Svi bismo mi voleli da znamo mišljenja psihologa iz svake knjige o roditeljstvu, a istina je da jedva imamo vremena da dovršimo i jednu koju počnemo. Upravo zato smo za vas izdvojili najbolje i najkorisnije savete stručnjaka o vaspitanju!
Svaki od ovih saveta se odnosi na svakodnevne nedoumice roditelja i biće vam od velike pomoći.
Potrudite se da shvatite šta vam dete zaista govori
„Pravilo br.1 u roditeljstvu je da uvek imate na umu da sva deca izražavaju svoje misli, osećanja i potrebe kroz ponašanje“, kaže dr.Sara Klagsburn, psihijatar iz Njujorka specijalizovana za roditeljske probleme. Drugim rečima, ako dete radi ono što ste mu izričito rekli da ne radi, za to postoji razlog i na vama je da ga otkrijete. „Ne možete posmatrati ponašanje samo za sebe, morate shvatiti šta ga izaziva. Tek tada možete razumeti detetovu tačku gledišta i popraviti njegovo ponašanje u budućnosti.“
Slika: ND Strupler/flickr.com.
Usporite
Psiholozi savetuju roditeljima da prestanu sa svojim mahnitim ritmom. Na primer, pretvorite menjanje pelena u doživljaj. Neka ono, umesto 30 sekundi, traje 3 minuta. Radite to polagano, pričajte sa detetom, objašnjavajte mu šta radite i čekajte da vam odgovori. Tako ćete svakodnevne dosadne radnje pretvoriti u priliku za građenje odnosa sigurnosti i poverenja između vas i deteta.
Slika: lorenkerns/flickr.com.
Ostavite telefon i kompjuter
Roditelji često zaboravljaju da je najvrednija stvar koju mogu pružiti svom detetu njihovo vreme i potpuna pažnja. Zato se potrudite da budete potpuno prisutni kada ste sa detetom. Isključite svoj telefon ponekad kada dođete kući ili odredite određeno vreme (makar sat vremena) kada ćete isključiti svu elektroniku i biti samo sa detetom i porodicom.
Slika: Nico Caramella/flickr.com.
Zapamtite fenomen polomljenog keksa
Svaki put kada osetite potrebu da umanjite značaj dečijeg problema i objasnite mu zašto ne bi trebalo da se nervira oko nečega što se vama čini beznačajnim, setite se kako deca posmatraju polomljeni keks. Za odraslu osobu to je ništa, ali za dete to može značiti „smak sveta“. To nije ono što je dete očekivalo, što želi i za njega je to nesavladiva prepreka. Tako je i sa drugim problemima, nemojte ih omalovažavati.
Slika: Lance Neilson/flickr.com.
Definišite detetov problem i osećanja za njega
Kada shvatite detetovo ponašanje, pokažite mu to i rečima izrazite njegova osećanja i želje. Tako detetovim osećanjima dajete na značaju da bih ih ono razumelo i pokazujete empatiju.
Slika: Oneras/flickr.com.
Nemojte se stresirati oko malo suza
Plakanje je način na koji deca oslobađaju stres. Zato se deca bolje osećaju kada se dobro isplaču. Umesto da molite dete da prestane da plače recite mu da je u redu plakati, uverite ga da ćete biti tu i da će se osećati bolje vrlo brzo.
Slika: meeshypants/flickr.com.
Nemojte da pokušavate da budete super mama
Dr. Donald Vinikot, engleski pedijatar i psihoanalitičar, je kreator izraza „dovoljno dobra majka“ – cilj koji Suzan Landon, porodični terapeut iz Los Anđelesa, preporučuje svim mamama da usvoje. Razlog tome je jednostavan, oni tvrde da je nemoguće postići perfekciju u roditeljstvu, te ako tome stremite, sigurno ćete biti razočarani i u sebe i u svoje dete. To je proces učenja u kom je svima dozvoljeno da pogreše, i vama i detetu. Zaboravite zato na svoja nerealna očekivanja i prestanite da se poredite sa drugim mamama jer one nisu tako „savršene“ kao što mislite.
