Ispostavilo se, međutim, da je sasvim prirodno da mala deca budu opsednuta telefonom. I koliko god da brinemo, nauka kaže da postoje i dobre strane.
Odakle, uopšte, ova opsesija?
Oko druge godine, mozak deteta se razvio dovoljno da ono može da shvati da je različita osoba od svojih roditelja. Uz to dolazi i osećaj kontrole koji detetu omogućava da postane nezavisnije. Jedan način na koji mala deca iskazuju tu novootkrivenu nezavisnost i kontrolu je kroz izbore (npr. insistira da pije iz plave šolje, a ne iz žute). Telefon mu omogućava ispoljavanje upravo ovih stvari jer može da bude nezavisno kada je na telefonu a i da samo donosi odluke o tome šta gleda i šta „pritiska“.
Pored toga, u istom periodu se širi dužina držanja pažnje. Deca sada mogu da se fokusiraju na više stvari duži vremenski period – od 3 do 5 minuta po godini uzrasta. Ova sposobnost da se fokusiraju i usmere pažnju je razlog zašto deca vole da gledaju iste stvari iznova i iznova dok ih stvarno ne razumeju. Pošto je teško naučiti mnogo stvari svakoga dana, ponavljanje doprinosi i osećaju sigurnosti jer mogu da predvide (kontrolišu) svoj svet, što na njih deluje umirujuće.
Deci do tri godine je svojstveno i da razviju jaka interesovanja za, na primer, dinosauruse, prevozna sredstva, životinje i slično, a kada iskombinujete kontrolu, pažnju i ponavljanje, dobijate OPSESIJU.
Ali, da je moje dete PREVIŠE na telefonu?
O adekvatnom vremenu se može diskutovati. Američka pedijatrijska akademija preporučuje sat vremena dnevno visoko kvalitetnog sadržaja za decu od dve do pet godina. Ali, jedna britanska nacionalna studija dečijeg zdravlja je pokazala da vreme upotrebe telefona nije negativno uticalo na opšte stanje i zdravlje deteta – na njegov odnos sa roditeljima ili starateljima, rezilijentnost, radoznalost i raspoloženje. To znači da je ograničenje od sat vremena dato kao preporuka za mnoge porodice tokom većine dana, ali ono nikako nije uklesano a naročito ne tokom dana izolacije i izmenjenih životnih okolnosti.
Evo nekoliko stvari koje svaka mama treba da ima na umu da bi manje brinula:
- Vodite računa da se ono što dete gleda na telefonu poklapa sa njegovim interesovanjima, sposobnostima i veštinama.
- Nadgledajte sadržaj koji konzumira kako biste bili sigurni da odgovara uzrastu deteta i da ga podstiče da aktivno komunicira sa vama ili nekom drugom osobom radi socijalizacije.
- Postavljajte pitanja, opisujte ono što se gleda i povezujte sa stvarnim svetom kako biste pomogli detetu da uči, kada zajedno uživate u nekoj aplikaciji na primer.
- Pobrinite se da se dete kreće barem isto onoliko vremena koliko provede na telefonu svakoga dana kako bi istraživalo i koristilo sva svoja čula, a i sklapalo prijateljstva.
- Imajte na umu da telefoni detetu daju priliku da postane napredni korisnik tehnologija dok uči.
- Kao i kod svake druge vrste igre, obratite pažnju šta gleda i šta ono shvata iz svega toga.
Zaključak bi, dakle, bio: Ako je neophodno da u nekom momentu detetu dozvolite više vremena na telefonu nego što je to preporučljivo, nemojte se nervirati zbog toga. Shvatite njihovu opsesiju vašim telefonom kao alatku za učenje koja će ih pripremiti za budućnost, i kao utehu u danima koji su posebno naporni. A, na kraju krajeva, pa i mama ponekad zaslužuje odmor.
Kakva su vaša iskustva sa mobilnim telefonima i malom decom?