NE, NEĆU da budem mama svom suprugu

3min
Nekada davno, u jednom zaboravljenom kraljevstvu romantičnih poruka, suprug je umeo da mi piše kako ga moje divne oči inspirišu, koliko mu falim, kako mu nedostajem. Preplivavši sedam mora, i...

Romantična poruka glasi: „Koji da kupim, roze ili zeleni?”

Ne znam da li uopšte planira romantičnu večeru za dvoje, ali sam sigurna da gladni nećemo ostati, jer će uzeti pakovanje od dvadeset jaja, a bićemo i čisti, jer će za svaki slučaj uzeti dvadeset kilograma deterdženta. Da se ima.

Sve se promenilo

Kada smo stupili u bračne vode, suprug i ja smo bili dve odvojene osobe. Svako se vodio svojim interesovanjima, imali smo odvojene liste za kupovinu, odvojene kalendare, svako se brinuo o svom vešu. Kad se setim tog perioda, uživam u tim sećanjima lepog balansa obaveza. Nisam ni pomišljala da će godine u braku promeniti sve.

Obećavam da sam bukvalno trepnula, tako je izgledalo, a naše čarape i donji veš su se udružili u korpi za prljav veš, kao i naši kalendari, a ja sam postala jedina sposobna da sastavim listu za kupovinu. Nije meni to toliko smetalo, samo me je brinula činjenica kako smo dozvolili da se sve tako promeni.

 

Sve se promenilo

 

Jedna duša, a dva tela

Nakon petnaest godina braka, moj muž više koristi moj mozak od svog. Ne zna gde mu stoje pantalone, čarape, šolja za kafu. Ja sam njegov GPRS za život. Moj šestogodišnjak zna gde je ostavio svoj telefon-igračku, a moj suprug apsolutno nema pojma gde je zaturio svoj pravi telefon. Obično mu bude u ruci, ali ćuti, telefon ne viče, pa ne može da ga uoči.

Sve svoje slobodno vreme provodim rešavajući njegove životne zagonetke:

„Dušo, koju košulju da obučem?”

„Dušo, kakav nam je raspored za ovu nedelju?”

„Dušo, gde su mi čiste gaće?”

Mi na ravne časti delimo moj mozak za bilo koju životnu akciju. Počeću da osećam kada mu se ide u toalet. Ozbiljna sam. Nekada je sve mogao sam, a sada me zove da me pita šta da ruča, koje kese za đubre da kupi, i pre nego što otvori frižider viče  – a gde je mleko? Nije problem da odgovorim, ali imamo šestogodišnjaka, i ne želim da dete izgubi snalažljivost i da se oslanja na mene za sve, pa čak i za stvari koje su mu pred nosom.

 

<===End of Page===>

 

Mom mužu odgovara da ja mislim umesto njega

Kako mi ovo smeta! Umara me i iscrpljuje činjenica da me za sve pita. Ako može da koristi svih 37 daljinskih upravljača za TV, onda je savršeno sposoban da nađe sebi čist donji veš, zar ne?

Na kraju sam shvatila. Ja moram da mu kažem kako se osećam! On nije vidovit, nažalost, i ne bi mu ni palo na pamet da me takve stvari iscrpljuju.

Ako biste me pitali, zašto još uvek nisam ništa rekla, odgovoriću vam da nisam htela da upadnem u raspravu. Umorna sam. Tako mi nedostaje odnos i partnerstvo kakvo smo nekad imali. Moj nezavisni muž sada potpuno zavisi od mene. Shvativši to, osetila sam koliko sam usamljena.

 

 

Moj nezavisni muž sada potpuno zavisi od mene

 

Osećam kao da sam udata za sebe

Moj muž uporno traži mobilni po kući, pretura sve naglavačke, dok mu ja ne kažem da mu mobilni sve vreme viri iz džepa pantalona. Bojim se da ako bih potegla ozbiljniju raspravu, nešto dubokoumno, što nema veze sa čarapama, jer se osećam tako ranjivo i samo. Bojim se da naš odnos ne može da preživi razgovor o značajnim temama. Usta mi se osuše, glas mi nestane, i ja na kraju odlučim da progutam sve i ne spominjem ništa.

Doduše, koliko god mi bilo neprijatno, znam da je iskren i otvoren odnos temelj zdravog odnosa. Otvoren razgovor će nas dovesti do uzajamnog razumevanja. Moram da mu jasno stavim do znanja da su dve glave bolje od jedne, da zajedničkim snagama možemo mnogo bolje da funkcionišemo. To ću i da uradim, makar morala da mu nacrtam i pošaljem dvadeset slika. 

 

Kakva je situacija kod vas? 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *