Biolog i istraživač Helen Fišer je 2005. godine u svom istraživačkom radu o parovima došla do zaključka da je romantična ljubav pre motivacioni sistem nego emocija (Ili skup emocija). Fišer i drugi su do ovih saznanja došli koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da prouče mozgove ljudi koji su zaljubljeni.
Dakle, šta se dešava u mozgu kad se zaljubimo? Prema istraživanju Medicinskog fakulteta Harvarda iz 2017. godine dešava se sledeće:
-
Oslobađa se oksitocin, poznatiji kao „hormon ljubavi“ odgovoran za naša osećanja vezanosti i prisnosti.
-
Oslobađa se i dopamin, hormon koji se poveća kada povežemo neku aktivnost sa zadovoljstvom i nagradom. Ovde dolazimo do „zavisne“ strane ljubavi. Tražimo ljubav kao nagradu čak i kad prepreke mogu biti opasne ili bolne (npr. partner koji vara).
-
Noradrenalin, hormon sličan dopaminu se takođe oslobađa u početnim fazama ljubavi (požuda ili zanesenost) i zbog njega smo rasejani, puni energije i euforični.
-
Tokom seksualnog odnosa sa partnerom nivo kortizola se smanjuje. Kortizol je primarni hormon stresa koji se oslobađa u napetim situacijama. Kada se ne luči opušteniji smo i ranjiviji zato se često „neobavezan seks“ pretvori u nešto više. Ranjiviji ste a značajno rastu nivoi hormona zbog kojih se vezujete za tu osobu.
-
Smanjuje se nivo serotonina – ovo je važno napomenuti jer ljudi kojima je postavljena dijagnoza kompulsivno-opsesivnog poremećaja takođe imaju nizak nivo serotonina. Ovo vodi nagađnjima da ljubav izaziva sklonost ka opsesivno-kompulsivnom ponašanju.
Navedena istraživanja navode da, s obzirom da ljubav pruža neku vrstu povratne hemijske informacije našem mozgu, stalno stvaranje tih hemijskih odgovora će na kraju postati ljudski nagon ili motivacija da budemo zaljubljeni.
Duže nam treba da prebolimo prvu ljubav
Svi možemo prilično tačno da se setimo osećaja kada smo se prvi put zaljubili i osetimo opet navalu svih hormona – samo da bi sve to nestalo kada se ta veza raskine.
Raskid je kompleksna i emotivna stvar, ali nijedan nije tako težak kao prvi. Prema istraživanju časopisa Pozitivna Psihologija iz 2017. godine, 71% ljudi se oporavi od raskida u periodu od tri meseca. Oporavkom se smatra da su „ponovo pronašli sebe“ i „imaju pozitivnije emocije“.
Naravno, osećaj tuge, ljutnje i gorčine može da potraje. Ali obično ljudi nastave sa životom tri meseca nakon raskida.
Zašto prva ljubav duže ostaje u srcu?
Istraživanja na ovu temu su malobrojna stoga samo možemo da nagađamo pravi razlog tako što ćemo da analiziramo stanje našeg mozga kada smo zaljubljeni (ono što znamo). Prvi put kada se zaljubite, vaš mozak procesuira sve navedene stvari (povećanje pozitivnih hormona, smanjenje negativnih).
Mnoge studije su potvrdile da naš mozak zaljubljenost doživljava skoro kao zavisnost. Prvi put je možda najbitniji jer on postavlja temelj. Verovatno svi dožive prvu ljubav tokom adolescencije kada se naš mozak još uvek razvija.
Iako nas neka pesma ili slika mogu podsetiti na prvu ljubav, hormoni su u stvari odgovorni za naše sećanje i osećaj nežnosti prema toj osobi. Hormoni ostavljaju „otiske“ na receptore mozga dok se naš nervni sistem još uvek razvija i formira nas kao pojedinca.
Džeferson Singer, psiholog fokusiran na autobiografsku memoriju, kaže da većina ljudi doživi „memorijski pik“ između 15 i 26 godine. Ovo se dešava u vreme kada iskušavamo nešto po prvi put (vožnja kola, seks, zaljubljenost..). Kasnije u životu ova sećanja ostaju upečatljiva jer smo ih doživeli kada nam je pamćenje bilo nabolje.
„Možemo opet da ih proživimo i razmišljamo o njima“- kaže Singer.
Ova ideja je potkrepljena i od strane drugih naučnika koji objašnjavaju da je mozak najaktivniji i memorija najdetaljnija oko 18. godine.
Prva ljubav deluje i psihološki. Prema doktoru Nilo Dardastiju, terapeutu za parove, iskustvo sa prvom ljubavi nam stvara bazu za buduće veze. Baš kao što našu percepciju o platonskoj ili porodičnoj ljubavi formiraju roditelji ili staraoci tako i ideju o romantičnoj ljubavi formira prva ljubav.
Još puno treba da se istraži na ovu temu ali ljubav ne deluje na nas samo dok smo zaljubljeni. Njen uticaj na naše telo i um se nastavlja tokom celog života a moć ovog fenomena je jako teško objasniti.
Albert Ajnštajn je jednom rekao: „ Kako ćete zakonima biologije ili fizike objasniti tako važan biološki fenomen kao što je prva ljubav?“
Izvor: bigthink.com