Drage mame,
Postoji mnogo tema o kojima bismo mogle da razgovaramo? Zar ne?
Pranje, peglanje, spremanje ručka, posao, suprug, obaveze oko podizanja dece… Međutim, postoji jedna posebna tema o kojoj bih volela da razgovorim sa vama – Ta tema smo mi!
Koliko vremena mi mame imamo samo za sebe? Koliko minuta posvetimo sebi u toku jednog dana, barem da se zahvalimo sebi što smo uspešne i požrtvovane? Koliko puta sebi dozvolimo da kažemo naglas da je i nama teško… da se i nama plače ili ceo dan sedi u pidžami…?
Odgovor jako dobro znam… Nemamo mi vremena za ništa od toga.
Kao mlada mama, koja nema pomoć od svoje majke jer sam je rano izgubila i od svekrve koja nije blizu, svoje obaveze obavljam sama uz pomoć svog supruga, znam da nisam jedina i da mnoge od nas imaju isti problem, međutim kod mene je otežavajuća okolnost što mi suprug radi u smenama.
U blizini stana koji smo uzeli pre par godina (na kredit) nema prodavnica pa su moje kupovine sa malom bebom bile jako specifične, a da stvar bude zanimljivija nemamo prevozno sredstvo.
Zbog silnih kredita, kao i dosta ljudi u današnje vreme, moram da radim. To i nije problem jer imam iza sebe dugogodišnje iskustvo, ali kada dođete da živite u inostranstvo imate problem sa pronalaženjem posla jer nemate kontakte i ne poznajete ljude. Kada pogledate moj CV on recimo izgleda poprilično šarenoliko. Bilo je dana i momenata kada sam zbog toga plakala na sav glas, kada sam se pitala kako je moguće da neko ne ume da ceni svo to iskustvo i školovanje koje je bilo iza mene. Da, tada mi je bilo teško ali danas na to gledam sasvim drugačije.
Po prirodi sam jako druželjubiva i prijatna ličnost, teško me možete iznervirati i trudim se da održim mir i pozitivnu energiju nezavisno od težine života i samih situacija, ali kada niste u svom rodnom mestu stvari izgledaju malo drugačije. Iskreno, sve je teže: sticanje prijatelja, nalaženje posla i druge aktivnosti koje znače.
Tokom života su se provlačili i neki zdravstveni problemi koji nisu bilo veliki ali su se gomilali i došlo je vreme da nakon šest godina nemogućnosti da ostanem trudna krenem sa suprugom na detaljna ispitivanja. Konkretnog problema nije bilo, ali ga je bilo.
Tako i tim tempom je tekao moj život ovde. Svakodnevne probleme, nesuglasice i rasprave ne pominjem, jer ko ih još nema?! Ali, sve to zajedno doprinosi da se mi kao žene osećamo loše i neispunjeno.
Onda shvatite da ono što vas održava svojom, što vas izoluje od dosadne svakodnevice, što vam daje a ne uzima energiju, živi upravo u vama – samo je potrebno nešto da to probudi.
I tu započinje moja najlepša priča – o Zumbi. Znam, zvuči neverovatno ali budite uvereni da je to jedina stvar gde ni u sekundi nije potrebno da budete ništa drugo nego svoji.
Mnoge od vas su čule, možda ste imale sreću i da probate, ali verovatno mnoge od vas isto tako tvrde da za tako nešto nemaju vremena – “Znam, ali…”.
I pre moje borbe za potomstvo Zumba je postojala, skoro sedam godina je igram i uživam u njoj. Ona mi nije donela samo bolje zdravlje i veliki osećaj samopouzdanja i sreće.
Donela mi je prijatelje, poznanstva, kontakte. Omogućila mi je da se svojih strahova oslobodim na jedan zabavan način, da budem bolja supruga i bolja majka.
Zumba je način življenja i jedino što vam je za nju potrebno je volja.
Sećam se kao da je juče bilo kada sam prvi put ušla u salu. Posmatrala sam raznolike žene i decu koja nemaju nista zajedničko. Rekla sam sebi: “baš su različiti”, ali postojalo je nešto što su svi delili – niko tamo nije bio neraspoložen, nikome nije bilo važno kog ste statusa, nije bilo bitno koji jezik govorite, kako izgledate ili u kakvoj ste kondiciji, jedino što je bilo bitno jeste koliko ćete sebe istinski dati i koliko ćete uživati u tome. Fantastično, zar ne?
Tada sam ja išla na časove, danas sam posle toliko vremena instruktor Zumbe i imam čast da živim važan deo dana za sve moje devojke. Mnoge od njih imaju i te kakve probleme – prolaze kroz razvod, imaju problema sa dečicom sa posebnim potrebama, imaju loše šefove ili problema sa novcem, ali u toj sali je svako doslovce u tih sat vremena savršen i svoj. Sve negativno ostavljamo iza sebe i tih vrata i živimo za bolje dane, bolje sutra, kreiramo bolju sadašnjost, činimo da bude lepša i zabavnija. Moramo da imamo vremena za to, jer to je samo naše vreme.
Zumba mi je pomogla da dobijem sina Aleksandra, pomogla mi je da se porodim, čak sam bila privilegovana da me u sali porađa devojka koja je i sama deo mojih časova.
Mali Aleksandar
Zumba mi je pomogla da prevaziđem smrt svoje majke za koju sam bila posebno vezana.
Otvorila mi je vidik da je sve što se dešava rešivo i prolazno, i da to ne sme da utiče na one momente koje treba da posvetim sebi.
Budite svoje i originalne, ne dozvolite da niko i ništa to ugasi u vama.
A šta za to vreme radimo sa decom? I njih vodimo da zumbaju.
Aleksandar je počeo da prisustvuje mojim časovima još sa pet meseci. Prvo, zato što nije imao ko da ga čuva, danas to primenjujemo kao praksu i zato je on jedan veseo i razigran dečkic, baš kao i mama.
Da vam govorim šta je Zumba i detalje o njoj ne želim jer verujem da ćete posetiti prve sale najbliže vama i da ćete se oprobati u ovoj avanturi.
Vežbaćete tako što ćete plesati i sve blagodeti ćete jako brzo i osetiti na sebi. Ono što mogu da Vam pošaljem je jedan zumbastičan poljubac podrške i fotografije koje pravimo godinama u nazad devojke i ja.
Grupa
Zumba
Grupa
Volite se i budite voljeni, a ako vas put nanese bilo kada u moje prostorije biće mi čast da kreiramo malu oazu sreće, mira i pozitivne energije, baš onako i na onaj način ne koji to radimo svakodnevno sa mojim devojkama.
Od srca,
Vaša Goca/Zumba
Ako i vi imate iskrenu priču o bilo kom aspektu majčinstva i životu uopšte, pozivamo vas da je podelite sa drugim mamama. Pošaljite priču na mejl office@najboljamamanasvetu.com ili otvorite profil u delu Mame pišu.
Iskustva mama su dragocena onim ženama koje sve to tek čeka.