Sve navedeno opisuje neki oblik agresivnog ponašanja, u čijoj pozadini su vrlo jake neugodne emocije – nezadovoljstvo i ljutnja.
Agresija je jedan od prvih načina suočavanja sa frustracijom koji mala deca nauče.
Osnovna karakteristika agresivnog ponašanja svesno je i namerno nanošenje štete nekome ili nečemu kako bi se zadovoljila neka potreba. Drugim rečima, dete se ponaša agresivno jer želi nešto do čega ne može doći, odnosno jer je naišlo na prepreku i to ga frustrira – a frustracija dovodi do agresije jer ona služi kao sredstvo za uklanjanje prepreke.
Agresivno ponašanje može biti fizičko, verbalno, pasivno, direktno, indirektno ali i namerno, nenamerno i potisnuto. Namerna agresija često je podstaknuta spoljnim nadražajima, odnosno uznemirujućom situacijom. Nenamerna se obično javlja zbog unutrašnje napetosti i neugodnih osećanja, a potisnuta – usmerena prema unutra – zbog „progutane“ uvrede, velikog straha od kazne i slično.
Agresija je jedan od prvih načina suočavanja sa frustracijom koji mala deca nauče. Upravo su grebanje, udaranje, griženje i guranje posebno uobičajeni kod dece koja još nisu razvila verbalne sposobnosti dovoljno da bi se izrazila na taj način i objasnila šta žele i šta im smeta.
Između 3. i 5. godine, agresivnost je relativno uobičajen način komunikacije. Međutim, agresija može da bude i posledica nedostatka vaspitanja. Prestrogost, često kažnjavanje, naročito udaranje, previsoka očekivanja, emocionalno neprihvatanje i nesigurna okolina, ljubomora, nedostatak pažnje – faktori su koji pospešuju agresivno ponašanje. Razlog tome je taj što svi ti faktori izazivaju nezadovoljstvo, ljutnju i frustraciju.
Roditelji/učitelji/staratelji često, zapravo nesvesno, nagrađuju detetovo agresivno ponašanje. Naime, dete koje se ponaša agresivno dobija najviše pažnje – ono koje se na igralištu progura da bi se spustilo niz tobogan – često na kraju dobija tobogan samo za sebe.
Jedan od najtežih problema s kojim se odrasli suočavaju u zaustavljanju agresivnog ponašanja jeste taj što kratkoročno dete zapravo dobije upravo ono što želi. Odrasli urade sve kako se dete ne bi ponašalo agresivno i omoguće upravo ono što je dete sebi zacrtalo. Dugoročno gledano, takvo ponašanje dovodi do toga da dete gubi prijatelje, na lošem je glasu u vrtiću ili školi i susreće se s brojnim drugim negativnim posledicama koje mogu ponovo da izazovu frustraciju i dovedu do – već dobro naučenog – agresivnog ponašanja, čime se zatvara krug.
Često se roditelji pitaju gde su pogrešili ili gde su propustili da urade nešto ispravno… Krive sebe. Ali, ono što još uvek mogu da urade jeste da nauče dete prihvatljivim oblicima izražavanja emocija u određenim situacijama i na određenim mestima.
Uočite obrasce koji izazivaju agresivnost
Prvi korak u pomaganju detetu da prevlada i usmeri svoju ljutnju na prihvatljiv način jest uočavanje obrazaca ili situacija koje su okidači za agresivno ponašanje. Drugim rečima, važno je primetiti kada i gde se takvo ponašanje najčešće javlja. Na primer, da li se javlja agresija samo kod kuće ili samo na javnim mestima? Da li je uobičajena poslepodne? Da li je češća kada je prisutan veći ili manji broj ljudi? Da li se javlja samo u društvu određenih ljudi?
Većina dece prolazi kroz vrlo predvidive oblike ponašanja pre nego što izgubi kontrolu.
Važno je da im se osigura jasna struktura i dnevna rutina jer predvidivost pomaže deci da ostanu mirna – osećaju sigurnost jer znaju šta da očekuju od osobe ili situacije.
