Verovatno ste već mnogo puta videli kako sportisti, uoči izlaska na teren, izvode neki od samo njima znanih malih rituala, koji tako postaju poznati i gledaocima širom planete, na primer, dodiruju levu patiku, vezuju pertlu, prekrste se, gledaju u određenom pravcu… Ali i mnogi “obični smrtnici” pre izlaska iz kuće obavezno imaju ritual “poslednje kontrole” svih električnih uređaja, slavina, pa i prozora i sl. Ima i onih koji čak paze kako ustaju iz kreveta, da ih ne “bije maler” zato što su ustali na levu nogu… Rituali su nam potrebni u životnim situacijama u kojima se osećamo nesigurno, ugroženo, nebezbedno, u trenucima koji donose promene i neizvesnost, kada smo zabrinuti i uplašeni.
Slika: kinfolkmag.com
Za mnoge to su i sve one sitnice koje nam ulepšavaju život. Na primer, kada zaspimo sa slušalicama na ušima uz neki dobar instrumental, pevamo pod tušem ili ispijamo prvu jutarnju kafu u krevetu. To je i razbuđivanje ispred kompjutera, malo foruma, malo fejsa, kafa iz omiljene šolje, bez razmišljanja o dnevnim obavezama… A posle toga, svejedno nam je šta ćemo i kojim redosledom da radimo, bitno je da nismo preskočili svoje male rituale. Jer, to je prava stvar, kada barem sat vremena ukrademo samo za sebe i uživamo u malim stvarima koje su ipak dovoljno velike da nas učine srećnim. Naravno, rituali moraju da se izvode lagano kako bismo u njima potpuno uživali.
Koliko su rituali deo naše svakodnevice i možemo li bez njih?
Da li su nam neophodni zato što smo pomalo sujeverni ili zbog toga što nam život čine lepšim? Ili možda zato što mnogi rituali kojih se uporno pridržavamo proističu iz našeg domaćeg vaspitanja? Mogu li oni toliko da nas opterete da postanemo zavisni od njih? Na ta i druga pitanja, za “Život plus” odgovara psihoterapeut Maja Mandić Marković.
Mnoge naše ustaljene navike imaju ritualni obrazac. Na primer, raspored i pristup obrocima, obavljanje nekih poslova ili pripreme za spavanje. Kada preskočimo nešto od nesvesno ritualizovanih radnji osećamo se pomalo nelagodno, izmešteni ili nekako neupotpunjeni. Nešto nam nedostaje. Naravno da možemo da postanemo zavisni od određenih rituala, kao što možemo da postanemo zavisni i od televizije, “Fejsbuka”, kompjuterskih igrica, igara na sreću, fizičkih treninga, određene hrane, osoba ili bilo čega što nam pruža neku ličnu ili emotivnu kompenzaciju, bilo pozitivnu ili negativnu.
Rituali su nam, slično kao i deci, više potrebni u životnim situacijama u kojima se osećamo nesigurno i koje donose promene i neizvesnost, kada smo zabrinuti, uplašeni, osećamo se izloženi, ugroženi ili smo na neki način pomereni iz svoje bezbedne pozicije. Tada, pomoću njih, na neki nesvesno magičan način pokušavamo da osiguramo bezbednost svog sveta, da se zaštitimo ili pomognemo da se naše želje i ciljevi ostvare.
Koliko je opterećujuće za decu ali i odrasle da im se često govori da nešto valja ili ne valja činiti, reći, raditi…?
Kada smo mali možemo bukvalno da prihvatimo takve formulacije, pogotovo ako dolaze od nama bliskih osoba, roditelja, porodice, vršnjaka i drugih autoriteta. Tada oni postaju nešto što se podrazumeva. Tek kasnije, u adolescenciji i zrelom dobu, počinjemo da preispitujemo istinitost i valjanost određenih obrazaca i verovanja koje smo prihvatili. Dobro je da obratimo pažnju čime mentalno hranimo svoju decu. Jer, neke naše “valja se…” formulacije mogu da budu konstruktivne i korisne za razvijanje dobrih navika i pozitivnog stava prema životu, dok druge mogu da budu destruktivne, zaostale, pa čak i fizički štetne.
