Mleko u ishrani dece – koje, kada i koliko?

Mleko se ističe kao jedna od najvažnijih i najpotpunijih namirnica u dečijoj ishrani, no ono o čemu treba voditi računa jeste koje mleko, kada i koliko! Najčešća pitanja roditelja su kada, kako i čime započeti dohranu odojčeta, a time i kada, kako i koji oblik mleka uvesti u bebinu ishranu.

Slika: *milch* by depone on Flickr

Nutritivne potrebe zdravog odojčeta, do približno 6. meseca života, u potpunosti zadovoljava majčino mleko, a ako ono nije dostupno, visoko adaptirana mlečna formula (adaptirano kravlje mleko).

Ulaskom u 6. mesec, odnosno u 26. nedelju detetovog života započinje se sa dohranom (nikako se ne bi smelo započeti pre 17. nedelje, a ni posle 26. nedelje detetovog života), no bitno je napomenuti da je majčino mleko i dalje glavni izvor hranjivih materija.

Početak dohrane odojčeta, odabir namirnica i uvođenje kravljeg (životinjskog) mleka u ishranu najviše zavisi od klime, kulture i prehrambenih navika stanovništva.

Male količine kravljeg mleka mogu se dodavati u dečije kašice već od sedmog meseca života, međutim kao osnovni mlečni napitak kravlje mleko se ne preporučuje pre navršene prve godine života a i kasnije.

U velikom broju zemalja preporučuje se da se uvođenje kravljeg mleka pomeri na period nakon navršene prve godine života, a stručnjaci na primer iz Kanade, Švedske i Danske preporučuju njegovo uvođenje u periodu između 9. i 10. meseca života.

Takav oprez je rezultat čestih negativnih posledica preranog uvođenja kravljeg mleka, kao osnovnog mlečnog napitka, na zdravlje deteta. Pre svega, veće količine kravljeg mleka uveliko mogu smanjiti unos majčinog mleka i uzrokovati krvarenje iz sistema za varenje i anemiju.

Sastav kravljeg mleka bitno se razlikuje od sastava majčinog mleka, zato odojčad koja nisu hranjena majčinim mlekom i/ili adaptiranom mlečnom formulom, nego kravljim mlekom ne dobijaju dovoljno vitamina E, gvožđa, cinka i esencijalnih masnih kiselina, a dobijaju previše proteina, natrijuma i kalijuma, što opterećuje njihove organe za varenje i bubrege.

Za pripremu kašica najbolje je koristiti mleko koje dete inače pije, znači majčino ili adaptiranu mlečnu formulu. Ako se prokuvaju, ova mleka će izgubiti deo hranjivih materija ali i dalje ostaju bitno kvalitetniji izbor od drugih vrsta mleka, bilo životinjskog (kravlje, kozje, ovčije) ili biljnog (sojino, pirinčano, ovseno) porekla.

U ishrani odojčadi kvalitet majčinog mleka je neuporediv sa drugim oblicima mleka, a za decu od 1. do 3. godine (engl. toddler) mleko i fermentisani mlečni proizvodi odličan su izvor proteina, kalcijuma i vitamina rastvorljivih u mastima.

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za decu ovog uzrasta preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan da bi zadovoljila dnevne potrebe za kalcijumom (RDA je 500 mg/dan).

Kozje mleko nema veću nutritivnu vrednost od kravljeg mleka, nego je njegova prednost veći sadržaj srednjelančanih masnih kiselina, koje se bolje resorbuju. Bitno je imati na umu da je kozje mleko siromašno folnom kiselinom i zato se kod dece koja su hranjena isključivo kozjim mlekom često razvija megaloblastična anemija.

Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog čega ni to mleko, uz kozje i kravlje, nije preporučljivo u ishrani odojčadi.

Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Naime, prekomerno konzumiranje mleka može imati teže posledice na zdravlje: slabiju telesnu uhranjenost, anemiju i zatvor.

Konačno, mleko je izuzetno hranjiva namirnica ali je važno imati na umu koje mleko, kada i koliko!

Koje mleko i koliko je zastupljeno u ishrani vaše bebe/deteta?