Po svom prirodnom saznanju, mnogi antički narodi povezivali su tkanje, pletenje kićanki i vezivanje čvorova s razvojem uma i mudrosti. U srednjem veku, pletenje se razvilo kao treći zanat koji je zauzeo svoje mesto pored tkanja i vitičenja. Iako se poreklo pletenja ne zna tačno, stare rezbarije u drvetu i srednjovekovne ilustracije u rukopisima smeštaju pojavu pletenja u Evropi otprilike u isto vreme kada su postali poznati šah i metematički pristup algebri. Značajno je da su najumnija od svih društvenih igara i najkognitivniji pristup numeričkim problemima pratili razvoj pletenja. Kao da je novi stupanj prilagođenosti ruke morao da ide rame uz rame s tek otkrivenim sposobnostima uma.
Savremena neurološka istraživanja potvrđuju da pokretljivost i spretnost finih motoričnih mišića, naročito šake, mogu da stimulišu razvoj ćelija mozga, pa otuda jačaju fizičku zasnovanost razmišljanja.
Za preterano stimulisanu, nervoznu ili hiperaktivnu decu, ritmička aktivnost pletenja može da bude način da se ona umire, da postanu svesna svojih vršnjaka i da se uključe u zajedničku aktivnost s njima i budu produktivna u isto vreme, angažujući svoju volju za podršku nečega značajnog.
Rad koji se tokom poslednjih sedamdeset pet godina odvija u stotinama škola koje rade po programu Valdorf širom sveta gde učenici prvog razreda uče da pletu pre nego što nauče da pišu ili barataju brojevima, dokazuje uspešnost u tom smislu.
Šta se događa kad se dete pripremi da plete?
Igle se drže obema rukama i svaka ruka dobija svoj zadatak. Smesta se uspostavlja raspodela rada leve i desne strane i kontrola očiju nad rukama. Od samog početka, dete uspostavlja određeni stepen kontrole nad svojom voljom. Desna igla mora da prođe kroz prilično tesno namotanu petlju pletiva na levoj igli, oko nje se namotava predivo i zateže u postupku sličnom vezivanju čvora. Samo čvrsta, kontrolisana ruka može da obavi takav zadatak, pa se budi moć koncentracije – zaista, ne postoji nijedna druga aktivnost sedmogodišnjaka ili osmogodišnjaka koja bi probudila toliki stepen pažnje kao pletenje. Ova vežba koncentracije pomaže, da upotrebimo frazu učitelja Denisa Kloceka (Dennis Klocek) da se „volja nauči da misli“.
Pomoćiće mnogo kao podrška detetovoj sposobnosti da rešava probleme na kasnijem uzrastu. Deca koja nemaju priliku da „slede liniju“ pletiva kroz međusobno isprepletane čvorove mogu imati poteškoća kad se na kasnijem uzrastu suoče sa zahtevom da slede liniju misli. Kako primećuje Džejn Hili (Jane Healy): Na primer, poznati nastavnik psihologije na jednom velikom univerzitetu na Floridi je govorio „Mene zapanjuje koliko studenata nije u stanju da poveže ideje; nisu u stanju da logički nadovežu jednu ideju na drugu …”
Da bi pravilno plelo, dete mora da broji petlje i redove. Korišćenjem više boja i različitih dužina redova (kao kod mustre četvoronožne životinje), nastavnik podstiče dete ne samo da vodi računa o brojevima, već i fleksibilnost mišljenja. Kako deca napreduju s učenjem aritmetike, nastavnici mogu da izmišljaju mustre za koje treba dva reda plave, pa četiri reda žute, pa šest redova plave boje, itd. Na ovaj način usavršava se veština brojanja na izazovan i prijatan način. Ne treba potceniti ni samopoštovanje i radost koje se u detetu rađaju zbog savladane veštine.
Da li vaše dete zna da plete?
Izvor: deteplus.rs