Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 20. novembra 1959. godine usvojila Deklaraciju o pravima deteta, a 1989. godine Konvenciju o pravima deteta. Iz ovog razloga se ovaj dan u svetu obeležava kao Međunarodni dan deteta čiji je cilj promovisanje ideala i ciljeva Konvencije za dobrobit dece celog sveta.
Slika: CIFOR/flickr.com
Temelji na kojima počiva Konvencija
Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
- Pravo na život, opstanak i razvoj – koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalno mogućoj meri
- Nediskriminacija – svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja
- Najbolji interes deteta – u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet.
- Uvažavanje mišljenja deteta – pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se to njegovo mišljenje uzme u obzir.
Konvencija ističe prava i odgovornost roditelja, odnosno proširene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava, shodno njegovim razvojnim mogućnostima. Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti.
Obrazovanje na prvom mestu
U 2012.godini Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun pokrenuo je novu inicijativu pod imenom „Obrazovanje na prvom mestu“ – Education first i time postao prvi Generalni sekretar koji je obrazovanje postavio kao glavni prioritet. Ova inicijativa ima tri glavna cilja:
Omogućiti svakom detetu da se školuje. Glavni razlog zašto milioni dece ne idu u školu je siromaštvo, ali veliki je i broj onih koji u školu idu gladni. Da bi sva deca mogla da se školuju potrebno je ukinuti troškovne barijere za pohađanje i završetak škole. Potrebno je indentifikovati i pomoći deci kojoj je potrebna socijalna podrška. Prekinuti jaz među polovima na svim nivoima obrazovanja. Izgraditi više učionica, naročito u seoskim predelima.
„Obrazovanje je temelj svakog društva. To je najbolja investicija koju jedna zemlja može da napravi za izgradnju naprednog, zdravog i pravičnog društva.“ – Ben Ki-mun
Poboljšati kvalitet nastave. 250 miliona dece širom sveta je nepismeno, čak i oni koji su završili prva 4 razreda osnovne škole! Potrebno je adekvatno pripremiti više nastavnika, poboljšati nastavne materijale (tradicionalne i digitalne) na maternjem jeziku pojedinca, povećati broj predškolskih ustanova koje će deci pružiti priliku da se na pravi način pripreme za školu. Još jedna veoma važna tačka je i bolje slaganje nastavnih planova sa akvizicijom realnih poslovnih veština potrebnih društvu, kao i više edukativnih programa za odrasle.
Negovati globalno državljanstvo. Svet se suočava sa globalnim izazovima koima su potrebna globalna rešenja. Obrazovanje mora da gaji aktivnu brigu za svet i za one sa kojima ga delimo. Važno je obrazovanjem promovisati mir, toleranciju i poštovanje različitih kultura. Raditi na stvaranju osećanja zajednice, stvaranju aktivnih učesnika zajednice i aktivnih upravljača životne sredine. Isto tako je potrebno edukovati nastavnike da primenjuju inovativne tehnologije i metode koje promovišu aktivno učešće učenika.
Postizanje ciljeva u obrazovanju uticaće i na mnoge druge ciljeve Ujedinjenih nacija – od snižavanja stope smrtnosti majki i dece, poboljšanja zdravlja, povećanje prihoda u porodicama i više ljudi koje brinu o životnoj sredini.
Na temu obrazovanja čitajte u rubrici Školske teme.