Mentalno zdravlje na radnom mestu

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem je svako od nas u poziciji da ostvari svoje potencijale, da se nosi sa svakodnevnim stresom života, produktivno da radi i doprinosi svojoj zajednici.

Radnu sredinu sačinjava fizički prostor, određeni broj ljudi i sva pisana i nepisana pravila ponašanja i postupanja. Radna sredina je celokupan kontekst u kome se nalazimo i u kome deo nas provodi dosta vremena i zato je veoma važno kako se u tom prostoru i kontekstu osećamo. Pored toga što termine „posao“ i „radno mesto“ najčešće vezujemo za obezbeđivanje egzistencije, oni utiču i na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas. Zato nije svejedno kakva je atmosfera u sredini u kojoj radimo, kakve su međuljudske relacije, kako mi reagujemo na njih i kako one utiču na naše mentalno zdravlje.

Poštovanje ili uslov bez kog se ne može

Poštovanje podrazumeva uvažavanje i brigu u ophođenju prema drugoj osobi. To je uslov bez kog se ne može u građenju zdravih relacija sa drugim ljudima. Način na koji se ponašamo prema drugim ljudima najviše i pre svega govori o nama; o tome ko smo mi i šta drugi ljudi mogu od nas da očekuju; o našem vrednosnom sistemu, kapacitetu za empatiju, pogledu na svet i širini ili skučenosti našeg horizonta. Zato je važno da obratimo pažnju kako na svoje tako i na ponašanje drugih ljudi i da osetimo od čega je sačinjeno – od uvažavanja, učtivosti i brige u ophođenju prema drugima ili od bahatosti, nemara i neprimećivanja.

„Fenomenološka perspektiva“ je jedan od osnovnih koncepata Geštalt terapije i ona naglašava važnost da vidimo ono što se dešava u aktuelnoj situaciji i kako se mi osećamo u vezi toga. Naša osećanja nam prva signaliziraju kako nam je u aktuelnoj radnoj sredini. Da li se osećamo energizirano i entuzijastično ili bezvoljno i utihnuto? Da li vidimo smisao da investiramo sebe u tom kontekstu ili pravimo „strategiju preživljavanja“? Kakav nam je korak kada idemo ka radnom mestu? Poletan ili težak i olovan? Odgovori na ova pitanja mogu da nam daju korisne povratne informacije o tome kako se osećamo tamo gde radimo.

Poštovanje i osećanja

Osećanja nam govore kako nam je sa našim izborima i da li nam oni prijaju ili ne. To važi kako za naš privatni život, tako i za profesionalni. Osećanja i poštovanje su direktno i neraskidivo povezani. Osećamo se dobro u vezi sebe i drugih ljudi samo onda kada ukazujemo i dobijamo poštovanje. Simpatije i ljubav razvijamo na bazi poštovanja, sa onima sa kojima se osećamo poštovano, prihvaćeno, zaštićeno i voljeno.

Poštovanje indukuje polet i entuzijazam, a nepoštovanje pad energije, povlačenje i „osećam se loše“ doživljaj. Zato je jako važno da obratimo pažnju i da osluškujemo kako se osećamo u aktuelnoj radnoj sredini. Pogotovu ako osećamo da nam fali „prostora i vazduha“, ako osećamo pritisak i odsustvo energije, ako primetimo da sebe teramo da nešto izvršavamo ili emocionalno isključeni odrađujemo i „gulimo“.

U atmosferi nepoštovanja, obesmišljene su inicijative, profesionalna nadgradnja, postavljanje i postizanje ciljeva i u konačnici i sama profesija. U atmosferi nepoštovanja se ne gradi tim, već instinktivno formira grupa sapatnika sa sličnim lošim iskustvima, odsustvom energije, inicijative i motivacije. Odsustvo energije i vedrog raspoloženja se potom odražava i na naše funkcionisanje van posla i remeti i ostale segmente života.

U prilog važnosti poštovanja govore i pridevi koji u našem jeziku formiraju sintagme zajedno sa imenom određene profesije, i služe da naglase poštovanje prema ljudima i njihovim dostignućima. Tako se pri predstavljanju ljudi koji su stručnjaci u određenim oblastima, koriste pridevi kao što su „uvaženi“, „poštovani“ i „cenjeni“ koji naglašavaju poštovanje.

Mentalno zdravlje na radnom mestu

Da bismo uopšte bili u poziciji da ostvarimo svoje potencijale, da se uspešno nosimo sa svakodnevnim stresom života, da produktivno radimo i doprinosimo zajednici, neophodna nam je i radna sredina koja podržava zdravlje. Zdrava sredina je ona u kojoj se osećamo primećeno, poštovano, prihvaćeno i podržano. Ove aspekte međuljudske komunikacije možemo posmatrati i kao segmente jednog principa – nazovimo ga 4P, koji možemo da koristimo u proceni kako sebe, tako i sredine u kojoj se nalazimo. Da li nas ljudi u toj sredini primećuju, poštuju, prihvataju i podržavaju i obratno – da li i koliko mi primećujemo, poštujemo, prihvatamo i podržavamo druge.

U zdravoj sredini komunikacija je otvorena i dvosmerna i usmerena je ka razumevanju, razmeni, povezivanju i rešavanju problema. Ne postoji potreba da se igraju igre moći i samim tim nema ni skrivenih i dvosmislenih poruka u komunikaciji. U nezdravoj sredini komunikacija i međuljudske relacije su dominantan problem, a posao je zanemaren i pada u drugi plan, u toj meri, da imamo utisak da se obavlja „automatski“ i to usput, dok mi saniramo posledice međuljudskih relacija. Loše međuljudske relacije i „usputni“ posao koji se „automatski“ obavlja su neke od dominantnih karakteristika nezdrave sredine čija je osnova odsustvo poštovanja, kako prema sebi tako i prema drugim ljudima.

Zato je poštovanje prema sebi i drugima uslov bez kog se ne može zamisliti zdravo radno okruženje. Niko od nas nema višak vremena za bacanje, a još manje da bi ga provodio u konstantnoj adaptaciji na nešto što je loše. Naše je da budemo svesni da imamo izbor, da možemo i umemo da brinemo o sebi tako što ćemo odabrati ili stvoriti radno okruženje koje zadovoljava naše potrebe i podržava zdravlje.