Netipična ishrana dece: vegetarijanstvo i makrobiotika

Pre svega je potrebno pojasniti definiciju vegetarijanstva i makrobiotike.

Vegetarijanstvo

Podrazumeva ishranu namirnicama biljnog porekla, eventualno mlečnih proizvoda i jaja. Postoji više vrsta vegetarijanaca:

• Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju i mlečne proizvode.
• Ovovegetarijanci konzumiraju namirnice biljnog porekla i jaja.
• Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju i jaja i mlečne proizvode.
• Postoji još i grupa koja jede ribu i pileće meso, ali ne i crveno meso, kao i ona koja pored biljne hrane jede samo ribu.
• Najrigoroznija grupa su vegani koji konzumiraju isključivo namirnice biljnog porekla.

Makrobiotička ishrana

Podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, te povrća, koštunjavih plodova i voća. Ovaj način ishrane se bazira pre svega na izbegavanju prejedanja i temeljnom žvakanju hrane pre gutanja. Obroci se baziraju na što jednostavnijoj preradi namirnica, izbegavanju mesa, a davanju prednosti ribi. Makrobiotika nije samo način ishrane nego i specifična filozofija življenja.

U poslednje vreme su sve glasniji i pobornici sirove hrane, gde sam naziv grupe govori o načinu ishrane.

Bilo koji da je razlog vašeg izbora, pre nego što uvedete i svoju decu u vaš način ishrane, razmislite o dole navedenim činjenicama.

Moguće prednosti vegetarijanstva i makrobiotike

Postoji nekoliko studija koje su dugoročno posmatrale i pratile zdravlje dece vegetarijanaca i makrobiotičara. Odrasli vegetarijanci imaju manji unos masti, te zbog toga i manji BMI i manji ukupan holesterol od odraslih nevegetarijanaca. Ova istraživanja ukazuju na moguće indirektne efekte na sprečavanje kardiovaskularnih bolesti sa mogućim smanjenjem smrtnih slučajeva u budućnosti.

Mogući nedostaci vegetarijanstva i makrobiotike

Američko udruženje dijetetičara i grupa pedijatara smatra da dobro isplanirana vegetarijanska ishrana može pružiti adekvatne hranljive materije potrebne za pravilan rast i razvoj deteta. Ipak, zdrastveni stručnjaci su izuzetno zabrinuti oko rigoroznih ishrana (vegani, makrobiotičari) koje nisu pravilno primenjene i ne upotpunjavaju se potrebnim suplementima.

• Unos proteina

Namirnice biljnog porekla imaju manju količinu proteina od namirnica životinnjskog porekla. Proteini biljnog porekla su manje svarljivi a u isto vreme imaju manjak jedne ili više esencijalnih amino kiselina. Ipak, dobra ravnoteža amino kiselina moguća je unosom raznovrsnih biljnih namirnica u obroku.

Makrobiotička ishrana dece se smatra još restriktivnijom, što prirodno izaziva dodatnu brigu.

• Energetski unos

Što je ishrana restriktivnija, to je teže obezbediti potreban energetski unos i neuhranjenost je verovatnija. Prominentni američki stručnjaci su stoga zaključili da je rast dece na vegetarijanskoj i makrobiotičkoj ishrani značajno slabiji/usporeniji.

• Vitamin D i kalcijum

Ako se izuzme sunčana svetlost kao izvor vitamina D, uobičajeni izvori su obogaćeno mleko, žumance i masna riba. Deca koja su na strogoj veganskoj i makrobiotičkoj ishrani imaju veći rizik od manjka vitamina D nego ona deca koja konzumiraju jaja, mlečne proizvode ili ribu. Iz tog razloga je veoma važno uključiti suplemente u ishranu.
Unos kalcijuma kod dece na veganskoj i makrobiotičkoj ishrani je ispod preporučenih vrednosti. Za dobru ugradnju kalcijuma u organizam potreban je vitamin D. Zbog nedostatka vitamina ne može se dobro ugraditi kalcijum što može dovesti do rahitisa. Potrebno je stoga birati hranu koja sadrži visoke nivoe kalcijuma ili uzimati suplemente da bi se zadovoljile dnevne potrebe.

• Vitamin B₁₂ – kobalamin

Namirnice biljnog porekla nisu dobar izvor izuzetno kvalitetnog vitamina B12. Zato deca koja su na veganskoj ili makrobiotičkoj ishrani imaju manjak ovog vitamina. Nedostatak vitamina B12 može dovesti do megaloblastične anemije i neuroloških poremećaja. Očigledna je potreba za suplementima vitamina B12 za decu na restriktivnoj ishrani da bi ima se obezbedio normalan rast i razvoj.

• Gvožđe

Namirnice biljnog porekla ne sadrže biološki punovredno gvožđe za razliku od namirnica životinjsko porekla (hem gvožđe). Dnevni unos gvožđa dece vegetarijanaca je ispod minimalnih preporučenih doza. Anemija kod ove dece može dovesti do smanjenog mentalnog i psihomotornog razvoja  u odnosu na decu koja nisu na restriktivnoj ishrani. Zbog toga je gvožđe još jedna hranljiva materija o kojoj treba posebno voditi računa kod dece na netipičnoj ishrani.

Da li postoji stvarni razlog za zabrinutost?

Kako smo već gore naveli, dobro isplanirana i pažljivo vođena umerena vegetarijnska ishrana mogla bi da zadovolji nutritivne potrebe dece.

Restriktivnu veganska i makrobiotičku ishranu dece, poželjno je izbeći.

Lični savet više

• Poseban način ishrane ukazuje i na poseban stil života.
• Ako vas brinu generalno preovlađujući trendovi ishrane dece u današnjem društvu, kod deteta možete primenite restriktivan način ishrane do određene mere.
• Ja bih lično za decu uvek u kuhinji na raspolaganju imala sveže voće i povrće, mladi sir, jaja i ribu(kao izvor biološki punovrednih proteina) i proizvode od integralnih žitarica i mahunarki. Ako se ipak odlučite da svome detetu pripemate meso, neka bude nemasno (piletina, ćuretina) i pripremano barenjem ili pečenjem.
• Višestruko prerađeni proizvodi nisu preporuka za bilo koju vrstu ishrane.
• Što je priprema obroka jednostavnija, iskoristljivost hranljivih materija je lakša.
• Kako je već gore ukazano, ako želite i svoje dete povesti putem određene ishrane, radite to uz stalni nadzor detetovog lekara.