Slika: llinddsayy/flickr.com.
Prihvatite osećaj krivice
Imajte na umu da je majčinstvo maraton a ne sprint. Ako ponekad odaberete da odete na vežbanje koje vam je toliko potrebno umesto na čas crtanja sa detetom, možda uspete sutradan da imate malo vremena samo sa detetom i nadoknadite to, na primer. Osećaj krivice je, jednostavno, normalan deo roditeljstva.
Slika: Nina Matthews Photography/flickr.com.
Vaša sreća je važna
Srećna mama znači i srećno dete. Važno je da vodite računa i o sebi i da radite stvari koje vas čine srećnom van uloge majke. Možda mislite da ste super mama jer stavljate svoje potrebe na poslednje mesto, ali na kraju zbog toga svi pate.
Slika: liquene/flickr.com.
Priznajte kada niste u pravu
Kada uradite bilo šta zbog čega vam je žao (podignete glas, kažete nešto u besu, udarite dete jako i slično), prvo se smirite a onda popravite situaciju sa detetom. Ako očekujete od njega da se izvini vama kada pogreši, i vi morate uraditi isto i tako biti dobar primer.
Slika: Kris Krug/flickr.com.
Pohvalite dete kada se trudi
I pravljenje grešaka i gubljenje utakmica zaslužuju pohvale. Stavite detetu do znanja da svi ponekad pobeđujemo a ponekad gubimo i da ste ponosni na njega zato što je učestvovalo i zabavilo se.
Slika: swambo/flickr.com.
Pustite dete da ima svoju ličnost
Poslušajte savete psihologa i, umesto da pokušavate da namećete detetu kakvo treba da bude, otkrivajte njegovu ličnost. Normalno je da svoje dete posmatrate kao deo sebe, ali dajte mu prostora da bude ono što ono jeste – čak i ako to nije uvek ono što ste vi imali na umu.
Slika: Luciano Meirelles/flickr.com.
Dajte deci malo kontrole
Deca vole da osete da imaju kontrolu. To možete iskoristiti na najbolji način za sve. Na primer, ako dete pomaže prilikom planiranja obroka i kupovine, pre će jesti ono što se spremi jer je imalo ulogu u tome. Ako ono samo odabere boju četkice, verovatnije je da će redovnije prati zube i slično. Koliko kontrole ćete dati detetu odredite u skladu sa uzrastom.
Slika: hiperkarma/flickr.com.
Učite dete kako da toleriše stres i frustracije
Nemojte previše štititi dete, neka od malena uči da se bori sa frustracijama. Koliko god to surovo zvučalo, one su deo svakodnevnice. Jedino tako će izgraditi toleranciju na stres.
Na primer, kada dete pravi kulu od kockica i sve se sruši a ono počne da se nervira i plače, prvo mu objasnite da razumete koliko je to strašno, dajte mu vremena da se isplače malo a onda mu pokažite da može da napravi još višu kulu!
Slika: kevin dooley/flickr.com.
Shvatite san ozbiljno
San je krucijalna stvar za razvoj vašeg deteta, koncentraciju, fizički rast, smanjenje hormona stresa itd. Čak i bebe između 4 i 8 meseci koje ne spavaju dobro, teže drže pažnju ili se čine manje upornim kada ih angažujete nekom aktivnošću. U tom periodu deca treba da odremaju najmanje dva puta dnevno, ukupno od dva do četiri sata, a noću treba da spavaju od 10 do 12 sati. Treba da znate i da jednogodišnjaci treba da spavaju između 14 i 15 sati, dvogodišnjaci između 13 i 14 sati a trogodišnjaci između 12 i 14 sati.
Slika: thejbird/flickr.com.
