Datum je izabran za proslavu usvajanja prvobitnog teksta Konvencije o biološkoj raznolikosti. Konvencija ima učesnike iz skoro svih zemalja. Ujedinjene nacije (UN) su 29. decembra 1993. proglasile da je Konvencija „zvanično stupila na snagu“. Danas je poznata kao Konvencija o biološkoj raznolikosti (CBD).
CBD je međunarodni ugovor za očuvanje biodiverziteta, održivo korišćenje komponenti biodiverziteta i pravednu podelu koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa.
Mnoga područja planete se sada čuvaju kao deo zaštićenih područja od važnosti biodiverziteta.
Konvencija nastavlja da se bavi pretnjama po biodiverzitet tako što proizvodi naučne izveštaje i razvija alate koji pomažu u naporima za očuvanje.
Šta je biodiverzitet?
Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:
-gena, genetički diverzitet;
-vrsta, diverzitet vrsta (specijski diverzitet)
i
-ekosistema, ekosistemski diverzitet.
Potrebno je istaći da je biodiverzitet od ključnog značaja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj čovečanstva!
Biodiverzitet se narušava svakodnevno: – promenom načina iskorišćavanja zemljišta i mora;
– od strane invazivnih vrsta;
– klimatskim promenama;
– zagađenjem i
– prekomernim korišćenjem resursa.
Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.
Ove godine se ovaj dan obeležava 22.05.2023 sa naglaskom da iako istog datuma svake godine ima drugu temu kojom se bavi.
Tema ovogodišnjeg Medjunarodnog dana biodiverziteta je „Od sporazuma do akcije: Povratak biodiverziteta“.
Iako svaki Dan biodiverziteta nosi poseban značaj, ovogodišnja globalna proslava donosi sa sobom obnovljen osećaj nade usvajanjem Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal na COP 15.
Godine 2022., usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal koji navodi četiri dugoročna cilja za 2050. i 23 hitna cilja koja treba postići do 2030. Ovaj okvir postavlja ambiciozan plan za implementaciju široko zasnovanih akcija kako bi se došlo do transformacije u našim društvima. ’ odnos sa biodiverzitetom do 2030. i obezbediti da se do 2050. ispuni zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom.
Poražavajući podatak je da prošle decenije izgubljeno 14% koralnih grebena. A još alarmantnije je da se milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem.
Prema biološkoj raznovrsnosti Republika Srbija predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.
Važno je naglasiti da je čovečanstvu ostalo izuzetno malo vremena da sačuvamo raznolikost vrsta našeg sveta koje ga naseljavaju.
Neophodna je radikalna, sinhronizovana i globalna promena u našem odnosu prema prirodi i drugim živim bićima – da bismo izgradili istinski bolji zajednički svet za sve.
Bojana Bogojević, Diplomirani pravnik sa pravosudnim ispitom, Expert za SDGs Specijalista za korporativno upravljanje Expert za SDGs Climate Reality Leader UNAccc Institute Honorary Executive Director for SDG Education Diplomirala i završila postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je položila i pravosudni ispit. Pohađala je više međunarodnih škola za talente iz oblasti prava i ekonomije. Koautor je dve stručne knjige i autorka je više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja i aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima. Njeni stručni tekstvi su do sada objavljeni na 30 veb portala u zemlji i regionu.