Sa uzrastom se broj dece sa enurezom smanjuje. Tako, u uzrastu od 10 godina oko 7% dece ima ovaj problem. Slikovitije rečeno, u svakom razredu osnovne škole 2-3 deteta se noću umokrava, što predstavlja gotovo 50.000 dece koja u Srbiji imaju problem sa noćnim umokravanjem (enurezom). Procena je da u Evropi više od pet miliona dece mokri u krevet.
Osnovna podela noćnog umokravanja (enureze) je na primarno, kada dete nikada nije zaista uspostavilo kontrolu mokrenja, i sekundarno, gde postoji period kada se dete nije noću umokravalo duže od šest meseci, ali je nakon toga odjednom počelo da mokri. Kod dece iz prve grupe postoji veća verovatnoća da će se kontrola mokrenja sa sazrevanjem uspostaviti, dok je kod dece iz druge grupe razlog pojave noćnog umokravanja verovatno izazvan nekom konkretnom situacijom, tj. uzrokom koji treba istražiti.
„Moramo da napomenemo da su to zdrava deca, a čim je dete zdravo roditelji misle da to ne zahteva prijavljivanje pedijatru. Ključni problem koji imamo sa noćnim umokravanjem u ambulantama primarne zdravstvene zaštite, je to što roditelji zatraže pomoć tek onda kada više nemaju strpljenja da se sa tim problemom bore. Treba da naglasimo da svako dete koje se noću umokrava, a starije je od pet godina, treba da se dovede pedijatru na jedan vrlo jednostavan pregled i analizu urina koja je bezbolna i besplatna u domu zdravlja. Na osnovu toga i razgovora sa pedijatrom se onda zaključi da li dete treba da ide na neka dalja ispitivanja kod nefrologa ili nekog drugog specijaliste.“, naglašava dr Radmila Kosić, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara.
Uzroke koji dovode do noćnog umokravanja objašnjava dr Aleksandra Paripović, pedijatar nefrolog iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu – “Pored genetske predispozicije, dva najčešća uzroka su prekomerno stvaranje urina tokom noći i smanjen kapacitet bešike. I jedan i drugi problem su udruženi sa nemogućnošću deteta da se tokom noći probudi kada oseti punoću bešike. Upravo zbog toga dolazi do noćnog umokravanja. Pedijatar će svakako pratiti ovu decu tokom kontinuirane terapije. Ako se ne postigne zadovoljavajući efekat, onda se dete upućuje u ustanovu višeg ranga, gde ćemo mi proceniti da li su potrebna neka nova ispitivanja i na osnovu toga odlučiti kako ćemo dalje tretirati ovu decu“.
„Još uvek kod našeg naroda postoji stid kada je noćno umokravanje u pitanju. To je problem koji se vrlo uspešno može rešavati uz uvođenje postojeće terapije koja se može dobiti na recept i koju podržava naš Republički fond za zdravstveno osiguranje. U pitanju je lek koji se uzima u večernjim satima, oko trideset minuta pre nego što dete legne da spava, uz savet za restrikciju unosa tečnosti jedan sat pre leka i osam sati nakon leka. Terapija smanjuje zapreminu noćnog urina, veoma je uspešna, jer više od 30% dece prevaziđe ove probleme za vrlo kratko vreme“, ističe dr Gordana Miloševski Lomić, dečiji nefrolog iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
Česta je zabluda da se enureza ne može izlečiti ili da je ne treba lečiti jer će sama prestati. Takođe, neretko se veruje i da je enureza posledica svesne reakcije deteta, njegovog bunta ili pokušaja da izvrši pritisak na roditelje kako bi ostvarilo neki svoj cilj, što je još jedna od veoma ozbiljnih zabluda zbog koje roditelji čak pribegavaju i kažnjavanju deteta.
Ovo najbolje ilustruje podatak da veliki procenat zlostavljane dece školskog uzrasta čine upravo deca sa enurezom. Zaboravlja se i da enureza nije problem samo deteta. To je problem cele porodice i često razlog za poremećaj odnosa razmevanja i harmonije u porodici što dodatno ima nepovoljan uticaj na razvoj ličnosti deteta.
„Mi se trudimo da podržimo roditelje zato što nije lako svaku noć ustajati nekoliko puta, menjati posteljinu, što može da bude jako naporno. Ljudi su zauzeti, mnogo je stresa, a ovaj problem remeti funkcionisanje i kvalitet života cele porodice, pa se trudimo da ih podržimo. Što se dece tiče, što su deca starija ona više vole da ostanu nasamo sa psihologom, da se povere, nekada se isplaču. Znači im da će neko otvoreno o tome razgovarati sa njima, tako da starija deca, adolescenti vole da ostanu nasamo da uspostave odnos poverenja i da dobiju odgovore na neka pitanja koja ih muče. Važno je istaći da kažnjavanje ne dolazi u obzir, jer ono neće imati nikakvog efekta s obzirom na to da je ovo nevoljna radnja. Kažnjavanje nije opcija, već je veoma važno razgovarati sa detetom, normalizovati problem, imati beskrajno strpljenja, jer nikome nije lako, a najteže je tom detetu“, objašnjava Irena Korićanac, psiholog iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
Izvor: aska.rs