Najbolje patronažne sestre Srbije 2016. – Violeta Vasiljević, Valjevo (INTERVJU)

Violeta Vasiljević, patronažna sestra iz Valjeva, je završila srednju medicinsku školu “dr Miša Pantić” u Valjevu, u kojoj je dobila diplomu najboljeg praktičara na jednom od seminara. Nakon toga je završila Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu i stekla zvanje strukovne medicinske sestre. Svoje radno iskustvo započela je upravo u službi Polivalentne patronaže Doma zdravlja Valjevo, gde je zadužena za jedan deo gradskog i deo seoskog terena.

Kako biste opisali svoj posao i šta sve on podrazumeva?

Patronažna sestra je najdraži gost u kući. Ona brine za ljude bukvalno od rođenja do smrti. Pruža podršku i podsticaj svim članovima porodice, pre svega kada je u pitanju pomoć u negovanju bebe, ali i majke. Posle toga se saradnja dalje nastavlja u perodu odojčeta, malog deteta. Kroz zdravstveno-vaspitni rad se dalje prati dete u predškolskom uzrastu, a zatim i u školskom. Kroz organizovane prevetivne preglede pratimo zdravstveno stanje radno-aktivnog stanovništva, a stariji od 65 godina imaju pravo na obaveznu posetu patronažne sestre jednom godišnje, gde se meri krvni pritisak , i nivo sećera u krvi.

Kako izgleda Vaš tipičan radni dan?

U službi Polivalentne patronaže nijedan dan nije isti. Radni dan uglavnom zavisi od otpusta iz porodilišta, kao i od naloga lekara, pa se prema tome i upravljamo. Dan obično počinje dovršavanjem administacije, posle toga planiranje poseta za taj dan u zavisnosti od otpusta, jer su to posete koje se ne mogu unapred isplanirati. Svako do nas ima zaduženje za mesnu zajednicu na svom terenu jednom mesečno, gde se meri krvi pritisak i kontroliše nivo šećera u krvi. To je nešto što se zna unapred i planira, kao i predavanja u školskim i predškolskim ustanovama.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom?

Ne krijem činjenicu da mi se oduvek sviđao posao patronažne sestre i da je taj poziv i bio motivacija za moje dalje školovanje, a još kad sam se i zaposlila upravo tu, sve kockice su se poklopile. Sasvim slučajno sam dobila posao upravo u ovoj službi, podnošenjem prijave na konkurs.

Šta najviše volite u svom poslu a šta najmanje?

Najviše volim rad sa bebama. Samo one znaju biti tako umiljate i nežne, sa njihovim jedinstvenim i predivnom mirisom nevinosti i čistoće. Kad vas na vratima dočekaju presrećni roditelji puni ljubaznosti i željni da što pre saznaju sve o svojoj bebi, i da im vi kažete da je sve u redu. Verovatno kao i sve kolege, ne volim administaciju koje je iz dana u dan sve više i više, prvo sve ispiši, pa posle još i unesi u računar.

Koji su to izazovi sa kojima se sreću patronažne sestre? Koji su Vaši najveći problemi?

Mislim da je najveći izazov upravo to što nikada ne znamo kod koga idemo i šta nas čega iza svih tih vrata. A problemi su brojni. Često imamo problem sa terenskim vozilima, nemamo uniformu, plate u zdravstvu svi znaju kakve su…. Ono čega imamo na pretek su dobra volja, i želja da pomognemo ljudima.

Šta Vi mislite o današnjim roditeljima i novim mamama? Da li su one spremne za ovu svoju novu ulogu?

Svi smo mi individua za sebe, pa tako ima i različitih iskustava. Sve mame su zabrinute za svoje bebe i podređene su njima, neke više neke manje spremne za tu ulogu. Sve su spremne na saradnju i vrlo rado prihvataju naše savete.

Šta biste voleli da roditelji znaju o patronažnim sestrama?

Rad patronažne sestre je zasnovan na praktičnim, naučno pouzdanim društveno prihvatljivim metodama i tehnologijama. To je prvi nivo kontakta pojedinaca, porodica i zajednice sa državnim zdravstvenim sistemom. Sposobnost sestara da povežu bolnicu sa zajednicom, da spoje pojedince i porodice sa odgovarajućim službama i da povežu pacijente ili grupe pacijenata sa davaocima usluga je od izuzetne važnosti što podrazumevati više obučavanja, saradnje i koordinacije. Patronažne sestre poseduju najviši nivo profesionalnog znanja uz permanentnu edukaciju, primenu visokih etičkih principa u profesiji, komunikativnost i osećaj za timski rad.