Ali koliko nas zaista zastane i zapita se: “Šta zaista znači želeti najbolje za svoje dete”?
Možemo li da preispitamo svoje vrednosti i ciljeve za našu decu bez straha šta će drugi reći ili misliti, ili šta će se desiti našoj deci u budućnosti ako mi ne budemo uspešni u svojoj ulozi? Mnoštvo strahova i briga koje roditelji osećaju ih onemogućava da čuju glas svoje intuicije ili čak glas “zdravog razuma” koji pouzdano postoje u većini nas i koje čak vrlo uspešno možemo koristiti u svojim drugim životnim ulogama (na primer, na poslu ili sa prijateljima). Da bismo uspeli da čujemo sopstveni “glas razuma” u ulozi roditelja moramo da napravimo korak nazad da bismo ispitali svoje nesigurnosti i strahove, čime se eliminiše njihov zamagljujući efekat.
A kada je reč o našoj deci takođe moramo posebno voditi računa da ne pomešamo završni proizvod sa procesom. Na primer, dobre ocene u školi su važne ali je važnije naučiti dete da naporno radi i da razmišlja nezavisno. Ako svojoj deci pružimo bogatstvo iskustava ali im ne pružimo vreme u kome će se mučiti, biti frustrirano ili neuspešno, najverovatnije neće biti u stanju da svoje talente iskoriste u životu. Naš cilj je da im pomognemo da postanu samosvojna i sigurna u sebe, da razmišljaju i maštaju, kao i da svoje zamisli sprovedu u dela. Da bi to mogla da postignu ona moraju da imaju situacije u kojima će eksperimentisati, u kojima će im biti dosadno, u kojima će vežbati svoje ideje i pokušavati da ih sprovedu u delo, ponekad neuspešno.
Najvredniji savet roditeljima po tom pitanju je činite za svoju decu manje a ne više, kada je u pitanju njihov razvoj. Šta konkretno to znači? Naš zadatak kao roditelja je da postavimo parametre i u mnogim slučajevima granice i ograničenja za dečije ponašanje, a ne da “fino podešavamo” svaki njihov pokret. Takođe naš zadatak je da ih volimo i brinemo o njima, jer će se jedino tako osećati sigurni kada su prepušteni sami sebi, a ne da budemo njihovi menadžeri, organizatori, socijalne sekretarice ili zaštitnici.
Kao psiholog, u svom radu sa roditeljima koji žele da unaprede svoje roditeljske veštine ili me konsultuju u vezi konkretnih problema sa svojom decom, često savetujem sledeću jednostavnu tehniku. Zastanite za trenutak i u konkretnoj situaciji u kojoj ste zbunjeni postavite sebi pitanje: “Ima li ovo smisla?” Mnogi roditelji su otkrili da je to dovoljno da dobiju jasniju perspektivu i ideju šta im je činiti, drugim rečima da im ovo pitanje omogućava da se povežu sa “glasom razuma” u sebi koji im pomaže da zauzmu ispravni kurs u svojoj roditeljskoj buri tj. krizi.
Nikada nije naodmet ponoviti nešto što svi roditelji znaju, ali u odsutnim trenucima zaborave – roditeljstvo je iscrpljujuće. Ima li roditelja koji nisu doživeli brojne situacije u kojima su ostali budni zbog svog deteta do 3 sata ujutru da bi već u sedam otišli na posao? Da bismo održali našu ravnotežu ili čak zdravlje moramo biti dobro osnaženi za taj zadatak. Dakle, za roditeljstvo nam treba izdržljivost i to nikada ne smemo zaboraviti.
Iako metafora nije originalna ipak je u potpunosti tačna: Roditeljstvo je maratonska trka a ne sprint na 200 metara. Cilj je udaljen 18 godina ako ne i više, bar u današnje vreme. Potrebno je puno energije da bi se održala odgovarajuća brzina iz dana u dan, iz godine u godinu. Zato je potrebno pripremiti se, raditi na svojoj izdržljivosti, naučiti tehnike uštede energije u toku samog trčanja i biti svestan da će biti boljih i lošijih dana. Ali jedino je važno: proći kroz cilj i to je uspeh sam po sebi. Nemojmo zaboraviti da niko nije savršen. Nema osobe koja može da se nađe svojoj deci 100%, ali ako budemo tu za njih četiri puta od pet situacija, to je veliki razlog za zadovoljstvo.
Moramo biti realistični, kada povremeno posustanemo i pustimo ih u naš krevet nakon noćne more ili im odobrimo molbu za dodatnih sat i po sa drugarima ili za video igricom, to je sastavni deo lošijih dana u našoj maratonskoj trci roditeljstva.
Šta po vama znači “želeti najbolje za svoje dete”?
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama. www.psihokomunikacije. com