Zbog tog svog statusa “večne bebe” najmlađa deca su posebni članovi svoje porodice na način na koji najstariji i srednji red rođenja nikada nisu. Oni dobijaju jako puno pažnje jer se svi u porodici uključuju u njihovu brigu i negu. Mogu ih čak tretirati u okviru porodice kao kućnog ljubimca ili porodičnu maskotu.
Roditelji su najopušteniji u svojoj roditeljskoj ulozi u odnosu sa najmlađom decom. Više ne paniče oko svake sitnice i nisu anksiozni oko toga da li su dobri roditelji. Tolerantniji su prema greškama najmlađe dece i manje pritiska vrše na dete da što brže nauči da hoda, govori, itd. Iako im je najstarije dete i dalje izvor ponosa, najmlađe im je izvor zadovoljstva. U mnogim istraživanjima roditelji smatraju da je najlakše bilo odgajati najmlađe dete i da je ono bilo najzabavnije od svih.
Iako se najmlađoj deci dosta popušta i udovoljava od strane roditelja, ona obično nisu razmažena na negativan način. Jednostavno nauče da očekuju dobre stvari od života, pa su u skladu s tim optimisti i hedonisti. Najmlađa deca često očekuju i dobijaju pomoć od drugih ljudi, čak i kada ih ne pitaju. To postižu jednostavno time što izgledaju bespomoćno i ljudi trče da im pomažu. Ne moraju previše da se sami trude.
Najmlađa deca se obično mnogo manje fizički ili psihički kažnjavaju, posebno ako ima više starije dece. Nasuprot najstarijoj deci obično ih više kažnjava majka a ne otac.
Najstarija deca zbog toga često smatraju da njihovi najmlađi braća ili sestra mogu da se provuku sa svakakvim ponašanjem. Zbog toga “pravila” imaju manje značaja za ovaj red rođenja. Čak i kada odrastu, smatraju da su pravila stvorena za druge ljude a ne za njih. Skloni su da krše socijalne norme ponašanja.
Najmlađi su takođe skloni da budu manje disciplinovani u sopstvenom ličnom životu, i skloni su da odlažu izvršavanje potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane dogovore i sastanke.
Uprkos tome, najmlađa deca često ostaju zavisna od drugih ljudi celog svog života. Često biraju starije partnere, a onda se bore protiv njihove kontrole. Najmlađa deca mogu na primer tražiti savet stručnjaka a kada ga dobiju mogu mu se suprotstavljati.
Ukoliko se u porodici preterivalo sa pažnjom prema najmlađem detetu, ono može imati nerealna očekivanja od drugih ljudi i života, tj. mogu očekivati da se svi prema njima ponašaju na identičan način kao njihova porodica. Takođe mogu biti kasnije u životu osetljivi u pogledu načina tretiranja, a i mogu smatrati da su uskraćeni za privilegije i slobodu koju imaju njihovi starija braća i sestre koje oni takođe žele. Ako su stalno nasleđivali odeću i obuću od starije dece može im postati jako važno da imaju kvalitetnu garderobu i sjajne igračke za odrasle (npr. automobil).
Najmlađa deca, zahvaljujući svom redu rođenja, brzo nauče da nije uvek najefikasnije biti agresivan da bi ostvario ono što se želi. Često razvijaju ponašanje koje u osnovi sadrži manipulaciju u cilju dobijanja željenog, bilo tako što se dure ili što su šarmantni, a ponekad ne prezaju ni od prevara.
Ako su odrastala u srećnim porodicama, najmlađa deca će biti najveselija, najrazigranija i sa najviše samopouzdanja. Obično će razviti avanturistički životni stil i biće otvoreni za novine.
Saveti za odgajanje najmlađeg deteta
Ohrabrite svoje najmlađe dete da bude više nezavisno, promišljeno i samodovoljno. Uključite ga u proces donošenja odluka. Hvalite njihove sitne uspehe baš kao što ste to radili sa svojim najstarijim detetom. Pobrinite se da vaše najmlađe dete ima nove stvari, bez obzira da li je to garderoba ili igračke. Ne dozvolite da starija deca dominiraju ili previše zadirkuju najmlađe.
- Počnite rano da čitate svom najmlađem detetu i ohrabrite ga u intelektualnom razvoju.
- Nemojte pretpostaviti da je najmlađe dete suviše malo ili nezrelo da zaista bude od pomoći. Dajte mu odgovarajući deo kućnih obaveza.
- Nikada ne poredite najmlađe dete sa starijom decom. Imajte na umu da su njegovi kvaliteti više povezani sa redom rođenja a ne sa urođenim osobinama.
Oduprite se iskušenju da vežete svoje najmlađe dete za sebe iz straha da ćete ostati sami. Roditelji u Evropi imaju sklonosti da kažu za svoju najmlađu decu: ”Ovo je za moju starost”, misleći da će ono ostati kod kuće, bez sopstvene porodice i da će se brinuti o ostarelim roditeljima.
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama.
POVEZANI TEKSTOVI:
Najstariji i najmudriji: najstarija deca u porodici
Jedini i jedinstveni: jedinčići