Dosta ljudi ima komplikovan odnos sa hranom, delom i zbog načina kako svrstavaju hranu na “dobru” i “lošu”. Slatkiši i grickalice su okarakterisane kao loša hrana, dok punovredne namirnice predstavljaju kao supernamirnice i zbog toga su dobra hrana. Neke osobe, nakon uzimanja “dobre” ili “loše” hrane, etiketiraju sebe kao dobre ili loše osobe.
Isključivo razmišljanje može da razvije osećaj stida i krivice što utiče na to kako i šta se jede. Takvo razmišljanje neretko dovodi do restrikcije “loših” namirnica, prejedanja istim tim namirnicama, pojave osećaja krivice zbog prejedanja, a potom do ponovne restrikcije. Ovaj začarani krug utiče negativno na fizičko i mentalno zdravlje što može dovesti do poremećaja u ishrani.
Istina je, da nas ni “užička komplet lepinja” a ni “vojvođanski vruć hleb sa mašću” neće učiniti lošijom ili nezdravijom osobom.
Raskidanje negativnog odnosa sa hranom nije tako jednostavno a prvi korak je svakako prepoznavanje negativnih misli u odnosu na hranu i njhovog uticaja na vašu ličnost. Umesto isključivog deljenja namirnica na “dobre” i “loše”, bilo bi dobro da se na njih gleda sa neutralnog aspekta. Naravno, ovo je lakše reći nego uraditi.
Kao mali neretko smo nagrađivani nekim slatkišem, naročito ako bi pojeli sve sa tanjira. Kao odrasli istu tu namirnicu gledamo sa podozrenjem jer je puna šećera i masti te je karakterišemo kao “lošu” namirnicu. Postavljamo pitanje sebi: “Kakve smo mi to osobe kada se u trenucima slabosti tešimo ili nagrađujemo “lošom” hranom?”
@serikov_ph via Twenty20
Stručnjaci smatraju da je dobar početak za rešavanje ovog problema, pisanje dnevnika. U većini slučajeva dnevnik je posvećen praćenju kalorija i različitih vrsta makronutrijenata. Kada je u pitanju razotkrivanje nezdravog odnosa sa hranom potrebno je zabeležiti šta je to što se pojede i kako ono utiče na vaša osećanja.
Iako možda zahteva dosta posla, ali ovakvo pisanje dnevnika predstavlja crno-beli dokaz o podsvesnom mišljenju o sebi i izboru namirnica. Kada osvestite unutrašnje poruke potrebno im je promeniti tok, a to se ne ostvaruje preko noći.
Pozitivna razmišljanja o nekom jelu su da:
-
Zadovoljava energetske potrebe (da idemo na posao, vežbamo, čitamo, viđamo se sa prijateljima)
-
Emotivno ispunjuje (obrok koji je pravio nama neko drag)
Neke namirnice su zdravije od drugih ali svaka od njih ima određenu vrednost. Nutritivno inferiornijim namirnicama se uvek može uvećati vrednost dodavanjem drugih nutritivno superiornijih namirnica.
Ukoliko neko voli viršle ili ga podsećaju na neke lepe momente, a doda povrće, integralni hleb i kiselo mleko, dobija nutritivno i emotivno zadovoljavajući obrok.
Imajte na umu da je osnova zdrave i pravilne ishrane umerenost i raznovrsnot. Ako još uvek ne možete da se oslobodite negativnih misli i razmišljanja, potražite stručnu pomoć nutricioniste.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan