Da li glava može da se ulegne ako beba stalno spava na istoj strani?, Zašto je vitamin A izbačen iz AD kapi za bebe pa se daje samo vitamin D?, Da li bebama bušiti uši?, Kada je potrebno uraditi prvu kontrolnu krvnu sliku kod bebe?
Za vas smo izdvojili odgovore pedijatara sa sajta www.mojpedijatar.co.rs na ova i još neka česta pitanja novih mama. Proverite njihove savete u ovom kratkom slajdu:
Beba spava uvek na istoj strani
Da li glava može da ulegne ako beba stalno spava na istoj strani? Ne može!
Kosti glave kod zdrave bebe su ipak dovoljno čvrste, tako da se oblik glavice neće promeniti ako beba spava na jednoj strani. Ipak, to ne znači da beba zaista treba da stalno spava na jednoj strani. Jer, to nije dobro za razvoj mišića vrata, ali i leđa, pa je poželjno navići bebu da «menja stranu» tokom spavanja. To je, možda, jednostavno postići tokom prvih par meseci bebinog života. Ali, kada beba ojača, ona će biti gospodar svog kreveca i spavaće onako kako želi.
Vitamin D i beba
Zašto je vitamin A izbačen iz AD kapi za bebe pa se daje samo vitamin D?
Pokazalo se da nema potrebe za davanjem vitamina A bebama, i da čak u nekim slučajevima može doći do predoziranja i hipervitaminoze. Ako se poštuju savremeni principi uvođenja nemlečne hrane, beba u drugoj polovini prve godine života dobija sasvim dovoljno beta karotena tj. provitamina A.
Osip od vrućine
Da li je moguće da beba posle samo pet dana u kući ima “osip od vrućine” Naravno da je moguće!
Bebe imaju relativno malo znojnih žlezda na koži (daleko manje od starije dece i odraslih). Kada se beba pretopli, znojne žlezde luče više znoja da bi rashladile bebu i usled velikog napora postanu crvene, u vidu osipa. Kada se beba rashladi, osip prvo bledi, pa postepeno nestaje. Ako se na vreme prepozna problem i beba se više ne pretopljava, osip se neće ponovo javiti.
Bušenje ušiju bebama
Da li bebama bušiti uši? Da li je bezbedno? Da li je bolje to uraditi odmah po rodjenju ili odložiti za neko kasnije vreme?
Ovo je česta dilema kod roditelja koji žele da ulepšaju svoje princeze. Neki smatraju što pre to bolje, a šta kažu lekari: Ne bušite bebama uši, to stvarno nije preporučljivo iz mnogo razloga, a lako je razumeti da bebama NE TREBA strano telo na resici, pa makar bilo i od najplemenitijih materijala. Ušna školjka se formira skoro celog detinjstva. Pored toga za očekivati je da će beba dirati svoje uši i time lako može da izazove infekciju, kao što može da se javi i alergijska reakcija na metal. Naš predlog je da odložite “bušenje” sve dok možete, a najbolje do vremena kada će beba postati dovoljno velika da se sa Vama o tome posavetuje, a tada je i najsigurnije da će rupice stajati simetrično, a samim tim i nakit koji nosi.
Kada beba fiksira pogled?
Do kada beba najkasnije treba da fiksira pogled?
“Fiksacija” pogleda je veoma složen neurološki proces koji zavisi od dve važne “faze”. Prva se odigrava u mozgu i nervima koji regulišu pokrete očnih jabučica, a druga se dešava na nivou mišića – pokretača, koji su izvršioci naredbi iz moždanih centara. Sve zavisi od vidnog polja, i kretanja predmeta i osoba u bebinoj okolini, jer su oni stimulus za sinhronizaciju kretanja očnih jabučica. Zato treba vremena da sve ovo “legne” na svoje mesto pa bebe retko “fiksiraju” pogled dok duboko ne zagaze u drugu polovinu prve godine života. Kod neke dece ovaj proces normalno malo kasni, pa nije retko da se poptpuna kontrola pogleda kompletira i u drugoj godini života. Ako roditelji kod bebe starije od 8 meseci primete da jedno oko stalno “kasni” ili “beži” kada dete gleda treba da se posavetuju sa pedijatrom koji prati dete. Relativno jednostavan pregled pedijatra može da reši problem i da odgovori na pitanje da li oftalmolog (koji se bavi decom) treba da vidi dete.
Bebina krvna slika
Kada je potrebno uraditi prvu kontrolnu krvnu sliku kod bebe?
Kada je beba zdrava, lepo napreduje i uobičajeno se ponaša nema potrebe da se radi krvna slika u prvih šest meseci života. Potom se obavlja redovni sistematski pregled, pa pedijatar odeđuje da li treba uraditi krvnu sliku ili ne. Oko šetog meseca se dešava normalni, fiziološki, pad hemoglobina pa većina pedijatara proveri njegov nivo tako što se uradi krvna slika. Ako beba ima kliničke znake anemije ili malokrvnosti krvna slika je obavezna, ako nema ne mora ni da se radi sa šest meseci. Potpuno je drugačija situacija kada se beba razboli – tada se krvna slika radi u dijagnostičke svrhe, da bi pomogla pedijatru u postavljanju dijagnoze i određivanju terapije.