Moje ime je Tereza i bila sam zlostavljana. Moj zlostavljač je moja ćerka. Lagala me je, ogovarala me, pokazivala je nepoštovanje prema meni i izdala me. Postiđena sam i okrivljena kada sam izražavala svoja osećanja. Izmanipulisana sam. Ipak, i dalje se osećam kao da je sve moja krivica. Ona je zlostavljač, ali ja sam je odgajila. Kako je došlo do toga?
Emocionalno zlostavljanje je način da kontrolišete drugu osobu koristeći emocije da kritikujete, osramotite, posramite, okrivite ili na drugi način manipulišete drugom osobom.
Zlostavljanje je počelo kada je ona bila tinejdžerka. Nisam to prvo prepoznala kao zlostavljanje. Nije bilo fizičkog maltertiranja. Nikada me nije udarila niti je ikada pokušala. Pokazivala je poštovanje kada je bila u mojoj blizini. Vodile smo mnogo razgovora na razne teme, pričale smo o životu, seksu, drugarima, momcima itd. i uvek se činilo da su njena razmišljanja na mestu. Često smo provodile i vreme zajedno, samo nas dve, i to dosta kvalitetno vreme.
Jesam primetila da moja ćerka laže. Uhvatila sam je u laži i kao malo dete. Ali, to sam smatrala malim „belim“ lažima i nisam bila zabrinuta. Do tinejdžerskog uzrasta moja ćerka je postala velika lažljivica. Bilo je nemoguće reći šta je laž a šta istina. Bila je neverovatna glumica, plakala je i sa lakoćom glumila žrtvu. Ponekad sam imala dokaz da laže a ona bi i dalje poricala istinu. Uvek bi udvostručila laž. Čak i kada bi pružila dokaze i svedoke, dovodila sam istinu u pitanje. Po mom mišljenju, samo bi se patološki lažov tako ponašao. MOJE dete nije moglo biti patološki lažov, zar ne?
Moja ćerka je bila vrhunski manipulator u ranim godinama. Izmanipulisala je sve žene u porodici. Sa petnaest je ubedila tetku po ocu da joj nabavi tablete za kontracepciju, a da ja ili njen otac to ne znamo. Ubedila je baku po ocu da sam sve vreme bila užasna prema njoj i da joj je potrebna njena podrška protiv mene. Ubedila me je da njena baka laže jer je želela izgovor da me ne voli. Zaklela se da nije rekla svojoj baki ništa negativno o meni. Htela sam da joj verujem. Lako nas je podelila i zavladala. Pošto se niko nikome nije dopao niti iko ikome verovao, bilo joj je lako da sve iskoristi u svoju korist, i to je i učinila.
Ovo ponašanje se nastavilo. Moja ćerka sada ima 27 godina. Početkom prošle godine objavila je skoro golu sliku na društvenim mrežama sa rečima „zdravo mama“. Rekla sam joj da sam duboko povređena i uznemirena zbog toga. Osećala sam se kao da mi je lupila šamar. Ona je priču odmah okrenula protiv mene. Rekla je da sam je verbalno zlostavljala tri meseca tokom tinejdžerskih godina. Ona takođe tvrdi da smo je mi (njen otac i ja) zaključali u njenu sobu na tri meseca i da joj uopšte nismo dozvolili da izađe. Naravno, u ovo je uključila svoju tetku i baku, rekavši im da se konačno osećala prijatno, govoreći o zlostavljanju koje je pretrpela kao tinejdžerka. Tetku je uključila i u svoj pokušaj da, između nas tri, pokuša da osvetli neko moje lažno priznanje. Njene optužbe bile su bolne i lažne, ali manipulacija je uspela. Nisam više razmišljala o tome šta je to uradila da me tako povredi, sve se sada vrtelo oko nje.
Sebe sam uvek smatrala isuviše snažnom, pametnom i nezavisnom da bi me iko mogao zlostavljati. Pogrešila sam.
2020. godine sam bila toliko iscrpljena odnosom sa ćerkom da sam odlučila da odem kod terapeuta. Naučila sam sve o su-zavisnosti i zlostavljanju. Još uvek nisam mislila da te stvari opisuju moj odnos sa ćerkom. Jedna obična tekstualna poruka mi je promenila mišljenje. Razgovarala sam sa svojom terapeutkinjom kada sam dobila poruku. To je bilo samo nekoliko meseci nakon što me je ćerka povredila, pokušala da ubije moj lik i uputila poziv tetki da bi me „raskrinkala“. U poruci je pisalo: „Mama, ako me zaista voliš, poslaćeš mi 50 dolara.“ Stalno sam dobijala ovakve poruke od nje i nisam razmišljala o tome. Bila sam iznervirana što je ponovo tražila nešto nakon što me tako duboko povredila. Izrazila sam svoju ljutnju terapeutkinji i ona mi je objasnila koliko je taj tekst manipulativan.
"Pozvala sam ćerku i na terapiju. Jednom je došla…"
Sebe sam uvek smatrala isuviše snažnom, pametnom i nezavisnom da bi me iko mogao zlostavljati. Pogrešila sam. Bila sam u zavisnoj i nasilničkoj vezi sa svojom ćerkom. Imam petoro dece. Niko od ostalo četvoro nije takav. Odgajali smo ih sve na isti način. Jedina razlika je u tome što drugoj deci nismo dozvolili da toliko vremena provode sa tetkom i bakom.
Kada sam sebi priznala da je odnos koji imamo nasilan, osećala sam se kao potpuni promašaj. Nekako sam sebe ubedila da ako svo petoro dece nisu dobri, uspešni, puni ljubavi i neverovatni ljudi, onda sam ja loša majka. Onda nisam dostojna majčinstva. Ovo priznanje je i bolno i sramotno. Sve vreme sam davala sve od sebe. Još uvek dajem. Postoji toliko mnogo faktora koji igraju ulogu u tome ko će i šta će naša deca postati – genetika, okruženje, roditeljstvo, prijatelji, nastavnici, škole, kultura, društveni mediji, društvo itd. Ne postoji način na koji bi bilo koja majka mogla da zaštiti i sačuva dete od svih tih faktora. Znam da je moje najbolje dovoljno dobro. Imam još četvoro dece koja to dokazuju.
Pozvala sam ćerku i na terapiju. Jednom je došla. Nije joj se svidelo šta terapeutkinja ima da kaže. Našla je izgovor zašto nije mogla da dođe drugi put. Stalno ću je pozivati. Možda će jednog dana biti spremna.
Naši razgovori su, u međuvremenu, kratki i slatki. Sada sam postavila granice u odnosu sa svojom ćerkom. Niko, pa ni moja ćerka, ne može da me koristi ili zlostavlja.
Nadam se da će ovaj članak pomoći nekome da prepozna zlostavljanje koje možda trpi od svog deteta. Oprostite sebi što ste podigli nasilnika i zatražite pomoć da promenite situaciju.
Autor teksta: Teresa Carter, medium.com
Ako i vi imate priču o bilo kom aspektu majčinstva i životu uopšte koju biste želeli da podelite sa drugim mamama, pozivamo vas da nam je pošaljite na mejl office@najboljamamanasvetu.com ili otvorite profil u delu Mame pišu.
Iskustva mama su dragocena onim ženama koje sve to tek čeka.