Kako možemo da znamo šta je normalno a šta patološko u robovanju nekim malim ritualima?
Svrha rituala je da preko određenih radnji, uz korišćenje simbola kojima pripisujemo moć, ostvarimo određen cilj ili zamisao. Ima psihologa koji smatraju da je svrha rituala mentalna priprema i da se kroz određene ritualne akcije koncentriše energija namere. Ukoliko se uz naše male rituale, šta god to bilo, osećamo dobro, okrepljeno, ojačano, sigurno, oni su nam na neki način potrebni kao podrška ili priprema za određene situacije. Većina ima neki oblik svesne ili nesvesne ritualne pripreme za neke važnije događaje. Jedna klijentkinja, na primer, pred svaki javni nastup mora baš određenim redom da obavi neke radnje, da bi bila sigurna da će sve biti dobro. Prvo pojede parče ananasa, onda se okupa, zatim pola sata proučava temu o kojoj će da govori, pripremi ono što će da obuče a onda pola sata leži ili meditira. Posle toga se oseća potpuno spremnom za javni nastup.
Iako ima rituala koji nas nerviraju, oduzimaju nam vreme ili nam se ponekad čak čine i besmislenim, nećemo se dobro osećati ako ih ne izvedemo. Oni koji su bili u takvim situacijama osećali su se uplašeno, anksiozno, bili su destabilisani ili preplavljeni nekim negativnim osećanjem, što ukazuje da su oni već postali zavisni od tih ritualnih ponašanja. Tada može da se govori o postojanju određenih ličnih problema. Određeni rituali mogu da budu paravan za neki unutrašnji nerazrešen problem, takođe znak naše nemoći ili odbijanja da se pozabavimo određenim aspektima svog života i ličnosti. Na primer, jedan klijent imao je prisilan ritual da, nakon što mu je sin preživeo i oporavio se od povreda u saobraćajnoj nesreći, svaki dan, bez obzira na okolnosti, odlazi na mesto udesa i pali sveću.
Koja je razlika između prisilnih misli tj. prisilnog ponašanja i ritualnog?
Ritual može da se odloži, odbaci ili zameni nečim drugim neritualnim, bez velike muke i psihološke krize, što nije slučaj sa prisilnim ponašanjem. Ako ne obavimo svoj uobičajeni ritual, kao što je, na primer, jutarnja kafa i čitanje novina, možemo da se osetimo malo pometeni, nervozni ili nefokusirani. Međutim, ako se odloži prisilna radnja na fizičkom, emotivnom i mentalnom nivou, preplavljeni smo različitim neprijatnim osećanjima ili ugrožavajućim mislima. Da li će se određeni rituali razviti u neki poremećaj ličnosti zavisi, pre svega, od same osobe, njene psihičke strukture i situacije u kojoj se nalazi.
Mnogi smatraju da je ritual jedna vrsta zaštite. Sugerišemo li sebi na taj način pozitivan ili negativan uticaj određenog rituala? I da li to zaista ima uticaja na našu podsvest?
Rituali, zaista, mogu da utiči na našu podsvest. Svi duhovni i religiozni sistemi imaju obrede ili rituale kojima se postiže određeno stanje svesti. Tako i naši mali rituali mogu da imaju pozitivan ili negativan uticaj na naše mentalno i emotivno stanje. Kod osobe koja ritualno započinje dan molitvom, meditacijom ili nekim telesnim vežbama, oslobodiće se hormoni sreće, a ona će mentalno biti opuštenija i fokusiranija. S druge strane, ako se bojimo požara i pre svakog izlaska iz kuće moramo da proverimo sve električne uređaje, izvučemo kablove iz utičnica, puzimo po podu cele kuće da vidimo da nije ostalo nešto zapaljivo, ponesemo svo smeće, stavimo sve hemikalije u kadu da se nekako ne bi upalile, to može da napravi realni pakao od našeg života. Osobe koje su “robovi” nekih uobičajenih navika koje bi se mogle svrstati u rituale, osećaju se loše kada prestanu da ih upražnjavaju.
Koliko preseljenje u drugu državu i nova kultura mogu da utiču na naša ritualna ponašanja?
