Model dobre mame
To je majka koja pre svega bezuslovno voli svoje dete. Od samog rođenja – upoznaje, podržava, ohrabruje… Ne nameće detetu vlastite potrebe na štetu dečijih potreba. Ne uznemirava je povremena dečija agresivnost, niti se oseća ugroženo dečijom individualnošću i nezavisnošću. Ne zahteva da njeno dete neprestano pokušava da je zadovolji. Može da razume da dete može da ima i pozitivna i negativna osećanja prema njoj. Ali istovremeno može da toleriše svoja vlastita osećanja prema detetu i sebi oprašta zbog povremenih majčinskih omaški. Daje dozvolu za različitost, samostalnost. Uvek je tu kada je detetu potrebna, ali podstiče autonomnost pomažući detetu, tj. ćerki da pronađe nove izbore. Iako su ovo neke opšte preporuke i preduslovi, na žalost, svako od nas je ograničen sopstvenim individualnim iskustvom i zadatak nam je da se trudimo da se što više "dobacimo" do ovih preporuka.
Tipovi "nedovoljno dobrih" majki
1. Otirač
Ovo je majka koja je toliko slaba i pasivna ili potčinjena i zavisna da se o njoj mora brinuti. U potpunosti je orijentisana na porodicu bez ličnih interesovanja i vremena za sopstvene potrebe. Postoji samo kao produžetak potreba članova svoje porodice. Često zbog svoje potčinjenosti bira dominantne partnere. Izbegavaju sukobe ili se trude da budu mirotvorci u porodičnim svađama. Imaju nedostatak samopouzdanja i često se čini da će ih najmanja teškoća slomiti, ali to se retko dešava. Kada izgube partnera veoma su tužne i zavisne od svoje dece, a posebno od ćerki. Ovaj tip majki je bio produkt patrijarhalnog društva u kome su uloge bila jasno podeljene i u kojoj je profesionalna promocija žena bila kulturološki obezvređivana ilionemogućavana.
2. Kritičarka
„Kritičarka“ je majka koja kritikama kontroliše svoju decu ili ćerke. To je obično dominantna ličnost, pričljiva, bučna, puna energije koja ima mišljenje o svemu i svačemu iako ono može biti nezasnovano na stvarnom znanju i obrazovanju. Centar majčinih kritika su deca kojoj se nalaze mane, nedostaci, greške. Često iza majke tipa kritičara stoji nesigurna osoba koja želi da bude prihvaćena i voljena, ali se boji da to prizna kao i da ta njena želja neće biti ostvarena. Ako ima više dece, majka "kritičarka" ima običaj da ih međusobno huška jedne na druge, bilo otvoreno bilo indirektno, razvijajući rivalitet među njima ili ogovarajući jednog pred drugim detetom. Kada ćerka ode iz primarne porodice, bilo tako što se uda, bilo što nađe posao, majka kritičarka je sklona da nastavi svoju kontrolu insistiranjem na stalnim, često svakodnevnim telefonskim razgovorima u kojima se isti obrazac odnosa nastavlja.
3. Gušiteljka
"Gušiteljka" je majka koja pokušava da se u potpunosti stopi sa svojom decom tj. ćerkom. Ovo je u našoj kulturi najčešći tip nedovoljno dobre majke i što je najgore često se pogrešno tumači kao "idealna" majka. Da bi se najbolje shvatio ovaj tip majke treba objasniti osnovu njenog shvatanja roditeljstva: "Dozvoli mi da te volim na način na koji želim i pokloniću ti svet, pod uslovom da i ti mene voliš na način na koji želim da me voliš." Ovo su majke koje pokušavaju da ostvare sve svoje ambicije i propuštene šanse kroz svoju decu. Ove majke ne daju svojoj deci da razviju nezavisnost i samostalnost i da se normalno emotivno razvijaju, jer one u stvari najbolje znaju kako se njihova deca osećaju ili kako bi trebalo da se osećaju.
5. Osvetnica
"Osvetnica" je majka koja svoje dete/cu kontroliše strahom. Ove majke je lako prepoznati čak i na ulici: one udaraju, vređaju, vrište na svoju decu i šikaniraju ih na čitav niz drugih raznih načina. Arsenal je veliki. Uvek kada je u pitanju neki vid neposlušnosti ili neko ponašanje koje one tumače kao neposlušnost. Obično biraju partnere koji se povlače iz roditeljstva, bilo zato što su po svojoj prirodi pasivni i nezainteresovani ili zato što je nemoguće suprotstaviti joj se u bilo čemu, čak i iz uloge partnera. Najčešće reakcija koju kod svoje dece proizvode je strah i potreba da pobegnu iz tog odnosa i-ili porodice što pre je to moguće.
6. Begunac
"Begunac" je majka koja napušta svoju decu, odlaskom ili smrću. Takođe može da ih odbacuje kroz bolest (mentalnu ili fizičku) ili ćutnju. U ovaj tip majke spadaju i osobe koje ne mogu da se emotivno vežu, jer je za njih roditeljstvo suviše teška uloga ili zato što nema dovoljno tzv. "emocionalnog štofa" za to (uzrok je najčešće traumatično iskustvo iz sopstvene porodice). Pošto tada deci, tj. ćerkama nedostaje pozitivan model majčinstva kao i model ženske identifikacije, majka tipa "begunca" može ozbiljno otežati stvaranje zdravog identiteta kod svojih potomaka.
Reč dve o načinima razrešavanja odnosa sa "nedovoljno dobrim"majkama
Ukoliko niste sigurni kako biste definisali ili procenili svoj odnos sa majkom predlazemo sledeću vežbu. Nacrtajte dva kruga, jedan pored drugog. U jednom napišite svoja očekivanja od majke kao dete, tj. iz uloge deteta, a u drugi upišite svoja očekivanja od majke kao odrasla osoba. Uporedite sadržaj ta dva kruga. Šta ste otkrili?
Ukoliko želite da otkrijete da li vaš odnos sa majkom "boji" vaše druge odnose, a posebno odnos sa partnerom u trećem, nezavisnom krugu napišite svoja očekivanja od partnera. Sada svoja očekivanja od majke iz pozicije odrasle osobe uporedite sa svojim očekivanjima od partnera. Primećujete li sličnosti? Mora da postoje, sem ako taj odnos nije bio preterano traumatičan ili ako majka nije bila odsutna iz vašeg života, pa je tada njenu ulogu igrala neka druga osoba. Tada ista pravila važe za tu osobu, koja je igrala ulogu majke.
"Što više idealizujemo prošlost i odbijamo da prihvatimo naše patnje iz detinjstva, sve više ih nesvesno prenosimo na sledeću generaciju" je poruka poznatog razvojnog psihologa Alis Miler koja u stvari najbolje oslikava zašto treba posvetiti posebnu pažnju svom odnosu sa majkom. Jer bolje sagledavanje i razumevanje naših majki nam omogućava razrešavanje naših osećanja prema njoj, zbog čega više nismo u opasnosti da ponavljamo iskustvo "nikada zadovoljnih " majki generaciju za generacijom, pri čemu je svaka generacija isuviše povređena da dozvoli da ljubav uđe u taj odnos.
Kao što je rekla Simon de Bovoar, ništa nikada neće moći da izbriše naše iskustvo, pobeda se sastoji u izboru da se ne bude žrtva prošlosti već da se svaka nova generacija izbori za što bolju budućnost.
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama. www.psihokomunikacije.com