Bez obzira kojom zemljom sveta prolazili, radost majčinstva je univerzalno osećanje. Međutim, uslovi u kojima žene podižu svoju decu veoma je različit od zemlje do zemlje, kako pokazuje trinaesti godišnji indeks majki organizacije Save the Children objavljen 8 maja 2012.godine.
Gde je najbolje biti majka?
Ovim istraživanjem je ispitano ukupno 165 zemalja. Na vrhu rang liste je, kao i prošle godine, Norveška, koju prate Island i Švedska. Prvih 10 zemalja dobilo je veoma visoke ocene zdravlja majki i dece, njihovog nivoa obrazovanja i ekonomskog statusa. Potpuno suprotna slika je u 10 zemalja koje su na dnu rang liste i koje imaju loše rezultate u svim ispitanim kategorijama. Na poslednjem mestu se nalazi Niger, pre svega zbog regionalne krize sa hranom.
Od zemalja iz regiona najbolje je rangirana Slovenija koja je zauzela zavidno 13.mesto. Iza nje je Hrvatska na 29., Srbija na 36., Bosna i Hercegovina na 40. i Makedonija na 42.
Dva problema: neuhranjenost i gojaznost
Pored svega navedenog, izveštaj opširno govori i o ishrani najmlađih naglašavajući da je jedno od četvoro dece u svetu hronično neuhranjeno ili zakržljalo. Zbog slabog pristupa odgovarajućim hranljivim sastojcima ova deca imaju nedovljno razvijen mozak i telo. Prema izveštaju, neuhranjenost ubija čak 2,6 miliona dece i 100.000 majki godišnje dok se milioni bore sa fizičkim i mentalnim oštećenjima kao posledicom zakržljalosti. U nekim delovima sveta, poput Avganistana, Burundija i Jemena, stopa zakržljalosti je čak 60 odsto.
Među razvijenim zemljama najviša stopa gojaznosti je u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji i Srbiji – oko 20 i više odsto.
Osim neuhranjenosti naglašava se i problem gojaznosti koji je prisutan kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, pogađajući uvek siromašne slojeve stanovništva koji se najlošije hrane. Ljudi sa malim primanjima konzumiraju više masti, mesa i šećera dok oni sa višim primanjima jedu više voća i povrća. Deca koja nisu dobijala majčino mleko su pod najvećim rizikom od gojaznosti jer dojenje do najmanje 6.meseca života predstavlja važan zaštitni faktor. Među razvijenim zemljama najviša stopa gojaznosti je u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji i Srbiji – oko 20 i više odsto.
Kako rešiti neuhranjenost?
Od šest ključnih rešenja za borbu protiv neuhranjenosti koje nudi izveštaj jedan od najjeftinijih i najefikasnijih jeste redovno dojenje novorođenčadi. Samo dojilje mogu da spasu skoro1 milion života. Među razvijenim zemljama najnepovoljnija sredina za majke koje žele da doje je u SAD. Na prvom mestu je Norveška a na drugom Slovenija. Najvažnije preporuke za borbu protiv neuhranjenosti su, osim dojenja, i ulaganja u obuku zdravstvenih radnika, ulaganja u obrazovanje devojčica, održavanje higijene i dopuna obroka gvožđem, cinkom i vitaminom A.
Brojevi ne govore sve
U Norveškoj 42 odsto parlamenta zauzimaju žene, tipična norvežanka će se školovati 18 godina i imati šansu da dočeka 83.godinu. U Nigeru devojčice idu šu školu 4 godine i mogu da računaju da dožive 56.godinu života. Svaka majka u Nigeru će izgubiti dete.
Podaci su u izveštaju predstavljeni uvek na nacionalnom nivou i ne treba zaboraviti da uslovi mogu značajno da variraju od proseka. Udaljene seoske sredine obično raspolažu sa mnogo manje usluga od gradskih i prisustvo kriminala takođe ima veliki uticaj na stanje majki i dece, ugrožavajući obično samo delove populacije, potpuno disproporcionalno. Ovakvi podaci su sakriveni prosecima. Razlika između najbolje rangirane Norveške i Nigera na kraju liste je ogromna. U Norveškoj je profesionalno zdravstveno lice prisutno na svakom porođaju, dok je u Nigeru to slučaj sa 1 od svaka 3 porođaja. U Norveškoj 42 odsto parlamenta zauzimaju žene, u Nigeru 13 odsto. Tipična norvežanka će se školovati 18 godina i imati šansu da dočeka 83.godinu. U suprotnom, u Nigeru devojčice idu šu školu 4 godine i mogu da računaju da dožive 56.godinu života. Svaka majka u Nigeru će izgubiti dete.
Moderna kontracepcija
Još jedno važno pitanje koje istražuje Indeks je i korišćenje moderne kontracepcije od strane žena. Ovaj procenat dosta varira u razvijenim zemljama gde može da pređe 80 odsto, kao u Norveškoj, Portugalu i Velikoj Britaniji, dok je u zemljama regiona ona veoma niska. 19 odsto u Srbiji, 10 u Makedoniji i 11 u Bosni i Hercegovini. Žene u Sloveniji su najzaštićenije u regionu jer više od 60 odsto njih koristi moderna kontraceptivna sredstva.
Rezultati jasno pokazuju da je majkama neophodno dati podršku i edukaciju radi poboljšanja kvaliteta života njih, njihove dece i generacija koje dolaze.
Izvor: www.savethechildren.org – State of the Wold’s Mothers Report 2012
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.