Najbolje patronažne sestre Srbije – Renata Komenda, Subotica (INTERVJU)

Mame su se odazvale u velikom broju i nominovale svoje favorite tokom akcije “Biramo najbolje patronažne sestre Srbije“. Najviše glasova su dobile patronažne sestre Renata Komenda iz Subotice, Vesna Pavlović iz Valjeva i Suzana Milev iz Dimitrovgrada. Njima će poklone obezbediti brend Mama Natura – linija homeopatskih lekića za bebe i decu, a mi smo svaku zamolili da odgovori na par pitanja. Evo drugog intervjua, sa sestrom Renatom Komendom koja dobila najviše vaših glasova.

Recite nam prvo par reči o sebi

Zovem  se Renata Komenda, živim sa porodicom u blizini Subotice. Srednju medicinsku školu sam završila u Subotici, a pre sedam godina sam diplomirala u Zemunu kao strukovna medicinska sestra. Majka sam dve slatke devojčice. Radim kao patronažna sestra u Domu zdravlja, moj teren je Palić i okolina. Radeći sa porodiljama i dojiljama, sve više me interesovala fiziologija laktacije i tajna zašto su neke mame uspešne u dojenju a druge ne. Sa druge strane sam videla koliko je ženama koje su prvi put postale majke potrebna podrška i edukacija oko dojenja. Kako bih njima pomogla, morala sam pre svega  raditi na sebi. Učestvovala sam na raznim seminarima o laktaciji, završila kurs od 40 sati u Budimpešti, ovih dana su me primili na Medicinski fakultet u Budimpešti gde postoji stručno usavršavanje i priprema za IBLCE ispit. Iskreno se nadam da ću za godinu dana postati međunarodno sertifikovana savetnica za dojenje. Pored posla volontiram i u lokalnom Udruženju velikih porodica, gde jednom nedeljno koordiniram Klub za mame i bebe.

Kako biste opisali svoj posao i šta sve on podrazumeva?

Patronažna sestra je zdravstveni vaspitač u porodici i u zajednici. Brinemo za ljude praktično od začeća do smrti. Obilazimo trudnice, vršimo psihofizičku pripremu za porođaj u okviru škole za trudnice,  verovatno najveća potreba za dolaskom patronažne sestre javlja se nakon izlaska majke i deteta iz porodilišta. Naš zadatak je da budemo podrška novopečenim roditeljima. Ni kasnije ih ne napuštamo, već obilazimo odojčad i malu decu. U predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama radimo zdravstveno vaspitni rad sa učenicima. Radimo na promociji zdravlja sa svim starosnim grupama, u vidu predavanja, radionica, u mobilnoj jedinici, telefonskom savetovalištu… Radimo sa hroničnim bolesnicima u svojim mikroreonima, i naravno, vršimo posete po nalogu lekara. Uključeni smo u sve edukativne programe koji se odvijaju na polju javnog zdravlja. Patronažne sestre su prijatelji pordice kao i veza između njih i drugih (zdravstvenih) institucija.

Kako izgleda vaš tipičan radni dan?

Kod nas u patronaži nijedan dan nije tipičan, svaki dan je drugačiji. Radni dan mi počinje u najbližoj ambulanti gde vršim administraciju, kontaktiram glavnu sestru za nove porodilje i naloge za taj dan. To su posete koje ne mogu unapred planirati, na taj način često ne znam koje porodice ću upoznati tokom radnog dana. Naravno predavanja u školi za trudnice, rad sa školarcima, posete većoj deci, trudnicama, hroničnim bolesnicima ili rad u mesnoj zajednici su unapred dogovorene aktivnosti.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom?