U drugim državama, a pogotovo u kulturama koje su drugačije od naše, postoje i socijalni rituali koji mogu prilično da se razlikuju od onih koje smo naučili u svojoj sredini. To su rituali vezani za upoznavanje, izražavanje naklonosti, negodovanja, druženje, hranu, obavljanje posla, itd. Preseljenje u drugu državu i kulturu koja se razlikuje od one u kojoj smo mi odrasli, nosi sa sobom priličan nivo kontinuiranog stresa. U prvo vreme obično je pojačana potreba za brzim učenjem i prilagođavanjem tako da nam neki stari rituali obezbeđuju kontinutitet i postepeni prelazak na nov način života. S druge strane, novi kontakti i nova sredina, stvaraju nam i mogućnosti da prihvatimo nove rituale, posebno socijalne prirode i da se na taj način lakše prilagodimo postojećim uslovima.
Deca takođe imaju svoje male rituale kojih ne žele ili ne mogu da se oslobode, čak su po tom pitanju vrlo uporna?
Deca, kao i odrasli imaju potrebu za sigurnošću i stabilnošću. Ona je posebno vidljiva u ranom i predškolskom uzrastu kada se često ispoljava, na primer, pre spavanja uvek traže da im pričamo istu bajku ili otpevamo istu uspavanku, svoje igračke uporno slažu na precizno određeno mesto ili žele da piju samo iz svoje omiljene šolje. Deca se osećaju sigurnije i zaštićenije u svetu koji ih okružuje ako imaju ustaljen raspored različitih dnevnih aktivnosti. Kao i odraslima, mali rituali im pružaju izvesnost da je sve dobro i da će tako i nastaviti da bude. Ukoliko takvi rituali uključuju i druge, posebno roditelje, deca time dobijaju dodatnu bliskost, ljubav i deljenje razičitih sadržaja. Obično takvi rituali budu zamenjeni posle nekoliko meseci, nekim drugim aktivnostima. Međutim, ukoliko u porodici iz bilo kog razloga postoji povišen nivo stresa, agresije, konflikti, događaju se veće promene za bilo kog člana ili celu porodicu, na primer preseljenje, promena posla, polazak u školu, rođenje brata ili sestre, razvod, bolest… Tada, dečji rituali mogu da ukažu na pojačan strah, anksioznost, ljutnju, zabrinutost, doživljaj zapostavljenosti.
Ugodite sebi
Bilo da živite sami ili delite životni prostor s nekim, korisno je da se pridržavate svojih svakodnevnih malih „rituala“ koji vam ne oduzimaju mnogo vremena a okrepljuju vas. Ove navike nam „najavljuju“ dan i pripremaju nas za obaveze koje su pred nama. Jer, dom je jedini prostor gde u potpunosti možemo da se opustimo od dnevnih obaveza. Sa sve bržim tempom života neke navike, kao što su kupanje pred spavanje, nameštanje kreveta, postaju teret.
Međutim, bez obzira na umor koji osećate, dozvolite sebi da se relaksirate u sređivanju pred spavanje i pokušajte da od toga stvorite naviku. Na taj način možete da se opustite na prirodan i zdrav način i da posle toga zaspite rasterećeni.
Starije osobe koje su u penziji i imaju manje obaveza, dan u domu mogu tako da organizuju da određeno vreme ustaju, jedu, odmaraju se, druže sa prijateljima, jer im sve to stvara osećaj ispunjenosti i korisnosti i daje određeni tempo i smisao u poznom periodu života.
Za savremene porodice koje žive toliko užurbano da se njihovi članovi u toku nedelje čak i međusobno mimoilaze, vikend je idealna prilika za zbližavanje. Okupljanje cele porodice, na primer, na tradicionalnim porodičnim ručkovima, doprinosi očuvanju njenog integriteta, osećaju pripadnosti, sigurnosti, zaštićenosti i sreće.
Određene navike u ponašanju u domu služe i kao vremenski orijentiri, načini za relaksaciju, za zbližavanje članova porodice i doprinose osećaju zadovoljstva i ispunjenosti.
Da li vi imate neke samo vaše ili porodične rituale?
Slika: Lars Plougmann/flickr.com
Izvor: novosti.rs