znala da kažem koja od njih je bila srećnija. „Porodila si se! Nema srećnijih "tetaka" od nas“. Sve su bile tako uzbuđene i nakon što su mi dale malo vremena sve su me zvale da provere kako sam.
Ja nisam bila dobro. Nisam se uopšte snalazila i sve vreme sam plakala. Sa mnom u sobi je bilo još par žena, a još jedna je bila gore nego ja, sve vreme je imala panične napade, a ja nisam mogla da obuzdam suze.
Nisam imala nikakve jake bolove. Suze su mi navirale jer sam osetila da ne mogu da se povežem sa mojim tek rođenim sinom. Bila sam očajna.
Nisam ni mogla da ga podojim kako treba. I onda sam plakala… Jednostavno, nisam mogla da prestanem. Nisam želela da ga držim u rukama, nisam mogla, nije bilo nikakve konekcije…
Postporođajna depresija
foto: pexels.com;
Nisam se ni potrudila da ulepšam situaciju preko telefona jer me je sve to jako pogađalo.
Tada mi nije palo na pamet o čemu se radilo.
Nekoliko dana kasnije stigli smo kući. Bilo je još gore.
Svi su jedva čekali da uzmu moje dete u ruke. Samo ja nisam mogla. Osećala sam se kao užasna majka. Jer, koja to majka ne želi da drži svoje dete? Kojoj majci može da smeta sopstveno dete? Nisam u tom momentu osećala ljubav, nisam ga volela, kakva sam ja majka? A oko mene svi, naši roditelji su bili tu, svi su znali lepo sa detetom. Sve što sam želela je da svi odu da bih mogla da legnem. Ništa me drugo nije zanimalo.
Znala sam da to što osećam nije u redu, ali nisam imala pojma zašto. Da li je porođaj? Hormoni? Da li ja nešto umišljam?
Da mi svi oko mene nisu rekli da potražim stručnu pomoć, ne bih znala da sam upala u postporođajnu depresiju.
Postporođajna depresija
foto: freepik.com;
Krenula sam na razgovore sa terapeutom i situacija se, malo po malo, poboljšala.
Danas sam majka dvoje dece. Posle drugog porođaja nisam imala postporođajnu depresiju. Bilo je sve u redu.
Ako ste postali majka i možda proživljavate isto što i ja želim da znate sledeće:
- Nisi ti kriva za to što ti se događa!
- Koliko god se loše osećala, pričaj o tome. Reci da ti je loše, ne ćuti.
- Ako ti smetaju svi, reci im. Smanji gužvu u kući.
- Jako je važno da u ovim momentima imaš razumevanje partnera, pa i okoline. Inače, loša osećanja će biti kao bujica koju nećeš znati kako da utišaš.
- Potraži pomoć, nije ništa strašno. Naprotiv, to će ti pomoći da se što pre vratiš tvom životu, detetu, porodici.
- Svakoj majci se može dogoditi postporođajna depresija.
- Pamtićeš iskustvo, ali takođe ćeš ga i pobediti, jer je to zaista moguće!
- Volećeš svoje dete!
Rodbino, prijatelji što želite da pomognete – nemojte kritikovati i objašnjavati kako majka ne radi nešto dobro. Čak i najdobronamernije, nemojte upotrebljivati reči: ne radiš to dobro, to ne valja, nemoj tako i sl., jer tako uvećavate njen stres i mišljenje da ona nije dobra majka.
Povezano:
6 stvari koje treba da znate o postporođajnoj depresiji
Kako prepoznati znake postporođajne depresije (PPD)? Obratite pažnju na ova osećanja…
Postporođajna depresija – šta svaka nova mama treba da zna