Kada se govori o samosvesti i svesnom roditeljstvu, u prvom planu je uvek tzv. “mindset rasta”. Iako je na svim životnim poljima važno da osvestimo svoja osećanja, misli i vrednosti i da razumemo kako utiču na naše ponašanje, u odnosu sa decom je krucijalno. Ukoliko posedujemo sposobnost da tačno prepoznamo sopstvene emocije, onda imamo moć i da precizno procenimo snage i ograničenja – kako svoje, tako i svoje dece. Upravo se na ovim procenama grade osećaji samopouzdanja i optimizma, ali i spremnost da rastemo i budemo uzor.
Šta je samosvest, kako možemo da “podesimo um” za razvoj kao majke i koliko su ove lekcije korisne u svakodnevnim izazovima koje nam roditeljstvo donosi?
Samosvest – veština savremenog roditeljstva
Krenimo od odgovora na pitanje šta je to samosvest i koje sve benefite imamo od podizanja svesti u svom životu (ne samo u aspektima roditeljstva i vaspitanja dece). Pre svega, samosvesne majke imaju mogućnost da prepoznaju i samim tim regulišu svoje emocije. Nije retkost da nastupimo impulsivno, pogotovo kad je reč o mlađoj deci predškolske dobi koje prolaze kroz tantrum epizode, na primer. Međutim, možemo li razumeti zašto se dete tako ponaša ako ne razumemo svoju anksioznost, ljutnju i bes? Jesmo li u stanju da prepoznamo te emocije u sebi? Mindset rasta nam upravo to omogućava.
Pročitajte i: Gabor Mate – Nisi podbacila kao majka, već si se osetila kao ljudsko biće.
Ujedno, sposobni smo da identifikujemo svoje “okidače” i da u skladu sa tim bolje planiramo kako ćemo reagovati sledeći put. Samosvesne majke donose odgovornije i promišljenije odluke, mogu da saosećaju sa detetom, da shvate njegovu perspektivu – i tako reše svaki konflikt, budu ona staložena strana koja mališanu pruža sigurno vođstvo.
Biti mama
Kako da postanemo samosvesni i pomognemo detetu da razvije ovu veštinu?
Svesno roditeljstvo možemo shvatiti kao put do razvijanja samosvesti kako kod roditelja tako i kod dece. Korisne lekcije i alate donosi nam već početak učenja neurolingvističkog programiranja. Postoje programi poput NLP basic edukacije koji nude teorijska znanja i praktične vežbe za sticanje samosvesti i razvijanje mindset-a rasta. Kroz razumevanje ličnih vrednosti i uverenja, kao i shvatanje da su naše telo, um i emocije povezani i da diktiraju naše ponašanje, ovakve obuke mogu napraviti veliku promenu u našim životima.
Međutim, izgraditi samosvest kod dece izgleda malo drugačije. Mališani se još uvek razvijaju i uče kako da izraze teške emocije koje ponekad mogu da osete. Mnoga deca impulsivno izražavaju “velike emocije” i nemaju vremena da shvate zašto su uznemireni ili ljuti. Prvi korak koji treba da napravimo kao roditelji jeste da utvrdimo važnost priznavanja naših emocija. Ako se ne suočimo i ne priznamo sebi šta osećamo, postoji opasnost da zaboravimo razloge za određenja osećanja. Time je otežano i pronalaženje strategija suočavanja koje najbolje funkcionišu za nas, i naravno, naše mališane.
Primer:
Pogledajmo kako u istoj situaciji reaguje samosvesno dete, a kako mališan bez samosvesti.
Marko je imao problema sa domaćim zadatkom iz matematike. Njegova mama je spremala večeru i nije želeo da je prekine da traži pomoć. Shvatio je da mu frustriranost neće pomoći da jasno razmisli o zadatku. Potom se setio da ima domaći iz srpskog koji razume i za koji je uveren da može da završi pre večere. Posle večere, Markova mama je mogla da mu pomogne oko zadatka sa kojim se mučio.
Bez samosvesti, evo kako bi Marko mogao da se ponaša:
Dakle, Marko ima problema sa domaćim zadatkom iz matematike. Njegova mama je spremala večeru, ali ju je prekinuo rekavši joj da mu treba pomoć oko zadatka i da to ne može da čeka. Kada mu je mama predložila da uradi domaći iz srpskog i da će mu posle večere pomoći, postao je još frustriraniji, zgužvao je svoj domaći zadatak i odjurio u sobu.
