„U Domovima zdravlja širom Srbije ovog proleća počeli su da niču „bioskopi“ namenjeni deci koja čekaju na lekarske preglede. Na prvi pogled, ideja da se deci ispuni vreme provedeno po čekaonicama zabavnim sadržajima, deluje kao još jedan korak ka kvalitetnijoj zdravstvenoj usluzi…“ Ovako piše Jovana Papan na svom sajtu Detinjarije.com o novom fenomenu: TV-u u čekaonicama kod doktora. Pročitajte šta kaže i recite nam šta vi mislite na ovu temu.
Moram reći da nisam nimalo raspamećena ovom akcijom. Ono što je meni prvo palo na pamet jeste da je još jedan prostor namenjen deci okupiran od strane medija.
Zagađeno detinjstvo
Kao što verovatno uviđate svaki put kada pokušate da se izborite za pažnju svoje dece, savremeno detinjstvo je ionako previše „zagađeno“ medijskim sadržajima i tehnologijom, i roditeljima je sve teže da pronađu mesto na kome njihovu decu ne vrebaju ekrani, spremni da ih momentalno usisaju u „matriks“. Ako ih pošaljete na igralište – okupiće se oko mobilnog telefona; kod drugara će visiti na Fejsbuku;rođendani u igraonicama provode se za Plejstejšnom, i jedino još u svojoj kući možete koliko-toliko situaciju da držite pod kontrolom, i to samo ako se ponašate kao težak baksuz koji kao Kerber čuva dugmiće i tipke svih vrsta izvan domašaja dečijih prstića.
Dosada je super
Elem, to legendarno gubljenje vremena ispred ambulanti, čekajući Dr. Godoa, zapravo može biti i svojevrstan dobitak. Kao i svaki roditelj, provela sam sa svojom decom tokom ovih godina mnogo sati po raznim čekaonicama, nekad zbog gužve, nekad zbog tuđe greške, sporosti, nemara.. Šta god bio razlog, nismo nimalo loše proveli sve to vreme. Jer, “smaranje” po čekaonicama , imajući u vidu današnji tempo života, jedna je od retkih prilika da sa decom malo ozbiljnije komunicirate! U svim drugim situacijama, ispreče se obaveze ili vam druge stvari odvlače pažnju. Ovde ste upućeni jedni na druge i odjednom svašta nešto, što ranije nije moglo i za šta nikad nije bilo prilike – može.
Čekaonica učionica
Po čekaonicama sam, bez mnogo truda, i, u neku ruku, bez imalo uloženog vremena, svoju decu naučila sabiranju i oduzimanju davno pre školske klupe. Dok smo čamili ispred vrata laboratorija, očnih kabineta, soba za inhalacije, stizala sam da primetim i ono što bih inače propustila, pa sam neumorno i neumoljivo ispravljala svako pogrešno izgovoreno slovo, da bismo na kraju uspešno uspeli da izbegnemo neko buduće čekanje ispred ordinacija logopeda. Igrali smo se i raznih igara, pogađanja, mozgalica, zagonetki, i na razne druge načine koristili to poklonjeno vreme oslobođeno drugih obaveza, drugih ljudi, ekrana i ostalih ometajućih faktora koji danas bombarduju sa svih strana.
Nekom dar s neba…
Naravno, svako bira kako će da provodi vreme sa svojom decom, i onaj roditelj koji želi da ovo čekanje iskoristi da malo „odbleji“, odigra još jedan sudoku na mobilnom ili proćaska sa drugim roditeljima o tome koja je učiteljica u lokalnoj školi dobra za njegovo dete koje, eto čuda, nema pojma sa računanjem, sasvim je slobodan da klincima tutne u ruke neke od spravica za „sedativizaciju“ mladih naraštaja. Najzad, svako od nas bar ponekad nije ni za šta, pa ni za druženje sa sopstvenom decom…
…nekom kazna
Problem je što sada te spravice prerastaju u spravetine po zidovima čekaonica – uvek uključene ekrane spremne da uspešno otklone svaku opasnost od razgovora, druženja, razmišljanja. A odlazak kod lekara baš i nije nešto što možete da izbegnete, pa sedativizacija dece televizijom više nije stvar izbora, već deo standardne zdravstvene usluge. Takoređi na recept… Što znači da ako sasvim slučajno ne želite da vaše dete, uz uput ili vakcinu dobije i naprasnu želju da postane Ben ten ili Atomik Beti, morate ozbiljno da počnete da razmišljate o izučavanju lekovitog bilja i praktikovanju alternativne medicine. Bićete mirni neko vreme, bar do neke buduće genijalne akcije uvođenja tv-ekrana – zašto da ne – u dečije sobe…
|
O autoru: Jovana Papan već godinama svojim člancima i kolumnama komentariše i analizira razne važne i manje važne roditeljske (i druge) teme. Pisala je ili još piše za časopise Mama, Roditelj & dete, Trudnoća, Nova srpska politička misao, NIN. Radila je kao urednik u časopisima Nova srpska politička misao i Roditelj & dete. Glavni je urednik sajta Detinjarije.com. |
Kako vi provodite vreme čekajući doktora? Šta mislite o TV-u u čekaonici?