U svakoj osobi, ma koliko ona bila zrela, samostalna i sposobna, postoji “ostatak” onoga što je proživela tokom prvih godina detinjstva u odnosu sa svojim roditeljima. To je nešto što će uvek težiti da ostvari u emotivnim vezama u odraslom dobu. Taj “ostatak” psiholozi nazivaju “sistem afektivnog vezivanja”.
Po saznanjima razvojne psihologije prvi bliski odnos koji kao bebe imamo sa osobom koja o nama dominantno brine tokom prve dve godine života (prva vezanost), oblikuje naše buduće živote. Ovaj odnos dominantno određuje:
- Kako vidimo sami sebe i koliko smo sigurni u sopstvene sposobnosti i ličnu vrednost…
- Kako vidimo svoje mesto u svetu koji nas okružuje i šta mislimo kako nas drugi ljudi vide i doživljavaju…
- Kako rešavamo probleme i doživljavamo izazove, traume i stres u životu…
- Kako uspostavljamo i održavamo prijateljstva i ljubavne veze…
- Kako se nosimo sa snažnim emocijama i impulsima ..
Čak i ako ovo niste znali, verovatno ste naslućivali.
Postoje četiri stila afektivnog vezivanja: siguran stil, nesiguran-izbegavajući, nesiguran-ambivalentni i neorganozivani. Koji su dugoročni efekti svakog od ovih stilova vezivanja na život odrasle osobe?
Evo šta kažu psiholozi:
Sigurna vezanost: pozitivni dugoročni efekti
I istraživanja u oblasti dečije psihologije i jednostavna logika nam govore da sigurni tip vezanosti ima brojne pozitivne efekte. Srećno dete ima visoke šanse da vodi srećan život u odraslom dobu. Naučno dokazani efekti sigurne vezanosti su:
[onethird]Bazično poverenje
Dete je naučilo da će njegove potrebe biti zadovoljene. Zbog toga će očekivati da mu kasnije u životu pomoć bude dostupna i lakše će potezati za njom.
[onethird]Pozitivna slika o sebi i visoko samopouzdanje
Prihvatanje deteta od strane roditelja stvara kod deteta pozitivan doživljaj sebe i to postaje način na koji ono vidi sebe i tretira sebe u odraslom dobu.
[onethirdlast]Pozitivni pogled na život i vrednosni sistem
Ovakva deca doživljavaju svet kao “sigurno mesto” i imaju stav u životu koji glasi: ‘Ljudi su generalno dobri i pozitivno me doživljavaju!’
[onethird]Autonomija, veštine rešavanja problema, odlučnost i postavljanje ciljeva
Rano istraživanje sveta je pomoglo detetu da razvije dožviljaj lične sposobnosti i majstorstva koji se ogleda u stavu; ‘Ja to mogu i zbog toga se dobro osećam!’
[onethird]Sposobnost izgrađivanja dugotrarajnih i pozitivnih odnosa
Majčin konstantan pozitivan odnos nege i brige stvara osnovu za izgradnju i održavanje dugotrajnih prijateljstava i ljubavnih odnosa. Intimnost, poverenje i pozitivna očekivanja se podrazumevaju od strane osoba koje imaju siguran stil vezanosti.
[onethirdlast]Dobre životne strategije i veštine
Kombinacija nade, pozitivnog stava prema životu i visokog samopouzdanja zajedno sa sposobnošću da traže pomoć kad imaju problemie omogućuju ovakvim osobama da razviju bolje životne strategije i veštine.