Benefiti samosvesti
Mnogo je pozitivnih ishoda da postanete samosvesniji. Osećamo se utemeljenije, samopouzdanije i efikasnije. Ovo je važno za decu jer počinju da jačaju druge veštine kao što su uspostavljanje pozitivnih odnosa i donošenje odgovornih odluka. Kao i kod svake socijalne emocionalne veštine, napredak koji ostvarujemo sa samosvesnošću možda nije linearan. Međutim, postoje neke prekretnice koje možemo da pratimo i postižemo kako bismo uživali u benefitima ove veštine.
Mindset rasta
Kada smo svesni sebe, u stanju smo da prepoznamo svoje snage i slabosti. Ovo znanje nam pomaže da sami sebi postavimo ciljeve. Znamo gde imamo prostora za rast i to je odlčno. Naše snage nam pomažu da se osećamo sigurno i da znamo da možemo poboljšati svoje mane. Kao roditelji, možemo da modeliramo ovo za našu decu. Roditelji to mogu učiniti tako što sami nauče novu veštinu ili razgovaraju sa svojim detetom o nečemu što znaju o sebi i što bi želeli da poboljšaju. Učenje nove veštine ili prevazilaženje slabosti može izgledati teško, ali dugoročno daje rezultate.
Samopouzdanje
Kada smo svesniji svojih emocija, uvereniji smo da možemo da ih regulišemo na pozitivan način. Kod dece možemo primetiti isto. Primera radi, kad je naš mališan svestan znanja i veština koje je naučio, onda je sigurniji da može da nauči slične ili izazovnije lekcije.
Optimizam
Iako snažne emocije poput besa, ljutnje i tuge mogu izgledati strašno i nesavladivo, upravo je sposobnost njihovog prepoznavanja pozitivan korak ka njihovom regulisanju. Možemo pomoći deci da se umesto burne reakcije imaju optimističan pogled na prihvatanje ovih izazova, bilo da se radi o sukobu koji ih je naljutio ili o domaćem zadatku koji ih frustrira.
Kada smo samosvesni, možemo prepoznati i sopstvene misli: pozitivne i negativne. Roditelji mogu pomoći svojoj deci da bolje razumeju kako da negativne misli pretvore u pozitivne tako što će ih izgovoriti naglas. Primera radi, majka bi mogla reći svom detetu: „Osećala sam se uznemireno, jer pada kiša i želela sam da odemo u park, ali sam uzbuđena što ću sa tobom da slažem lego kocke.”
Biti mama
Vežbanje samosvesti
Postoji mnogo aktivnosti koje roditelji mogu da rade sa svojim detetom (ili da dete radi samostalno) da bi vežbalo samosvest. Većina ovih vežbica može potrajati samo nekoliko minuta bilo da je na početku dana, tokom dana ili na kraju dana. Bitno je kad god da se praktikuju ove aktivnosti da budete potpuno prisutni u trenutku i fokusirani na aktivnost. Neki od primera su joga i meditacija, vođenje dnevnika i samorefleksija, kao i imenovanje vrednosti koje cenite u porodici.
Kada smo samosvesni, važno je da budemo iskreni prema sebi. To znači da priznajemo svoje emocije čak i kada su teške. Roditelji mogu pomoći svojoj deci da priznaju svoja osećanja tako što će razgovarati sa njima o tome.
Važno je da obratimo pažnju i na senzacije i poruke koje nam šalje naš organizam. Naša tela su kompas za to kako se osećamo, na primer, kada dete kaže „boli me stomak“, to može značiti „osećam se anksiozno“ ili „plašim se“. Možemo pomoći našoj deci da prepoznaju kako naše telo reaguje na osnovu naših emocija.
Na kraju, prilagodite se svojim potrebama. Kao ljudska bića, svi delimo univerzalne potrebe koje opisuje Maslovljeva hijerarhija potreba: osnovne potrebe (hrana, san), sigurnost, pripadnost i ljubav, poštovanje i samoispunjenje. Kada se dete oseća preplavljeno emocijama, korisno je naučiti ga kako da identifikuje koje su njegove potrebe zadovoljene ili nezadovoljene. Dete može da se oseća anksiozno, jer je njegova potreba za snom i bezbednošću nezadovoljena. Možda je tužno zbog potrebe za ljubavlju i pripadnošću. je neispunjen. Kada kao roditelji identifikujemo i pomognemo mališanu da prepozna koje su njegove potrebe nezadovoljene – lakše se dolazi do rešenja.
Kada smo samosvesni, imamo dobar osećaj ko smo. Efikasniji smo u razrešavanju svakodnevnih izazova sa kojima se suočavamo u roditeljstvu. Ujedno možemo pomoći svom detetu da vežba samosvest i tako poboljša samopouzdanje, postane optimističnije i razvije mindset usmeren na rast. Ova veština će mu mnogo značiti tokom odrastanja, ali i kasnije u životu dok gradi odnose i donosi odluke.
Autor: Dragan Antić, tata