Polazak deteta u školu

Foto credit: Nicholson Cartoons

Gotovo svaki roditelj pomalo strepi kako će se njegovo dete snaći, i da li je dovoljno spremno i zrelo za polazak u školu. Tako ponekad možemo čuti roditelje kako govore svojoj deci: “Videćeš kad pođeš u školu, nećeš više imati vremena za igru kao pre. Nećeš moći da se tako ponašaš u školi, tamo će te učiteljica kazniti“. Takvi i slični postupci roditelja mogu kod deteta razviti loš odnos prema školi i učitelju. Zadatak nas odraslih je upravo suprotan – da kod deteta razvijamo pozitivan odnos prema učenju i školi.

Prvi susret sa školom je, u stvari, susret s učiteljem. Učitelj se može doživeti kao bliska osoba koju dete može dotaknuti, zagrliti, koja pokazuje brigu za dete i ima nešto od roditeljske uloge. Susret s učiteljem je i susret s društvenim autoritetom i disciplinom koja je znatno drugačija od one u porodici. Učitelj je predstavnik društva koje ima određene zahteve, pa se često dete prvi put susreće sa potrebom da postupa u skladu sa zahtevima društva, a prekine ponašanje po principu zadovoljstva. Dete ulazi u organizovanu sredinu i izlaže se sistemu vrednovanja. Suočava se s odgovornošću i obavezama. Kod neke dece je to i prvo odvajanje od roditelja.

Nesporazumi i problemi su neizbežni, i u školi, i kod kuće, ali u tome ne mora biti ničeg tragičnog, jer se kroz njih sazreva. Bitno je da odnosi budu prožeti toplom emocionalnom vezom, pa će se lakše rešavati.

Kako postepeno pripremati dete za polazak u školu?

• Pričajte im o svom školovanju, anegdotama, druženju i igri s vršnjacima.
• Igrajte se “školice”. Prepustite katkad detetu ulogu učitelja.
• Igrajte se s detetom društvenih igara u kojima se uče pravila i poštuje red. Kroz takve igre dete će naučiti da prihvata pobedu i poraz. Nemojte uvek pobeđivati, ali nemojte mu stalno puštati da pobeđuje nezasluženo.
• Dajte detetu slikovnicu ili dobru i stimulativnu igračku.
• Nemojte mu braniti da se igra, rečima: “Ti si sad veliki dečko/devojčica!” Vaše dete će uskoro biti učenik, ali je još uvek dete.
• Vodite dete u bioskop, na predstavu, utakmicu ili na izlet. Tako stvarate detetovo životno iskustvo.

Radno mesto

Učenje na osnovu iskustva bilo je bitno za sve generacije, važno je i za današnju decu. Ne zaboravite da deca neprekidno uče na svakom mestu i u svako vreme. Mi smo ti koji bi trebalo da ih pripremimo za život. Za svog budućeg učenika treba naći kutak nazvan “radno mesto” gde će, u prvo vreme, dok nema knjiga, držati svoj pribor za crtanje, sveske i slikovnice. Ne kupujte školsku torbu i pribor bez deteta. Uključite i dete. Izgled, boju i slične detalje prepustite detetu da bira.

Ishrana

Svakako treba brinuti o pravilnoj i raznolikoj ishrani sa 5 do 6 obroka dnevno. Lakše je s decom koja su prošla predškolsku ustanovu i koja nisu izbirači. Vodite računa da porodica barem jedan obrok u danu pojede zajedno za stolom.

Spavanje

Odmorno dete brže i lakše uči. Sedmogodišnjaku treba oko 10 sati sna dnevno. Dete treba navikavati na raniji odlazak na spavanje i ranije jutarnje ustajanje. Dobro je ustati dovoljno rano kako bi se dete bez žurbe i napetosti spremilo na odlazak u školu.

Oblačenje

Sedmogodišnjak bi trebalo da zna da se samostalno obuče i svuče. Većina dece to i zna.

Školska odeća zahteva u prvom redu udobnost. Telo deteta je već dovoljno opterećeno time što mora dugo da sedi. Neudobna odeća će kod njega stvarati nemir i nervozu. Ne treba preterivati s modom i posebnim odevanjem, jer izdvajanje nije dobar preduslov za prihvaćenost. Zbog istog razloga ne treba kupovati deci pribor “kakav niko nema”. Vaše dete će se radovati bilo kojem školskom priboru, jer je njegov.

Higijenske navike

Pranje ruku pre i posle jela, pranje zuba i tuširanje su obavezni, a kod korišćenja toaleta bi već trebalo da su samostalni.

Obaveze i dužnosti

Detetove radne navike ćemo razviti ako ga pre polaska u školu naučimo da spremi igračke posle igre, a kasnije i školski pribor. Nemojte to da radite umesto njega. Nakon što ga pohvalite svaki put kad nešto uradi dobro, možete dodati nove zadatke. Dete treba da ima svoje obaveze u kući, npr. da baci đubre i ode do prodavnice, ako nije opasno. Uključite ga u kućne aktivnosti uvažavajući njegovu zrelost i sposobnosti.

Razvoj motorike

Omogućite detetu da koristi olovku, plastelin, boje ili makaze. Može da reže i lepi. Seckanje makazicama izvrsno je za vežbanje prstiju kojima će kasnije dete držati olovku. Makaze, ako se pravilno koriste, nisu opasne.

Izbegavajte poređenje sa drugima

Ne poredite dete sa ostalom decom. Svako dete ima svoj lični tempo razvoja. Posebno izbegavajte da poredite dete sa bratom ili sestrom.

Radujte se svakom uspehu deteta. Naučite ga da se oseća zadovoljnim posle dobro obavljenog posla. Neka bude što samostalnije u pojedinim situacijama, iako ćete stalno motriti i brinuti za njega.

Nikad ne ogovarajte nastavnika pred detetom. Rušeći tuđi autoritet, rušite autoritet kao pojam, pa svakako onda i svoj vlastiti.

Praćenje dece u školu

Preporučujemo jednom od roditelja korišćenje dela godišnjeg odmora na početku septembra kada dete polazi u školu. U tom periodu obično je nastava kraća. Kasnije se postepeno produžva na više školskih časova u danu. Roditelji koji rade duže mogu decu upisati u produženi boravak.

U početku detetu je potrebna pratnja do škole. Većina roditelja vozi decu automobilom do škole bez obzira na udaljenost stanovanja. To je lakši i brži način za roditelja. Dete tada mnogo gubi jer ne usvaja važne životne veštine – samostalnost i druženje s vršnjacima, pravila ponašanja u saobraćaju. Dobro bi bilo ići pešice s detetom do škole. Neka samo nosi svoju torbu na leđima.

Ukoliko je torba preteška, preuzmite deo knjiga. Neke škole sada imaju ormariće za knjige, pa višak knjiga može ostaviti u školi. Dete treba upozoriti na sve opasnosti na putu do škole i obrnuto. Poštujte saobraćajna pravila jer svojim primerom učite dete odgovornom ponašanju u saobraćaju. Birajte uvek manje opasan put, pa makar bio i duži.

Da li se vi trudite da kod deteta razvijete pozitivan odnos prema učenju i školi?

Autor: Nada Kegalj, psiholog škole Podmurvice u Rijeci

Uredila: Violeta Drašković

Izvor: deteplus.rs