Odolite iskušenju da udarite dete
Verovatno je većina roditelja došla u iskušenje ili čak podlegla iskušenju da udari dete zbog takvog njegovog ponašanja, ali upravo to dovodi do puno veće štete, nego do pozitivnih posledica. Mnogi veruju da je batina izašla iz raja i da je to način na koji će dete naučiti zašto se smeje, a zašto ne. Međutim, udaranje je reakcija kojom detetu dajete primer kako se ponaša kada se oseća ljutnja. Setite se da deca puno lakše i brže uče imitacijom tuđih postupaka, dakle, ono na taj način uči da je udaranje prihvatljivo kad god se oseća ljutito i da je to način rešavanja problema.
Pročitajte i: Nimalo "po guzi" – odgajanje dece bez udaraca
Pokažite detetu gde da izrazi ljutnju
Mlađoj deci, koja još nemaju dovoljno razvijene govorne sposobnosti, uz vežbanje verbalnog iskazivanja emocija, treba pružiti praktične načine za izražavanje ljutnje koji su prihvatljivi. Važno je da znaju da osećanja nisu dobra ili loši i da osete kako ih uprkos njihovim osećanjima prihvatate. Ono što im treba objasniti jeste kada, gde i na koji način mogu da izraze svoja osećanja. Na primer, za neposredno izražavanje ljutnje mogu da posluže lopta za šutiranje, jastuk za udaranje, papir za cepanje ili žvrljanje, prostor za trčanje.
Za posredno izražavanje ljutnje mogu poslužiti ekspresivne tehnike kao što su crtanje, igranje lutkama, modelisanje i slično pomoću kojih bi mogli da prikažu i izraze svoju ljutnju.
Kada je reč o primerenom mestu za izražavanje ljutnje – deca treba da znaju granice i pravila ponašanja u određenim situacijama. Zato je korisno odrediti mesto na kom deca mogu da izraze emocije kako žele, na primer: „ljutilište“ ili „vikalište“, gde deca mogu da odu i „izduvaju se“.
Razgovarajte
Razgovarajte
Iako je sa mlađom decom teže, svakako treba podsticati razgovor i kroz njega pokazati prihvatanje deteta sa svim njegovim emocijama. Na taj način oni grade samopoštovanje, pozitivnu sliku o sebi i osećaju se vrednim.
Važno je uvek reagovati, odnosno jasno pokazati da agresivno ponašanje nije prihvatjivo. Zato je dobro uvek biti u blizini kako bi se blagovremeno reagovalo.
Budite primer
Roditelji treba da budu primer svojim ponašanjem – drugim rečima – treba sami da zadrže kontrolu nad sobom i situacijom.
Takođe, oba roditelja treba da budu usaglašena u delovanju, odnosno, važno je da su dosledni. Treba da koriste iste posledice za iste postupke. Nikako nije dobro da se za nepoželjne detetove postupke nekad primeni posledica, a nekad ne ili da posledica svaki put bude drugačija.
U slučaju da je agresivno ponašanje način privlačenja pažnje, onda ga ipak treba ignorisati (osim, naravno, ako je to ponašanje opasno za dete ili okolinu).
Razvijajte socijalne veštine i empatiju kod deteta
Decu valja učiti prosocijalnom ponašanju i podsticati empatiju. To se može postići pričanjem priča u kojima se nalaze likovi sa kojima deca mogu da se poistovete, davanjem primera, igranjem uloga i sl.
U svakom slučaju, poželjna ponašanja valja pohvaliti, potvrditi i nagraditi.
Pomozite starijoj deci da nauče nove veštine
Za stariju decu i adolescente pomaže učenje novih načina dolaska do željenog cilja. Upravo je nepoznavanje adekvatnih načina nošenja s neugodnim emocijama vrlo često razlog zbog kog se ponašaju neprihvatljivo. Trening asertivnosti nije lak, ali ima za rezutat izuzetno poželjnu veštinu koja omogućava pojedincu da prevlada agresiju, da se izrazi, nikoga ne povredi i da uz sve to dobije ono što je hteo.
Biti samo roditelj je lako, ali biti dobar roditelj zahteva puno rada i napora. Prema tome, naoružajte se strpljenjem, razumevanjem i smirenošću jer je to najbolji put ka uspehu!
Izvor: istrazime.com