Slika: Molly Sabourin/flickr.com
Neispunjena očekivanja majki
U pomenutom istraživanju, jedan broj žena je izjavio da im muževi zadaju više posla od dece. Neke su istakle da ih deca ne brinu previše, ali da im nedoraslo ponašanje partnera jako smeta.
Osim toga, neke su se žalile da partner ne učestvuje dovoljno u kućnim poslovima i da njima zbog toga ne ostaje mnogo slobodnog vremena. Bilo je i onih koje su naglasile da je sam brak jako stresan zbog napora koji mora da se uloži svakodnevno.
Naravno, nema svako sreću da nađe razumnog partnera koji je spreman da učestvuje u kućnim poslovima i edukaciji dece. Ali, vrlo je verovatno da na ove rezultate utiču i očekivanja. Na primer, od deteta očekujemo da bude neposlušno i pripremamo odgovarajuću reakciju, ali ne očekujemo da se odrastao čovek ponaša kao dete. Ne možemo da očekujemo da dete shvati neke stvari, ali očekujemo razumevanje našeg partnera.
Kada osoba, bila ona muško ili žensko, ne ispunjava ova očekivanja, ne samo da se osećamo razočarano, već i prevareno. Ova negativna osećanja se pridodaju svakodnevnom stresu i mogu da budu ona poslednja kap koja će preliti čašu.
Očevi su ubeđeni da rade dovoljno i očekuju veće priznanje
Zanimljivo je da srugo istraživanje koje su sproveli isti stručnjaci na uzorku od 1500 očeva pokazuje da polovina njih kaže da deli brigu o deci sa partnerom. Čudno je, međutim, da je od 2700 majki 75% reklo da one sve rade.
Očevi su priznali da se osećaju povređeno jer su mislili da imaju podređenu ulogu u porodici. Dve trećine očeva je reklo i da bi hteli da njihov trud bude primećen s vremena na vreme, bar rečima ohrabrenja.
Ova studija otkriva da postoji problem u komunikaciji i očekivanjima u mnogim domovima. Neki očevi veruju da rade dovoljno i da to nije dovoljno cenjeno, dok majke misle da nije tako.
Ko je “kriv”?
Ako ostavimo po strani situacije u kojima jedan od roditelja ne učestvuje dovoljno u edukaciji dece, činjenica je da je biti roditelj stresno i češto je lakše prebaciti odgovornost za naše loše raspoloženje ili našu nesposobnost da se izborimo sa svakodnevicom na drugu odraslu osobu u porodici.
Održavanje partnerskog odnosa zahteva i puno truda, a žene često očekuju previše od sebe misleći da mogu da budu savršene majke, partnerke, ćerke i drugarice. Ova napetost da zadovolji sve oko sebe na kraju naškodi samoj ženi.
I pored svega ovoga ipak je važno pronaću uzrok nezadovoljstva jer će ono na kraju ipak uticati na odnose u braku. Naime, različite studije su pokazale da je stresan brak, u kome postoje konstantni konflikti, štetan za zdravlje srca isto koliko i duvan i povećava verovatnoću da se oboli od srčanih bolesti kako kod muškaraca tako i kod žena. Jedno istraživanje sprovedeno na 300 šveđanki je pokazalo da je rizik srčanog udara veći čak tri puta ako je brak konfliktan.
Koje je rešenje?
Devet od deset ispitanih parova kaže da se njihov odnos pogoršao nakon rođenja prvog deteta. U svakom slučaju, da bi se izbeglo preopterećenje jednog partnera obavezama, a tako i stresom, važno je da komunikacija dobro teče u svakom trenutku i u oba pravca. Radite sledeće:
- Tražite od partnera ono što vam je potrebno i uvek kad je potrebno. Nemojte očekivati da vam čita misli.
- Nemojte pokušavati da uradite sve. Ne samo da ne treba to da radite več ne morate nikome ništa da dokažete. Zadovoljite se time da svakodnevno pružite ljubav vašem detetu.
- Razgovarajte sa partnerom o vašim strahovima, nesigurnostima i nezadovoljstvima. To će vas približiti.
- Jasno kažite šta očekujete od partnera, bez uzajamnih optužbi.