Mama Jelena nam je pisala o njenom svakodnevnom problemu u obližnjem parkiću sa sinčićem od 3 godine tražeći savet. Pročitajte o čemu se radi pa nam kažite da li ste se vi našli u sličnoj situaciji i kako ste postupili. Ona kaže:
|
“Oduvek sam volela dečija igrališta i jedva čekala da mi dete poraste da može da ide da se igra sa drugom decom i stekne prve drugare. Ali, izgleda da igrališta jednostavno nisu što su nekada bila …. Ili deca nisu kao nekad … ili možda roditelji? Ne bih znala, ali problem je sledeći.
Ceo komšiluk ide u isti parkić i uvek srećemo istu decu (i iste mame) ali problem nastane skoro odmah. Moje dete ponese igračke sa sobom (kamiončić, bager ili loptu) drugo dete protrči , gurne ga, otme igračku i ode. Moj mali naravno ostane da plače. Ja obično ne reagujem odmah jer želim da vidim kako će dete da se snađe, do sad sam dala par uputstava tipa idi traži ono što je tvoje i video se napredak … do juče. Juče, isti park isti problem, kad moj mali poče da plače priđe mu druga mama i pomazi ga po glavi i kaže “nemoj da brineš, vratiće ti on igračku pa ti umeš da daš igračke drugoj deci, jel tako. To je lepo.” !!! Mooolim?? Od kada su “otimanje” i “davanje” postali ista stvar?
Otimanje, po meni, spada u neprihvatljivo ponašanje i sasvim je pogrešno izjednačavati ga sa normalnom igrom. A ovakve stvari se dešavaju stalno. Roditelji agresivnije dece svaku stvar (bilo da se radi o otimanju, udaranju ili šutiranju) svode na jednostavno izvinjenje (koje dete ponavlja za roditeljem), pravdanje detetovog ponašanja i doviđenja. Najviše volim situaciju u kojoj roditelj kaže “pa oni su deca, ne treba se mešati, njihov konflikt treba da reše sami”. Ali, kako da ga reše sami? Gde su naučili kako da ga reše? Ni mi veliki ne znamo da rešavamo konflikte a kamoli oni. Šta treba da kaže moj mali: “ej ortak to je moja igračka ja se sad igram vrati se posle”?. Mogu lako da razumem roditelje jače i agresivnije dece, njima ova teorija savršeno odgovara. Njihovo dete će svakako da pobedi.
Znam i one koji kažu da je za neku decu otimanje igračaka način pokazivanja da žele interakciju sa drugim detetom, da je to samo faza i da će da prođe. Ali opet se vraćam na isto, šta da radi moje dete u svemu tome? Ono nije nečije zamorče da bi čekalo da faza 1 prođe.
Ja ću sledeći put sigurno odmah reagovati jer mi je svega preko glave i ne zanimaju mali agresivci i kradljivci igračaka. Isto tako mislim da bi i mame malih otimača trebale da reaguju kada vide da njihovo dete radi nešto što ne treba. Ali izgleda da su roditelji agresivaca srećni što imaju male monstrume koji znaju da dobiju ono što žele. “
|
Kako biste vi reagovali u ovakvoj situaciji u kojoj vaše dete konstantno napadaju? Šta biste radili da je vaše dete napadač?
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.