Dobra emocionalna kontrola i fleksibilnost u ponašanju
Ovakve osobe su adaptilnije na nove situacije i lakše i bolje kontrolišu svoje impulse i emocije
Izazovi nesigurnog stila vezivanja
Nesigurni stil vezivanja razvijen u detinjstvu ne znači automatski da osoba neće uspešno funkcionisati u odraslom dobu. Ipak, istraživanja pokazuju da postoje određene razvojne karakteristike koje karakterišu osobe sa ovakvim stilom vezivanja. Nezadovoljavanje dečijih potreba dovodi do njegovog ograničenog istraživanja okoline i sveta što sa svoje strane dovodi do manjeg stepena razvoja životnih veština i nižeg doživljaja lične uspešnosti. Sve to dovodi do negativnije slike o sebi i nižeg samopouzdanja. Evo kako to konkretnije izgleda. Prikazani su izbegavajući i ambivalentni stil dok je neorganizovan tj. konfuzan stil emotivne vezanosti kombinacija ova dva stila.
Izbegavajući stil vezivanja:
‘Emocije mi ne trebaju i ne smem se osloniti ni na koga sem na sebe’
Izazovi izbegavajućeg stila vezivanja u odraslom dobu su:
Emocionalna distanca
Kao deca ove osobe su naučine da pokazivanje osećanja, kao što je plakanje, ne donosi ništa dobro. Zbog toga mogu imati sklonost da skrivaju svoja osećanja a posebno svoja negativna osećanja.
Nedostatak poverenja
Ovakvo dete će kao odbrambeni mehanizam imati ponašanje koje se najbolje oslikava stavom “U se i u svoje kljuse”, jer nema poverenja da će mu drugi ljudi pomoći.
Problemi u odnosima
Zbog emotivne distance i ograničene emocionalne ekspresivnosti teško im je da izgrade i održe dugotrajne odnose – kako prijateljske tako i partnerske. Intimni odnosi su često obojeni strahom; “Šta ako budem odbijen (kao u detinjstvu)? Tada mi je bolje da se ni ne vezujem”. Ovakve osobe teže da se zakopaju u posao kao način suočavanja i razrešavanja problema sa ljudima i odnosima.
Ambivalentan stil vezivanja:
‘Kratak emocionalni fitilj i strah od gubitka povezanosti”
Izazovi ambivalentnog stila vezivanja u odraslom dobu su:
Teškoće u kontrolisanju sopstvenog ponašanja i osećanja
Ove osobe su mnogo manje entuzijastičke u svojim poduhvatima i doživljavaju više frustracija i osaćanja besa u svom životu.
Konfuzna slika o sebi
Zbog toga što se majka ponašala nekonzistentno ovakva odrasla osoba ima konfuznu slika o sebi i svojim sposobnostima i često se oseća potcenjeno od strane drugih kao i da je drugi ljudi ne razumeju.
Problemi u odnosima
Zbog toga što je majka čas bila osetljiva čas neosetljiva ovakve osobe teže da po prirodi budu anksiozne i da brinu da će izgubiti povezanosti sa ljudima sa kojima stupaju u odnosima razne vrste. U partnerskim odnosima teže da izražavaju razne vrste obsesija i snažnu ponekad čak i patološku ljubomoru. U poslovnim odnosima osobe sa ovim stilom vezivanja teže da osećaju zavist, želju za odobravanjem i pohvalom itd.
Naravno, ne reaguju svi ljudi, u svakom trenutku na isti, dosledan način. Međutim, u trenutku kada zapadnu u krizu, ili nakon više neuspešnih promišljenih akcija , najverovatnije je da će postupiti upravo u skladu sa svojom predispozicijom za emotivno reagovanje koja je u velikoj meri određena najranijim iskustvima. Jasno je da se efekti koji potiču iz prvobitnog okruženja teško mogu izbrisati. Ono što ima smisla je usmeriti se na prepoznavanje onoga što nosimo u sebi, uočavanje obrazaca koje ponavljamo i rad na njima. To podrazumeva da postanemo svesni onoga što znamo da utiče na naša osećanja i odnose i naučimo da izlazimo na kraj sa time. Jedino na taj način, upoznavanjem osnova svojih emocija, moguće je i menjati ih.
Da li vaš dominanti stil emotivnog vezivanja radi za vas ili protiv vas?
Autor: Tatjana Šešum, mama, psihoterapeut, homeopata i praktičar cvetnih esencija. www.psihokomunikacije.com