Ako se pitate da li je razlog u maloj poplavi trenutnog zadovoljstva koje izaziva slika voljenih osoba ili u činjenici da je pomisao na osobe koje volimo neka vrsta štita koji pomaže da ne osećamo bol, naučnici kažu da je ova druga ideja bliža istini. Ljubav u našem mozgu izaziva osećaj sigurnosti, prave bezbednosti.
Pomisao na osobe koje volimo je neka vrsta štita koja pomaže da ne osećamo bol.
Ovom temom posebno se bavila psiholog Naomi Ajzenberger sa Univerziteta Kalifornija, koja kaže da iz ispitivanja svojih prethodnika jasno može da vidi da posmatranje fotografije osobe koju volimo definitivno dovodi do smanjenja bola. Nju je, međutim, interesovalo šta dovodi do takve reakcije organizma.
U tu svrhu, njen tim je sproveo eksperiment tokom kojeg je grupa žena bila izložena kratkim strujnim šokovima dok su im pokazivane fotografije supružnika, nepoznatih osoba i predmeta. Nakon toga su zamoljene da opišu intenzitet bola. U isto vreme, merena je i njihova moždana aktivnost. Kao što se i očekivalo na osnovu prethodnih istraživanja ovog fenomena, nivo bola koji su doževele ispitanice je bio niži kada su gledale fotografije voljenih osoba.
Za razliku od prethodnih istraživača Dr Ajzenberg je posmatrala i moždanu aktivnost ispitanica tokom eksperimenta. Ono što je ona primetila je da se smanjenje nivoa bola podudara sa aktivnosti u prefrontalnom korteksu mozga, delu koji se vezuje za osećanja sigurnosti i pouzdanja. Time je definitivno potvrđena hipoteza da prisustvo voljene osobe umanjuje bol proizvodeći ova osećanja, a ne jednostavno stimulišući nervni sistem kao što se dešava na samom početku veze kada zaljubljene osobe osećaju intenzvinu euforiju i potpuno okupiranost partnerom.
Po mišljenju dr Ajzenberg ovaj efekat ublažavanja bola ima i svoju potpunu suprotnost kada se pokazivanjem fotografija paukova ili zmija bol dodatno uvećava. Ovaj efekat ona objašnjava pojmom stimulansa straha na koje se ljudi unapred pripremljeni. Naime, zmije i paukovi su životinje kojih se instinktivno plašimo, bile su nam pretnja kroz evoluciju i njihovo izbegavanje je prosto pitanje adaptacije i opstanka. Sa druge strane, voljene osobe, osobe za koje smo posebno vezani mogle bi da budu signali sigurnosti na koje smo unapred spremni jer su verovatno često imali ulogu pomoći u opstanku.
Iako u eksperimentu dr Ajzenberg nije bilo muških ispitanika, ona smatra da nema razloga zbog kojih bi njihove reakcije bile različite. Iako možda postoji uverenje da se žene emotivnije i osetljivije, ovi osnovni evolucioni principi su jednako važni za oba pola.
Slažete li se i vi sa ocenom naučnika da je evolucija tajni razlog zbog koga nam prisustvo voljenih osoba olakšava bol i teškoće ili ste skloniji da poverujete u “pesnički” pristup da je ljubav zaslužna za sve?