Ne pokušavajte da prevarite svoje dete
Mnoge mame misle da je u redu da kažete detetu da idete da gledate film kada, u stvari, idete kod zubara. Znajte da je uvek bolje reći istinu, čak i kada se to detetu ne sviđa. Važno je da vam veruju kao i da budu emotivno pripremljena za ono što ih čeka.
Slika: limaoscarjuliet/flickr.com.
Budite konzistentni
Konzistentnost i postojanje rasporeda deci pruža osećaj sigurnosti. Ona moraju da osećaju da je svet predvidiv i zato im je konzistentnost potrebna. To ne znači da ručak mora baš uvek da bude u 13h ili da neko ne može da svrati nenajavljen već je cilj da se držite celokupnog rasporeda u većini slučajeva. Na primer, dete zna da posle ručka uvek ima oko pola sata pauze pre učenja.
Konzistentnost je važna i u disciplini. Deca žele da znaju da stvarno mislite ono što kažete i da pravila ostaju ista. Jednostavno, za decu je svet veliki i sve je novo. Kako bi se umanjio njihov stres i da bi se osećala dobro, deca moraju da imaju parametre koji su nepromenjivi. U suprotnom, deca će biti zbunjena, kao da im se drma tlo pod nogama.
Slika: visualthinker/flickr.com.
Birajte za šta ćete se boriti
Veoma je važno da birate svoje bitke, i zbog vas i zbog dece. Da li je stvarno toliko važno da li je dete obuklo istu majicu dva dana ako njoj ništa ne fali? U sličnim situacijama stavite sreću deteta na prvo mesto. Ako to znači da će se bolje igrati, nemojte mu bezveze kvariti dan. Odlučite šta je od krucijalnog značaja a šta nije.
Slika: Dylan Parker/flickr.com.
Verujte svom detetu
Osnovno je da imate osnovnu dozu poverenja u svoje dete. Neke stvari je čak i šestogodišnjak sposoban da uradi i odluči. Na primer, znaće sa kojom igračkom želi da se igra i to mu i dozvolite. Pružite detetu priliku da malo i samostalno istražuje.
Slika: russteaches/flickr.com.
Sa partnerom se svađajte iza zatvorenih (i zvučno izolovanih) vrata
Svi partneri imaju svoje nesuglasice koje mogu i treba da ponekad reše i ispred dece kako bi onda videla kako se rešavaju konflikti. Ali, ukoliko svađa preraste u nešto ozbiljnije, nemojte da to bude pred decom. Dranje, vikanje, ružne reči i sva negativna energija koja sa tim dolazi može imati loš uticaj na detetov osećaj sigurnosti. Kontrolišite se i čuvajte svađe za spavaću sobu, i sa nižim tonom.
Slika: zubrow/flickr.com.
Opustite se! Nije sve problem
Ovo može da potvrdi i bilo koji roditelj dvoje i više dece. Ne postoji pravi način da se nešto radi, nema istog rešenja za sve. Ali, sigurno je da mali problemi i odluke vremenom postaju beznačajni. Udahnite duboko i nastavite dalje.
Slika: thelazydba/flickr.com.
Dajte detetu upozorenje
Pripremite dete za ono što ga očekuje kako ne bi imalo nedoumice. Na primer, možete da kažete: “Danas idemo u park. Ako hoćeš da poneseš loptu, seti se da treba i da je deliš sa drugom decom. Možemo da idemo na tobogan, ali moramo i da čekamo u redu i pustimo decu koja su tu pre nas.“ Na taj način žete izbeći iznenađenja za dete koja mogu dovesti do problema.
Slika: CarbonNYC/flickr.com.
Pružite puno zagrljaja i poljubaca
Zdravo samopouzdanje i osećaj sigurnosti počinju sa pogledom oči u oči, zagrljajem, poljupcem i rečima „volim te“. Imajte vremena za to SVAKI DAN.
Slika: atkinson000/flickr.com.