Dok su drugarice čitale o modi i o bendovima, ja sam sa petnaest godina čuvala bebe u komšiluku i čitala o trudnoći, porođaju, nezi i vaspitanju dece. Uvek sam želela da budem babica ali u Subotici, kada sam krenula u srednju školu nije se otvarao takav smer, pa sam završila školu za medicinske sestre, a kasnije uz posao završila i Visoku zdravstvenu školu u Zemunu. Za vreme školovanja sam imala priliku da vidim kako rade patronažne setre na terenu i ljubav je ponovo oživela. U međuvremenu sam postala i sama mama, pa sam stekla i iskustvo (sa lečenjem steriliteta, sa trudnoćom, nedonoščadima, dojenjem, ranom stimulacijom razvoja itd.)

Dok sam bila na porođajnom odsustvu, naša patronažna sestra  je otišla u penziju. Skupila sam hrabrost, potražila glavnu sestru preventivnog centra i doma zdravlja i ispričala joj koliko želim da radim ovoj posao. Nakon par meseci sam počela da radim u patronažnoj službi.

Šta najviše volite u svom poslu a šta najmanje?

Najviše volim da radim sa trudnicama, da ih pripremim za nešto najlepše, rađanje deteta. Naravno, miris beba, ljubaznost sa kojom vas dočekaju u porodici nakon izlaska iz bolnice je takođe deo mog posla u kojem maksimalno uživam. Najveći izazov mi je da bude što više isključivo dojenih beba! Ne volim administraciju. Sve ostalo i rad sa ljudima me ispunjava.

Koji su to izazovi sa kojima se sreću patronažne sestre? Koji su vaši najveći problemi?

Uslovi pod kojima radim ni blizu nisu idealni. Pokrivamo velike terene, koristimo svoja vozila, svoje mobilne telefone, svoje aparate za merenje krvnog pritiska, nemamo uniforme. Na predavanja često nosimo svoje laptopove, edukativne materijale. Teška situacija u našem zdravstvu se primeti i kod nas, a plate su skromne, kao kod svih medicinara. Edukaciju i usavršavanja najčešće plaćamo sami, žrtvujemo slobodno vreme.

Šta vi mislite o današnjim roditeljima i novim mamama? Da li su one spremne za ovu svoju novu ulogu?

Mislim da ,,današnje mame“ nisu u zavidnoj situaciji. Pre su porodice bile mnogo veće, pod istim krovom su generacije živele zajedno. Žena je bila okružena drugim ženama koje su rađale i dojile, pa je sve to bio prirodan proces, deo života. Sa druge strane, uvek su imale podršku društva. Današnje mame su izolovane, ponekad su po ceo dan same sa decom u stanu, tate mnogo rade, jer moraju. Svi znamo koliko je naporno kroz 24 sata brinuti o malom detetu. Bez podrške, bez ,,vremena za sebe“, teško da će majka potpuno uživati u svojoj ulozi. Pored svega toga svi očekuju da bude lepa, negovana, mršava, dobro raspoložena, informisana, „trendi mamica“.

Mislim da roditelji još za vreme planiranja porodice treba da se spreme za novu ulogu. Neka puno čitaju, razgovaraju sa drugim roditeljima i hodaju otvorenih očiju, treba da se informišu o tome kakve su mogućnosti porođaja kod nas, da pokupe što više validnih informacija u vezi dojenja itd. A najbitnije je da žena veruje u sebe, u svoju moć, da je sposobna da rodi svoje dete. Od trenutka kada postanu porodica treba najviše da slušaju svoje instinkte. Verujem u to da su svi sposobni da budu dobri roditelji! Mi smo tu da im pokažemo put, možda u početku da ih držimo za ruke, ali svakako nam je cilj da postanu kompetentni roditelji, porodica koja je harmonična i u kojoj će svi biti zadovoljni.

Šta biste voleli da roditelji znaju o patronažnim sestrama?

Posao patronažne sestre je plemenit i lep, ali nije lak. Patronažne sestre su autonomne na svom terenu, što je velika odgovornost i zahteva od njih kontinuirano usavršavanje i stalnu angažovanost, sa druge strane moraju da budu kritične i otvorene prema novim saznanjima. Naša profesija se stalno menja i napreduje i samo onda možemo biti uspešni u svom poslu, ako se i same menjamo.