Pismo mojoj lepoj, lepoj ćerci

Draga Helena,

Jednog dana, kada si ti još bila beba, tetka Tina i ja smo te gnjavile celu. Na kraju krajeva, šta ima lepše od ljubljenja bebe – te nežne, savršene kože, tih debeljuškastih krofnica, sve te ljubavi koja izbija iz njih? Poljupci i poljupci i još poljubaca. „Sad joj dajemo više poljubaca da može da ih čuva za vremena u životu u kojima možda neće imati toliko poljubaca,“ rekla je Tina. I to je bilo tačno.

Sada imaš skoro 5 godina i retko mi dopuštaš da te ljubim kao ranije. Ali, kao što znaš, ja volim svakog dana da ti kažem da si lepa – iz istog razloga. Helena, nadam se da ćeš ovo čitati i kad budeš imala 14, i 24, i 44 i 84 godine. Moraš da znaš da si lepa. Jer jesi.

Jednom sam bila u vezi sa muškarcem koji mi je stavio do znanja da misli da ja nisam lepa. Kada smo se tek upoznali, rekao mi je da je njegovoj bivšoj ženi smetalo da joj tokom decenija u kojima su bili zajedno, nikada nije rekao da je lepa. „Meni jednostavno nije bila lepa,“ rekao je. „Naravno, bila je slatka. Ali ne lepa.“

Kako čudno, pomislila sam. Kako okrutno.

Od tog trenutka mi je postalo kristalno jasno da on jako malo koristi tu reč. Sa druge strane, vrlo velikodušno je koristio kada je opisivao bivše devojke ili starlete. I najmanji kompliment od ove osobe u vezi sa mojim izgledom je postao uvreda. Bilo je tu mnogo reči divljenja, ali opet svako „Slatka si danas,“ i „Baš letnje izgledaš u toj haljini,“ postalo je grozan podsetnik da ja zapravo nisam bila lepa.

Sada vidim da nije bio u pravu.

Helena, evo šta treba da znaš: do današnjeg dana u sebi nosim sramotu zbog dve stvari u vezi sa ovim poglavljem u mom životu:

1. Počela sam da se osećam ružnom. Niko drugi nije dozvolio da se to desi osim mene same. Ali ja jesam.
2. Ostala sam sa njim.

Helena, u tvom životu ćeš upoznati mnoge muškarce, i nekima od njih uopšte nećeš biti lepa. I možda njima i nisi – i to je sasvim u redu! Koga briga ako im se ne sviđa kako izgledaš? Takve stvari nisu ništa drugo do stvar ukusa. Ali, reći ću ti nešto – ti si tako, tako lepa. Ne radi se o tvojim velikim braon očima, znatiželjnim braon očima, tim neverovatnim očima uokvirenim veličanstvenim obrvama i neverovatnim trepavicama. Nisi lepa zbog tvog poletnog osmeha, besprekorne kože ili tog elegantnog, misteriznog trougla malih mladeža koji sijaju na tvom licu.

Ne, ti si lepa zbog te stvari – te savršene stvari u tebi. To je ona ista stvar koju se nalazi i u tvom bratu, i u pahuljama, i kada se ti i tvoji drugari smejete na igralištu, ili kada je jutro mirno na trenutak i mi vidimo roze i plave oblake iznad grada. Ona je i u meni. To je nešto veće od tebe i mene. Bog? Ljubav? Univerzum? Sve te stvari – i druge stvari. Stvari koje se ne mogu opisati rečima.

I kada ti neki muškarac stavi do znanja da “ne, izvini, stvarno si super i sve, ali nisi lepa”, treba da znaš da to nema nikakve veze sa tobom. Nikakve. To ima veze sa tim muškarcem jer on ne može da vidi. A zato što ti jesi lepa bićeš ljubazna prema njemu – jer u svoj svojoj lepoti imaćeš i ljubaznosti i ljubavi za deljenje.

A onda ćeš otići.

I naći ćeš nekog drugog, ili ćeš biti sama. Ali bez obzira šta se desilo, nadam se da ćeš uvek znati – bez napora i nesvesno – da si ti lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa, lepa.

Uz svu moju ljubav i više od toga,

Mamica